Савјет Агенција за аудиовизуелне медијске услуге обавијестио је Регулаторно тијело за електронске медије Србије о, како наводе, озбиљним кршењима Конвенције о прекограничној телевизији у програмима Информер ТВ-а и ТВ Прва РС-а, уз најаву да би, уколико се спорни садржаји наставе, могло доћи и до ограничења њиховог реемитовања у Црној Гори.
Овим потезом Савјет је, практично, ставове који се у дијелу српске јавности сматрају легитимним политичким и националним изразом – укључујући и оне о заједничком идентитетском простору српског народа након распада Југославије – квалификовао као говор који подстиче мржњу и дискриминацију.
Пјесме, симболи и „Велика Србија“
У дописима упућеним српском регулатору, Савјет Агенције наводи да је анализом више емисија Информер ТВ-а утврђено континуирано емитовање садржаја којима се, како тврде, „угрожава достојанство грађана, подстиче нетрпељивост и дискриминација, те негира национални идентитет Црногораца“.
Посебно је апострофирана емисија „Специјал“ из марта 2025. године, у којој су емитоване пјесме и поруке које, према оцјени Савјета, величају четнички покрет и промовишу идеју „Велике Србије“.
У тој емисији емитована је пјесма „Спрем’те се спрем’те четници“, са стиховима „Загрми Дража војвода, бацајте бомбе четници“, као и пјесма „Над Краљевом жива ватра сева“, којом се величају четнички команданти. У наставку емисије изношени су ставови о „спремању за ослобођење Републике Српске Крајине“ и стварању „Велике Србије“, уз поруку „Живјела Велика Србија“.
„У друштвима која су прошла кроз оружане сукобе, јавно величање правоснажно осуђених ратних злочинаца објективно вријеђа достојанство жртава, продубљује друштвене подјеле и доприноси атмосфери некажњивости и релативизације злочина“, наводи се у извјештају.
Спор око идентитета и језика
Савјет као спорне наводи и новогодишње и божићне програме крајем 2025. и почетком 2026. године, у којима су афирмативно помињани правоснажно осуђени ратни злочинци, без, како се истиче, критичког или аналитичког отклона.
У емисији „Инфо јутро“ из фебруара ове године изнесене су и тврдње да „црногорска нација никад није постојала“ и да је „црногорски језик измишљен“, уз коришћење израза попут „милогорци“, „натогорци“ и „титогорци“.
„Негирање постојања националног идентитета и његово представљање као политичке конструкције не може се сматрати обичном политичком полемиком. Право на национално самоопредјељење и идентитет представља саставни дио људског достојанства. Јавно оспоравање идентитета читаве заједнице, у афирмативном и подржавајућем медијском контексту, представља облик стигматизације и подстицања нетрпељивости“, наводи АЕМ.
Истовремено, у дијелу српске јавности овакви ставови третирају се као дио шире историјске и идентитетске расправе, уз подсјећање да се појам „Црногорац“ кроз историју мијењао и да је савремено национално изјашњавање у Црној Гори ствар личног опредјељења, а не историјске датости. Управо ту линију разграничења – између слободе изражавања и заштите достојанства – Савјет је сада изнио пред српског регулатора.
Континуитет уређивачке праксе
Агенција је указала и на садржаје емитоване на ТВ Прва РС-у, у емисијама „Јутро“ и „Дан на дан“, у којима су гости оспоравали постојање црногорског националног идентитета и језика, тврдећи, „између осталог, да је појам ‘Црногорац’ застарио, да су Црногорци раније били Срби, као и да је црногорски језик ‘непостојећи’“.
<
У појединим емисијама, како се наводи, изношене су и поруке којима се доводи у питање право Црногораца на сопствене вјерске обичаје, уз тврдње да само припадници српског народа имају право на одређене традиције, док су у истом програмском контексту коришћене и увредљиве метафоре на рачун грађана Црне Горе.
Савјет оцјењује да такав дискурс превазилази границе дозвољене слободе изражавања и представља говор који подстиче нетрпељивост, дискриминацију и друштвене подјеле, те крши обавезу поштовања људског достојанства и основних права.
У допису се наглашава да спорни садржаји нијесу изоловани инциденти, већ дио континуитета уређивачке праксе, без критичког отклона или уравнотежене дебате, што, како оцјењују, може имати негативан утицај на друштвену кохезију и међунационалне односе у Црној Гори.
Рок од двије седмице и могуће мјере
Од српског регулатора затражено је да, у оквиру својих надлежности, предузме мјере ради утврђивања одговорности емитера и спречавања даљег емитовања спорних садржаја, те да о предузетим корацима обавијести црногорску Агенцију у року од двије седмице.
Савјет је упозорио да ће, уколико се кршења наставе, размотрити предузимање пропорционалних мјера ограничења реемитовања ових програма на територији Црне Горе.
Тако је спор око пјесама, историјског наратива и идентитетских питања – који се годинама води у јавном простору – сада формално подигнут на ниво регулаторне комуникације двије државе, уз отворено питање гдје се завршава слобода изражавања, а гдје почиње институционална санкција због „погрешног“ става.
