РТЦГ: Чланове Савјета из НВО сектора неће бирати политичка већина

Премијер Милојко Спајић одустао је од амандмана на Нацрт закона о РТЦГ да чланове Савјета из редова невладиних организација бира Административни одбор Скупштине Црне Горе, односно посланици тренутне већине, речено је Побједи незванично из Владе.

Тиме је кључна норма Нацрта закона о РТЦГ сачувана како би се на сваки начин осигурала и учврстила независност рада Јавног сервиса, на чему су инсистирала сва тијела ЕУ у својим извјештајима. На тај начин ће се смањити могућност непримјереног политичког утицаја на избор чланова Савјета Јавног сервиса, пише лист.

РЕЛЕВАНТНЕ НВО ДА ПРЕДЛАЖУ

Представнике невладиних организација, према Нацрту закона, на који је и ЕК дала позитивно мишљење, прије накнадних владиних амандмана, неће бирати посланици у Административном одбору у Скупштини, већ ће их бирати управо НВО, и то само оне које испуњавају захтјевне критеријуме којима доказују релевантност.

Према постојећем нацрту, НВО ће подносити више одвојених приједлога, а Административни одбор ће утврдити приједлог кандидата за члана Савјета из ових категорија на основу броја релевантних невладиних организација које су подржале кандидатуру, чиме се посланицима одузима право одлучивања.

КАБИНЕТ ВЛАДЕ ИЛИ РТЦГ

Медији су објавили да су коментари из кабинета Милојка Спајића послати у Министарство културе и медија на страницама са логом РТЦГ. То је потврдило поједина мишљења да су писани, не у премијерском већ у кабинету генералног директора РТЦГ Бориса Раонића.

Поред бројних оптужби током јучерашњег дана да директор Директората за медије Неђељко Рудовић не говори истину када је казао да нијесу добили званично амандмане, те да их је Влада послала без знања ресорног министарстрва и Радне групе из премијеровог Покрета ,,Европа сад“ отћутали су да прокоментаришу или демантују чињеницу да на владиним коментарима стоји лого РТЦГ.

У коментарима које је 20. маја Бранко Крвавац из Спајићевог кабинета доставио Рудовићу се наводи да сматрају да је постојеће законско рјешење избора чланова Савјета из реда НВО (из 2020. године) најквалитетније у смислу да омогућава јасне критеријуме по питању НВО које могу учествовати у процесу номинације и истовремено да даје надлежност Административном одбору да донесе одлуку о избору кандидата на основу биографије, програма и интервјуа.

Напоменули су и да су поводом тога добили иницијативу 30 НВО организација, и да су чак и они да се бира по квалитету кандидата, а не по квантитету НВО које су их предложиле.

Рудовић је у одговору Крвавцу, у који је Побједа имала увид, одговорио да је рјешење о начину избора тих чланова Савјета у Радној групи имало скоро апсолутну подршку, осим од представника Јавног сервиса. Рудовић је Крвавцу одговорио и да се приједлогом који заговара кабинет „враћамо на рјешење које је већина од 30. 8. 2020. године усвојила, а који заправо омогућава директан политички утицај на чланове Савјета“.

Према постојећем нацрту, приликом избора чланова Савјета из редова НВО неће одлучивати само број организација које су стале иза појединог кандидата, односно неће се руководити квантитетом већ квалитетом НВО које ће моћи да предлажу кандидате.

Нова рјешења садржана у нацрту предвиђају да у процесу именовања могу учествовати само НВО које испуњавају критеријуме да су регистроване најмање три године прије расписивања позива за избор чланова Савјета, да су у претходне три године имале годишње буџете најмање 3.000 еура од којих су најмање 2.000 еура биле намијењене за пројекте у области у којој предлажу кандидата. Овим рјешењима се, заправо, даје могућност само активним НВО да учествују у предлагању својих педставника у Савјету РТЦГ.

Осим одустајања од амандмана који је омогућавао непримјерени политички утицај парламентарне већине на избор чланова Савјета РТЦГ, Спајић је одустао и од тога да продукција комерцијалних телевизија буде 30 одсто и пристао на 25 одсто. За радио станице тај проценат ће износити 10.

НА ЧЕМУ ПРЕМИЈЕР ИНСИСТИРА

Према информацијама Побједе, Спајић и даље инсистира на амандманима о броју чланова Савјета, годинама искуства за генералног директора и рекламирања у ,,прајмтајму“. Ови амандмани ће се наћи пред посланицима да о њима расправљају.

