РТЦГ: Имена кандидата за директора 27. августа

Ко се све пријавио на конкурс за генералног директора Јавног сервиса РТЦГ, који је закључен 15. августа, знаће се 27. августа. Тек тога дана ће чланови Савјета бити упознати са кандидатурама, што је новина у односу на досадашње процедуре које су спровођене приликом избора генералног директора.

Савјет је овога пута одлучио да сам себе искључи из процедуре провјере формално-правних услова кандидата и то повјерио комисији.

Савјет РТЦГ је поново на електронској сједници (које нијесу јавне, а што је постало уобичајено) одржаној 21. августа, донио одлуку о формирању комисије за отварање и прегледање пријава пристиглих по расписаном конкурсу.

Предсједник је Балша Милић, дипл. правник Савјета РТЦГ и чланице Ирена Вешовић и Рада Ћупић, главне правнице специјалисткиње.

Они ће, након прегледања пристиглих пријава, написати извјештај који ће бити достављен Савјету РТЦГ, а у опису је наведено и да ће сачинити ранг листу кандидата који испуњавају формално-правне услове по расписаном конкурсу, најкасније до 15 сати 26. августа.

Савјет РТЦГ је обавезао комисију да сву неопходну документацију достави 27. августа, најкасније до 15 х.

Побједа је раније објавила да су се на конкурс за генералног директора пријавили некадашња новинарка и бивша директорица јавног сервиса Андријана Кадија, као и Сабрија Вулић, Владимир Мараш, Снежана Бурзан, Славен Кнезовић, Срђан Човић и Часлав Вујотић. Сви они су некада радили или су и даље запошљени у РТЦГ. Актуелни в. д. генералног директора Борис Раонић није одговорио на питање Побједе да ли се пријавио на овај конкурс.

И кандидатуре за омбудсмана ће проћи исту процедуру, јер ће и њихове пријаве прегледати иста комисија. Они ће отворити пристигле пријаве, утврдити њихову формално-правну ваљаност 28. августа, а наредног дана ће и Савјету РТЦГ доставити документацију.

Мимо јавности

Због оваквих измјена процедура, које се одвијају на електронским сједницима, без присуства јавности, реаговала је потпредсједница Савјета Маријана Цамовић-Величковић, која је упутила протесно писмо предсједнику Веселину Дрљевићу и члановима.

У писму је указала на све незаконитости које то тијело спроводи, између осталог и на посљедњи случај избора омбудсмана РТЦГ који је пропао након притиска јавности, јер је на позицију изабран новинар који није испуњавао услове конкурса, уз то је и пријатељ предсједника Савјета који је и гласао за њега и у томе није видио ништа спорно. Тодор Брајковић је након неколико дана од избора поднио оставку.

Цамовић-Величковић је у писму Савјету написала да предсједник Веселин Дрљевић у континуитету срозава улогу тог тијела и његових чланова и чланица који су на те позиције изабрани како би заступали јавни интерес у име грађана и грађанки Црне Горе.
– Најновија електронска сједница, коју сте ненадано отворили, обавјештава нас да ћемо тек 27. августа сазнати ко су уопште кандидати за генералног директора, односно 13 дана након завршетка конкурса. Како се дошло до тог датума? Резултат консултација са (свим) члановима Савјета сигурно није. Како се дошло до приједлога за чланове комисије која ће се бавити пријавама? Прошлог пута смо, поред правника из РТЦГ, сви из Савјета били чланови. Зашто смо сад прескочени? Ко је то одлучио? Каква је то комисија – упитала је Цамовић-Величковић у допису Дрљевићу и члановима Савјета.
Упоређујући некадашње и недавно уведене процедуре, потпредсједница је навела да је тај исти савјет 2021. године генералног директора изабрао 15 дана након завршетка конкурса, док су се имена кандидата знала истог дана.
– Раније је био интерес да се Божидару Шундићу што прије оконча мандат. Који је сад мотив за одуговлачење? Вјерујем да сте свјесни да је свима јасно, али ипак питам. Рокови су исти као 2021. као данас, тако да их не можете измишљати у своју корист – написала је она.

