“Репортери без граница” објавили мапу новинара у егзилу

Репортери без граница (РСФ) по први пут су објавили карту која приказује миграцијске токове новинара који су из сигурносних разлога присиљени да напусте и своју земљу и земље домаћине медијима у егзилу. Већина земаља које пружају уточиште угроженим или прогоњеним новинарима налази се у Европи или Сјеверној Америци.

Широм свијета новинари који су угрожени због свог рада присиљени су бјежати у иностранство у потрази за уточиштем. Према подацима Репортера без граница, карта новинара у егзилу показује да је ово глобални феномен. Сваки континент производи свој ток новинара који бјеже у иностранство, а који углавном налазе уточиште у Европи и Сјеверној Америци.

Карта одражава не само оружане сукобе у Европи (Украјина), Африци (Судан) и Блиском истоку (Сирија), већ и недавне напетости и политичка превирања која су подстакла прогон критички настројених и/или независних новинара.

“Карта показује размјере кретања новинара који су присиљени потражити уточиште у другом зељама. Од свог оснивања, нас Ассистанце Деск никада није био тако запослен. Наши напори имају два комплементарна циља: с једне стране, супротстављање прогону који новинаре тјера на бијег; а с друге, помоћ новинарима и медијима који немају избора него потражити уточиште у иностраству. Морамо осигурати опстанак медија у егзилу, што значи укључивање свих актера, укључујући и демократске владе. РСФ пружа разне услуге новинарима у егзилу и помогао је у стварању ЈX фонда. Позивамо на међународну мобилизацику у подршци медијима у егзилу, даљи утицај сеже изван граница земље поријекла у вријеме глобализираних изазова у објављивању вијести и информација те пропагандних ратова”, каже Крис Делори, генерални секретар РСФ-а.

Неколико стотина руских новинара побјегло је из своје земље, гдје праћење тема директно или индиректно повезаних с ратом у Украјини може довести до затворске казне. Многи од њих нашли су уточиште у сусједној Грузији, сусједним балтичким земљама или унутар Европске уније, посебно у Пољској, Њемачкој и Француској.

Стотине новинара били су приморани побјећи из Авганистана, који је поновно пао под талибанску власт у августу 2021., и Мјанмара, гдје је војска поновно преузела власт државним ударом у фебруару 2021. А најмање 100 новинара побјегло је од немилосрдне агресије Пекинга током посљедња три године у Хонг Конгу, гдје је усвајање закона о националној сигурности присилило независне новине као сто је Аппле Даилy да престану с радом. Његов оснивач, Џими Лаи, један је од десетак новинара који су сада у затвору. Тиме се шаље порука оним независним новинарима који су већином побјегли на Тајван, у Британију или у Сјеверну Америку.

Често хаотичан егзил

Неки новинари успију прећи океане и пронаћи уточиште директно у Сјединиеним Америчким Државама или Канади, земљама чији језик говоре или у којима већ имају родбину. Но, за већину новинара који бјеже у иностранство, егзил је двофазни процес.
У журби за одласком, већина новинара почетно уточиште тражи у сусједним земљама, гдје дугорочни останак није опција због тамошње политичке или економске ситуације.

Десетине авганистанских новинара и њихових породица побјегли су у сусједни Пакистан, сматрајући га само транзитном земљом. Предах који је пружио Пакистан, који је рангиран на 150. мјесту од 180 земаља на Свјетском индексу слободе медија за 2023., кратко је трајао.

Авганистански новинари не само да су се брзо нашли у илегалној ситуацији у Пакистану, лишени су визе и боравишне дозволе, те се боре с административним застојима у конзулатима других земаља, него немају ни право на рад те стога више нису у могућности задовољити потребе својих породица, чија ситуација постаје крајње неизвјесна.

Слично томе, десетие сиријских новинара испрва су могли побјећи у Турску (на 165. мјесту у Индексу слободе медија) када је отворила своје границе из хуманитарних разлога. Али често су били затворени у избјегличке кампове, а сада живе под пријетњом да це бити депортовани назад у Сирију гдје, као новинари, рискирају да заврше у затворима Басхара ал- Ассада или чак буду погубљени по кратком поступку.

Тајланд, гдје многи новинари из сусједног Мјанмара тразе уточиште, често пријети да ће неке од њих послати назад у њихову земљу иако је она постала други највећи затвор за новинаре у свијету, одмах иза Кине.

Хибридне земље

Иста земља једнима мозе служити као уточиште, а другима представљати опасност. Египат (рангиран на 166. мјесто у Свјетском индексу слободе медија) је један од највећих заговорника затваења новинара и тренутно произвољно у затворима дрзи 20 новинара. У исто вријеме, Египат је примио најмање 40 суданских новинара откако су двије војне фракције почеле међусобне борбе у Судану средином април.

Земљиа уточишта може се промијенити и постати опасна. То је случај с Украјином. Бјелоруски новинари који су ондје пронасли уточисте током пресије предсједника Лукашенка у Бјелорусији, након његовог оспораваног реизбора у августа 2020. године, изненада су се, двије године касније, нашли у земљи у рату.

Многи новинари из Бурундија бјежећи од прогона испрва су отишли у Руанду, али су били присиљени окренути се Европи и Сједињеним Државама због растуће опресивне климе у њиховој првој земљи уточишта.

Гдје год отишли, новинари су и даље потенцијално у опасности ако наставе свој посао, као сто се види у слуцају Флориане Ирангабије, новинарком из Бурундија која је водила критицку радио емисију из Руанде и добила десетогодисњу затворску казну када се накратко вратила у Бурунди видјети своју породицу.

Егзил не знаци крај пријетњи и опасности. Многи ирански новинари избјеглице – посебно у Уједињеном Краљевству, гдје се налази неколико истакнутих иранских медија у егзилу – били су изложени поновном узнемиравању и пријетњама током иранског гушења великих протеста који су услиједили након смрти курдске студенткиње Махсе Амини у полицијском притвору у 2022.

Узнемиравање је било толико да је Иран Интернатионал ТВ морала привремено затворити своје канцеларије у Лондону. Одлука о бијегу у иностранство није увијек индивидуална.

Као резултат све већег ауторитаризма владе Даниела Ортеге у Никарагви, сви новинари који раде за независни дневник Ла Пренса побјегли су из земље у року од неколико седмица у јулу 2022. године. Већина их је отишла у сусједну Костарику, гдје је неколико медија из Никарагве у егзилу. Шпанија и Сједињене Државе такодее су земље уточишта за стотине венецуеланских, кубанских и средњоамеричких новинара.

Помоћ новинарима у егзилу један је од приоритета РСФ-а. РСФ је учесттвовао у покретању Ј Фунда, који помаже новинарима да наставе с радом одмах након бијега из својих земаља.