Нацртом закона о РТЦГ је предвиђено повећање броја чланова Савјета РТЦГ са постојећих девет на 11. Повећање се односи на додатног представника универзитета (чиме би укупно имали два) и представника Адвокатске коморе.

У коментарима које је Крвавац послао Рудовићу, наводи се да „имајући у виду досадашње искуство, постојећи број чланова Савјета не треба мијењати. У региону Управни одбор РТС има девет чланова, Управни одбор БХРТ има четири члана и Надзорни одбор ХРТ-а има пет чланова“. Због тога сматрају да није оправдано повећање броја чланова.

Спајић инсистира и на томе да број година радног искуства генералног директора Јавног сервиса буде пет, умјесто 10, како је то предвиђао и претходни Закон о РТЦГ а што је остало и у нацрту.

Кабинет је, према коментарима који су доступни јавности, предложио:

– Сходно препорукама експертске мисије Савјета Европе (новембар 2022), која је реализована у склопу заједничког медијског програма Савјета Европе и Европске уније, требају бити раздвојени услови везани за радно искуство и образовне квалификације („Хенце, тхе qуалифицатионс оутлинед wитх регард то РТЦГ аре qуите рестрицтиве. Ит ис рецоммендед то де-цоупле тхе левел оф qуалифицатион фром тхе yеарс оф wорк еxпериенце“).

С тим у виду, предлажемо сљедећу формулацију: „За генералног директора РТЦГ може бити именовано лице које је држављанин Црне Горе, са пребивалиштем у Црној Гори, које има најмање пет година радног искуства као руководилац у области релевантној за обављање дјелатности РТЦГ, и најмање ВИИ 1 ниво квалификације образовања.

Године радног искуства свакако не би требало да представљају проблем нити да имају значај, с обзиром на слободну интерпретацију тумачења закона којом су се руководили чланови Савјета и правна служба РТЦГ.

И у актуелном закону, као и у нацрту, неопходно је 10 година радног искуства у ВИИ-1 степену што, на примјер, према судским одлукама и мишљењу Агенције за спречавање корупције, генерални директор нема. Борис Раонић је дипломирао 2018. године, када је и стекао тражени ВИИ-1 степен стручне спреме. Према мишљењу АСК-а, он би могао да конкурише за мјесто генералног директора тек 2028. године.

У садашњем Закону о РТЦГ се наводи: за генералног директора РТЦГ може бити именовано лице које је држављанин Црне Горе, са пребивалиштем у Црној Гори, које има најмање ВИИ-1 ниво квалификација образовања и најмање десет година радног искуства.

Овај члан закона су у Савјету РТЦГ тумачили тако да радно искуство није везано са годинама којима је стицано у одређеној стручној спреми. Међутим, судови су се позивали на принцип Закона о раду који прописује да радно искуство подразумијева вријеме проведено у радном односу у квалификацији нивоа образовања.

Спајић инсистира, према информацијама Побједе, и на томе да се у ,,прајмтајму“ могу емитовати рекламе.

У садашњем рјешењу се предвиђа да је у програмима Телевизије забрањено оглашавање и телешопинг у периоду између 20 и 22 часа.

ИСКУСТВА У РЕГИОНУ

Из Спајићевог кабинета наводе да овакво рјешење не постоји у региону.

– Зато су РТЦГ, Факултет драмских умјетности, Удружење продуцената и редитеља ЦГ и Удружење глумаца ЦГ предложили да се РТЦГ-у дозволи убирање маркетинга, али да РТЦГ од укупних прихода које оствари оглашавањем и телешопингом 50 % усмјерава се Фонду за кинематографију РТЦГ. Овакве измјене ће неминовно подстаћи раст домаће филмске индустрије, што не подразумијева само повећање броја пројеката на годишњем нивоу, већ и генерисање низа пословних прилика, као и креирање једног радног амбијента из којег се рађају и сазријевају професионалци, убрзавајући тако рјешавање горућег проблема дефицитарних кадрова у црногорској филмској индустрији – наводи се у коментарима Спајићевог кабинета.

Оно што разликује РТЦГ од појединих јавних сервиса у региону је то што се црногорски финансира из буџета са око 20 милиона еура годишње, док регионални имају систем плаћања претплате или се финансирају од такси и на тај начин убирају новац. Због тога им је и омогућено емитовање маркетинга у ,,прајмтајму“.