Савјет РТЦГ чине предсједник Веселин Дрљевић, потпредсједница Маријана Цамовић-Величковић и чланови Амина Мурић, Милица Шпајак, Наод Зорић, Филип Лазовић, Предраг Марсенић и Владимир Дрекаловић.

Нови конкурс је расписан 15. јула након што је Борис Раонић 10. јула поднио оставку, а затим на истој сједници Савјета именован за в. д. директора.

Слична ситуација се догодила и прошле године, када је Савјет у истом дану, након судских пресуда, разријешио па поново изабрао Раонића за генералног директора.

Измјена закона

У међувремену, промијењен је, и поред бројних реакција медијских експерата, Закон о РТЦГ, а једна од измијењених ставки је и та да је сада потребно само пет година искуства у ВИИ1 образовном степену, умјесто доскорашњих десет година.

Управо је овај услов био разлог за пет судских пресуда које су говориле да је Раонић незаконито изабран 2021. године, али и реизабран 2023. године за генералног директора. У тренутку избора он није имао 10 година искуства, како је било предвиђено старим законом, јер је дипломирао 2018. године на Правном факултету у Подгорици. И Агенција за спречавање корупције је у свом мишљењу истакла да би он тај услов могао да испуни тек 2028. године. Други критеријум, на основу кога је пресуђено да Раонић није испуњавао услов јесте његова функција у Агенцији за електронске медије, у којој је био члан Савјета АЕМ-а у тренутку кандидовања и именовања, што су судови оцијенили као конфликт интереса.

Сада, када су усвојене измјене Закона о РТЦГ, Раонић више нема правних препрека да поново буде генерални директор.

А да је нови закон донешен управо зато да би се Раонић могао поново кандидовати, подстакла је расправа уочи доношења тог акта на релацији Влада – Министарство културе и медија. Мало прије него што је усвојен сет медијских закона, који је добио одобрење од Европске комисије и Савјета Европе, из кабинета Владе су у Директорат за медије и Неђељку Рудовићу стигли коментари на закон, а један од њих је био и да се за генералног директора тражи пет, умјесто 10 година искуства.

Тај мејл је из кабинета Милојка Спајића у Директорат стигао на папиру који има у дну лого РТЦГ, на основу чега се основано сумња да су коментари, а касније амандмани које је Влада упутила ЕК мимо Министарства – писани заправо у кабинету генералног директора Бориса Раонића.

Због тога су НВО и медијски експерти касније саопштавали да је овај конкурс заправо „нацртан“ за самог Раонића који сада нема законских препрека.

Раонић је почетком јула поднио оставку на мјесто генералног директора, да би га Савјет РТЦГ изабрао истог дана за вршиоца дужности. Слична ситуација се догодила и након пресуде Вишег суда да је Раонић незаконито изабран јер је био у конфликту интереса током првог конкурса. Након те пресуде је разријешен, па истог дана поново именован, иако је у пресуди Вишег суда писало да конкурс треба поновити или да се бира између преосталих кандидата. Стручна јавност је оцијенила да треба бирати између преосталих кандидата, изузев Раонића, међутим правна служба РТЦГ је протумачила да и њега треба узети у обзир, па је поново изабран. Та одлука Савјета РТЦГ је, након тужби ОДТ-а и Медиа центра, завршила прошле године у Специјалном државном тужилаштву. Након годину од формирања предмета, саслушаних свједока и изузетих доказа, одлука није донешена. И недуго након што је ГСТ Владимир Нововић најавио да ће одлука бити ускоро донешена, измијењен је Закон о тужилаштву, па је случај враћен у Основно државно тужилаштво у Подгорици 25. јуна, које још није донијело одлуку, иако ју је СДТ најавило.