Убиство Душка Јовановића у годишњем списку неријешених случајева
08/03/2023
Космет: Прва донација за новинарски дом у Грачаници
10/03/2023
Од 550 новинара и медијских радника који су тренутно затворени широм свијета 73 су жене, наводе Репортери без граница (РСФ) у саопштењу поводом Међународног дана жена.
У саопштењу су позвали на тренутно и безусловно ослобађање затворених новинарки широм свијета и подигли узбуну због нестанка новинарки из авганистанског медијског простора.
Наводе и да све више жена извјештава са терена, да су видљивије у редакцијама, али и да постоји већа вјероватноћа да ће постати жртве немилосрдног прогона у 14 земаља свијета, посебно у Кини (с 21 новинарком која је у затвору), Ирану (12), Бјелорусији (10), Вијетнаму (четири) и Турској (четири).
“Новинарке су платиле цијену јер су биле на првој линији у недавним кризама. Од 12 новинарки тренутно притворених у Ирану, 11 их је ухапшено у јеку протеста због 22-годишње Махсе Амини која је преминула у полицијском притвору. Двије новинарке које су се највише потрудиле да скрену пажњу јавности на свој случај су Нилуфар Хамеди, која је отишла у болницу гдје је Амини била у коми, и Елахе Мохаммади, која је извјештавала о њеној сахрани. Оне су оптужене за ‘пропаганду против система’ и ‘завјеру за дјеловање против националне сигурности’. Ово су оптужбе које би могле довести до смртне казне“, наводи РСФ.
У Мијанмару, Хтет Хтет Кхине, фрееланце новинарка која је држана у озлоглашеном затвору Инсеин у Yангону од аугуста 2021. двапут је осуђена на три године затвора с тешким радом под оптужбом за “подстицање мржње и насиља против оружаних снага” јер је извијестила о насиљу које је кориштено након преузимања власти у државном удару у фебруару 2021.
У Бјелорусији је, према извјештају РСФ за 2021. више новинарки (17) у притвору од новинара (15) – девет их је још у притвору због извјештавања о недозвољеним протестима.
Катсиарyна Бакхвалава осуђена је на десет година и три мјесеца затвора због снимања протеста против предсједника Бјелорусије Александра Лукашенка на “Тргу промјена” у Минску који су се догодили 2020. РСФ наводи да је Бакхвалава почела губити вид, али да се ништа не предузима у томе да се то исправи. Додају да њена колегица Ксениа Лутскина, која служи осмогодишњу казну, има проблема с астмом и тумором на мозгу који се не лијече.
У Вијетнаму, Пхам Доан Трунг, која је 2019. године добила Награду РСФ-а за утицај, премјештена је у затвор 1.000 км јужно од Ханоја у покушају да се, према писању РСФ-а, спријечи било какво извјештавање о њеном здравственом стању, које је критично.
Затворенице у Кини подвргнуте су сличним ужасним условима који укључују ускраћивање медицинске помоћи и злостављање. Хуанг Xуеqин (Сопхиа Хуанг), новинарка позната по свом ангажману у покрету #МеТоо у Кини, пати од јаких болова након малтретирања и мучења.
Неке новинарке из својих ћелија успијевају извијестити о томе што све оне и жене које су притворене морају трпјети.
“Посљедњих дана бројни затвореници дали су шокантне изјаве о томе како су били нападнути”, написала је Наргес Мохаммади из Ирана, добитница РСФ-ове награде за слободу медија 2022. у отвореном писму објављеном 24. децембра 2022. Мјесец дана прије тога, у књизи под насловом Бијело мучење, описала је још један облик мучења који се практикује у затворима, који укључује сензорну депривацију током дуготрајног, потпуног затварања у самицу без приступа природном свјетлу.
Медијска слика у Афганистану промијенила се до непрепознатљивости у мање од двије године. Половина од 526 медија који су постојали до љета 2021. морала је да се затвори, а од 2.300 новинарки регистрированих прије 15. аугуста 2021. – дана када су Талибани преузели власт – мање од 200 још ради, пише РСФ. Готово све новинарке (90 посто), како додаје организација за слободу медија, морале су напустити свој посао, а неке су побјегле из земље, иако се не зна тачно колико их је успјело побјећи.
“Оне које још раде морају прихватити услове који постају све драконскији, ако не и немогући”, пише у саопштењу РСФ-а.
Додају да су талибани недавно забранили новинаркама да интервјуишу мушкарце и присуствују прес-конференцијама у неким провинцијама. Исто тако, забрањено им је вођење радијских и ТВ емисија заједно с мушким колегама или да примају мушке госте.
Талибанско Министарство за промицање врлине и сузбијање порока такође је увело строга правила одијевања. Кад су новинарке пред камерама, морају бити покривене од главе до пете и смију им се видјети само очи.
Извор: ртцг
