Са конференције НАТО-А: Нови медијски закони гори у дијелу који се односи на дезинформације

У Црној Гори нови медијски закони доносе доста квалитетних искорака у односу на претходно закондавство, али су гори у дијелу који се односи на дезинформације, оцијењено је на конференцији Дигиталног форензичког центра (ДФЦ).

Министарка културе и медија Тамара Вујовић, на панелу „Нови медијски закони и стање у црногорским медијима“, подсјетила да је да су 7. јуна усвојена три медијска закона.

“Направљен је велики искорак, не само зато што су се медијски закони нашли у корпусу ИБАР закона, јер они нијесу сачињавани због ИБАР-а. Они доносе, иако су далеко од савршеног, 20-ак кључних и веома квалитетних искорака у односу на претходно законодавство“, рекла је Вујовић.

Она је, говорећи о дезинформацијама и малигним утицајима, казала да Министарство препознаје тај проблем и чини све да грађани буду што мање погођени и изложени томе.

Према ријечима Вујовић, они инсистирају на правима и обавезама новинара, односно на високом ниову професионалне обавезе новинара.

„Кроз ову комбинацију слободе, независности и одговорности, можемо да одржимо повјерење јавности и оснажимо демократске процесе“, додала је Вујовић.

Она је истакла да су у Министарству поносни на усвојене медијске законе, који ће учинити да у Црној Гори буде сигурније медијско окружење.

„Ојачавамо позицију медија, кроз Фонд за медијски плурализам (ФЗП), а кроз закон обезбјеђујемо финанијску стабилност локалним јавним емитерима“, рекла је Вујовић.

Како је казала, промовишу и заштиту права новинара, њихову слободу и бебзбједности.

Вујовић је казала да се новим медијским законима Црна Гора још више приближава европским стандардима.

Према њеним ријечима, грађани могу да утичу на видљивост медија, а самим тим и њихову „цијену на тржишту, на начин да знају да препознају сензације и лажне вијести и да укажу на штетност садржаја и тако коригују медијски садржај“.

Вујовић је подсјетила да је медијском стратегијом предвиђено оснивање Мреже за борбу против говора мржње, као тијело које ће указивати на ауторе и преносиоце лоших садржаја.

„Медијска стратегија наглашава јачање медијске писмености у црногорском друштву и тим одкументом предвиђен је сет активности усмјерен на јачање медијске писмености“, додала је Вујовић.
Она је казала да би та мрежа требало да буде мјесто друштвене кохезије око тема са којима се држава суочава, а малигни утицаји и дезинформације су једна од тих тема.

Према ријечима Вујовић, механизми саморегулације у Црној Гори немају капацитет, а из Европске комисије сматрају да не треба ићи ка томе да се казнени моменат оставља код Агенције за електронске медије (АЕМ) и да се тиме штити квалитет садржаја.

Говорећи о порталима, Вујовић је рекла да су били предвидјели да се иде финанисјким кажнајвањем портала који нијесу евидентирани.

Директор Медиа центра Горан Ђуровић истакао је да се један од недостатака медијских закона односи на Закон о медијима, који није прописао забрану рада медија који нијесу уписани у евиденцију коју води надлежно Министарство.

„То је проблематично и забрињава што је, ако није било могуће ријешити забрану рада тих медија због конвенције о људским правима, онда било могуће да се АЕМ-у да већа надлежност када је у питању контрола рада оних медија који шире дезинформације“, рекао је Ђуровић.

Он сматра да је Закон о аудио-визуелним медијским услугама гори од Закона о електронским медијима, јер ће, према ријечима Ђуровића, медији моћи да несметано постану пропагандана машина различитих политичких центара.

„Медисјки закони су у неким сегментима бољи него ранији, али у овоме о чему данас причамо су гори“, рекао је Ђуровић.

Како је казао, правна процедура није заокружена.

„Ако се пласирају дезинформације, данас нико, а поготово АЕМ, нема надлежност да покрене по службеној дужности било какав поступак“, навео је Ђуровић.

Како је казао, у Црној Гори ће бити чудна ситуација да се сви баве друштвеним мрежама, али да се не баве ширењем информација путем медија.

„То је нешто што је проблематично. Медиа центар је покушао да се прошири одговорност медија за оно што су објаве садржаја на друштвеним мрежама. Уколико медији објаве своје садржаје на Фејсбуку, не постоји никаква одговорност“, рекао је Ђуровић.

Према његовим ријечима, не постоји било какав заштитни механизам и „остављени смо на милост и немилост уређивачке политике“.

„А медији који нијесу уписани у евиденцију наставиће да раде, јер нијесу надлежност агенција да би зауставили све што се гледа“, навео је Ђуровић.

Он је казао да је Борис Раонић незаконито изабран за генералног директора Радио Телевизије Црне Горе (РТЦГ).

„Јавни сервис је под политичким утицајем Милана Кнежевића, Андрије Мандића и Милојка Спајића. Јавни сервис мора бити слободан од партијског и политичког утицаја, а он то данас није“, истакао је Ђуровић.

Како је казао, јасно је да актуелна политичка структура, као што је и радила и Демократска партија социјалиста (ДПС), прилагођава законе својим потребама да би контролисали РТЦГ.

„То се ДПС-у вратило у августру 2020. године, тако ће се вратити и Спајићу, Маднићу и Кнежевићу“, рекао је Ђуровић.

Ђуровић је истакао да није логично да ће професионалније радити институције којим управљају људи са мање професионалног искуства.

Владајуће структуре, а поготово ПЕС, немају ниједан комерцијални медиј на који имају утицај.

Раонић је поручио је да је РТЦГ отворен за сарадњу како би се нешто коначно у црногорском друштву радило.

Он је оцијенио да је сада прави тренутак да се пошаље поруку да Црној Гори треба јасна стратегија по питању дезинформација.

„Стратегија за ту област мислим да је приоритет друштва“, рекао је Раонић и додао да Јавни сербис покушава да уради прве кораке по том питању.

Он је најавио да планирају посјету украјинском јавном сервису, како би формализовали неку врсту помоћи и сарадње.

Раонић је казао да је због великог присуства медија из региона одговорност Јавног сервиса већа.

Он је, говорећи о вјештачкој интелигенцији (АИ), казао да је у Црној Гори видио двије или три организације које су кренуле скромно да раде по питању АИ.

„Ми у Јавном сервису смо већ кренули да радимо по том питању. У свакодневном послу бројним медијима у Европи АИ олакшава посао, али знате и сами колико даје могућности за злоупотребе“, навео је Раонић.

Раонић је, говорећи о амандману кабинета премијера на Закон о јавном медијском сервису, рекао да су послали сугестије Министарству и Влади, а да већина њихових предлога није прошла.

„Бројне ствари за које смо имали жељу да промијенимо нијесу прошле, али ми је чудно да су партије које су у закону из 2016. године предлагале неки модел сада против тог модела“, рекао је Раонић.

Он је казао да признају да је Јавни сервис направио много грешака, али да ће их сигурно свести на минимум.

„Али немојте говорити да је лого другог канала ТВЦГ везан за руску пропаганду. Радићемо све да смањимо грешке, које су се дешавале ненамјерно“, поручио је Раонић.