Политички РТЦГ ринг

У скандал око амандмана прослијеђених ЕК без знања ресорног министарства укључио се и предсједник Црне Горе Јаков Милатовић који је реаговао два пута у претходна два дана на рјешења из Спајићевог кабинета.

Милатовић је јуче најавио да ће измјене Закона о РТЦГ које предвиђају смањење критеријума за избор директора Јавног сервиса вратити на поновно одлучивање Скупштини.

– На тај начин, а у складу са својим овлашћењима, желим да пошаљем јасну поруку да је прошло вријеме утицаја на уређивачку независност и самосталност Јавног сервиса – навео је Милатовић у објави на Твитеру.

Спајић се дан прије осврнуо на критике шефа државе Јакова Милатовића о амандманима на медијске законе и казао да је „у чуду“.

Њих двојица су већ неко вријеме политички ривали, па се најава враћања законских рјешења о којима се и даље преговара и тек треба да се нађу пред посланицима може тумачити управо као реваншизам.

Предсједник је прекјуче казао да најновије измјене медијских закона, којима се смањују критеријуми за избор директора РТЦГ-а са досадашњих 10 година искуства на само 5, представљају озбиљан корак уназад у односу на важећа рјешења и стандарде. Казао је да измјене умањују интегритет и независност РТЦГ.

– Јавни сервис, који располаже буџетом од око 20 милиона еура и има више стотина запослених, захтијева менаџмент са што већим, а не мањим, радним искуством, како би се одговорно управљало овако значајним јавним ресурсима – рекао је предсједник. Он је прекјуче истакао да је посебно проблематично што су овако важне измјене медијских закона предложене без јавне расправе и консултација, што указује на одсуство дијалога о овом важном питању.

– Не знам зашто би Милатовић, из ког разлога, имао потребу да тако нешто каже. У чуду сам. Предсједник некад не зна шта је његова надлежност. Ја нијесам ништа ново видио у његовој изјави – казао је Спајић.

Николић: Влада има право да интервенише, али не у задњи час и без консултација

Директорица Института за медије Црне Горе (ИМЦГ) Оливера Николић је Побједи казала да је прилично конфузно све ово што се дешава посљедњих дана у вези са усвајањем сета медијских закона, те да отвара питање мотива да се, послије 30 мјесеци усаглашавања, рада на радној групи, јавне расправе и позитивних мишљења Савјета Европе и Европске комисије, интервенише у посљедњи час.

– И то у ситуацији када Црна Гора очекује скоро мишљење ЕК у вези са испуњавањем привремених мјерила за чланство у ЕУ – ИБАР – нагласила је она.

Поручила је да ИМЦГ неће улазити у политичке мотиве овог ,,игроказа“, већ ће се као медијска организација истински посвећена новинарству у јавном интересу и медијима у служби јавног интереса, држати принципа.

Николић је указала да је највише пажње и оправдани страх јавности посљедњих дана с правом изазвала намјера Владе, односно њеног дијела, да измјенама интервенише на Нацрт закона о РТЦГ рјешењима која би била корак уназад у односу на одредбе из нацрта, а које су добиле широку подршку на радној групи и позитивно мишљење стручњака Савјета Европе.

– Влада је, као што смо видјели из медија, намјеравала да уназади рјешења из нацрта, а која пооштравају критеријуме за избор управљачких структура, чланова Савјета РТЦГ и менаџмента, смањују могућност уплива политике на рад Јавног сервиса и обезбјеђују претпоставке за уређивачку и управљачку аутономију медија од великог значаја за демократизацију друштва и даљи пут ка чланству у ЕУ – казала је Николић.

Она је оставила простора да се наредних дана види чиме ће резултирати политичке консултације на скупштинским одборима, расправа у парламенту и шта ће бити коначно усвојено.

– Оправдан притисак грађанског друштва и захтјев за Јавни сервис са смањеним упливом политике на његов рад, неће стати, ни у процесу усвајања закона пред Скупштином – рекла је она.

Николић истиче да није добра порука ни то што Влада мијења ,,правила игре усред игре“ и обесмишљава добру, демократску праксу широких консултација око важних питања и садржаја закона којима се обликује амбијент за слободан рад медија.

– Неспорно је право Владе да интервенише на законски текст, али спорно је што то чини у посљедњи час, без ширих консултација. Много се чекало на усвајање ових закона и ми смо већ у великом кашњењу у односу на оно што је медијска и тржишна стварност – поручила је она.

извор: побједа