Седам деценија “Новости”: Свједок времена и људских судбина

„Новинари су важни“: Савет Европе покреће кампању за безбедност новинара
15/10/2023
Хрватског новинара прегазио воз код Пуле
16/10/2023
„Новинари су важни“: Савет Европе покреће кампању за безбедност новинара
15/10/2023
Хрватског новинара прегазио воз код Пуле
16/10/2023

ПОВОДОМ великог јубилеја нашег листа, седам деценија од изласка првог броја, у Кинотеци је одржана свечана академија. Својим присуством поштовање према Новостима указали и председник Србије Александар Вучић, академици, великодостојници СПЦ… У УМЕТНИЧКОМ делу програма учествовали су Академски хор “Обилић”, маестро на хармоници Петар Марић и гудачки квартет Аллегрето, а цео догађај преносили су канал Вести ТВ Пинк и портал “Новости”.

На академији је представљена јубиларна поштанска марка објављена поводом годишњице “Новости”. Директор “Поште Србије” Зоран Ђорђевић уручио је ово посебно филателистичко издање Оливери Анђелковић, директорки “Новости”. Аутор марке и плакета је академски графичар Марија Влаховић.

Са пажњом уважени гости су испратили документарни филм о “Новостима” редитеља Милоша Шкундрића, у коме је захваћен период од појаве првог вечерњака у тиражу од 14.700 примерака до данашњих дана, када “Новости” уз штампано издање и високопозициониране дигиталне медије, имају и два студија и сопствену продукцију, као и радио-станицу са три деценије дугом традицијом. У филму је приказано све оно по чему су “Новости” биле прве и препознатљиве: прва наградна игра “100 награда”, први ТРН, прве илустроване средње стране са лепотицама, “Породица Тарана”, а затим и легендарна “Јулија Џонс”. Покренули смо и акцију “Најплеменитији подвиг године”, конкурс за најбољу карикатуру “Пјер”, књижевну награду “Меша Селимовић”, признање за изузетан глумачки допринос “Жанка Стокић”… Нису заборављени ни наши новинари који су положили своје животе храбро и професионално извршавајући задатке: Милан Жегарац, Јусуф Чехајић, Милан Пантић. О овим и другим подухватима нашег листа у филму су говорили историчар Славенко Терзић, редитељ Емир Кустурица, глумица Тања Бошковић, писац и управник Народне библиотеке Владимир Пиштало и Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја…

После химне “Боже правде”, у извођењу Академског хора “Обилић”, присутнима се обратио Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник “Новости”, који се захвалио свима који су присуством и честиткама увеличали нашу велику прославу:

– Настале у историјским околностима Тршћанске кризе када смо здушно бранили “парче”, мислећи тада “своје земље”, “Новости” данас, такође, учествују у одбрани дела своје, али српске земље, Косова и Метохије. Како тада пре 70 година тако, дакле, и данас. И тада и данас, како каже наш угледни историчар Љуба Димић, то давање понеког “парчета земље” и с ове и с оне стране Дрине било је залога пријатељства са Западом. Толико о историјским подсећањима, паралелама и аналогијама. А времена су свакако, када су Срби у питању, неспокојна. А потреба за саборношћу никад већа.

Вучелић је нагласио да смо се у овде прочитаним честиткама, углавном на нашу радост лишених пригодничарског тона, ми у “Новостима” стварно и са великим покрићем препознали и још једном добили потврду да вреди оно што радимо у временима која нису склона истинитом и правовременом информисању и поштовању начела новинарске професије и публицистике:

– Намеравао сам да нешто кажем о тој несклоности истини у временима лажи, дезинформација и постистина, али сам од тога одустао када сам прочитао текст честитке “Новостима” мог драгог и великог пријатеља, поштованог владике Иринеја, епископа бачког. Нико боље од њега није поставио тај налаз и увид. И нико га боље није описао и дефинисао. Уз препоруку, свима вама, поновног читања тог дивног текста, дубоко се захваљујем многопоштованом владици Иринеју.

– А посебно сам – рекао је Вучелић обраћајући се владици – захвалан на следећим речима упућеним нама у “Новостима”: “Наш јубилар није жижак који тиња ни слабашна свећица на ветру, него јарко светло у дому нашег новинарства”.

Сажимајући оно најважније, с правом се каже, истакао је главни и одговорни уредник, да су “Новости”, које се штампају на ћирилици и на све друге начине чувају српски језик, народне новине са нескривеним националним предзнаком, тежњом ка саборности. Медиј који чврсто стоји на српском становишту и са отвореном тежњом да то српско становиште буде и остане на магистралном путу којим иде Србија:

– “Новости” чине много градећи на свим просторима на којима живе Срби оно што се зове српски културни образац. “Новости” су једине српске новине које излазе и у Републици Српској и у Црној Гори. Располажу, још увек, моћном дописничком мрежом која покрива не само целу Србију, већ се протеже од Москве, преко Париза, Брисела, Загреба, Подгорице, Бањалуке, Рима, Скопља…

Званице су дочекали власник Бобан Рајић, директорка компаније Оливера Анђелковић, главни и одговорни уредник МИлирад Вучелић. На свечаност поводом годишњице Новости били су председник Србије Александар Вучић, министарка Дарија Кисић, градоначелник Београда Александар Шапић, епископ бачки Иринеј Буловић, директор поште Зоран Ђорђевић и многи други.

Идеја о покретању “Вечерњих новости” потекла је од познатог новинара, публицисте и историчара Владимира Дедијера, због догађаја у Трсту и потребе да се покрене нови вечерњи лист, који би излазио по подне и објављивао свеже, кратке вести са много фотографија и крупних наслова.

“Вечерње новости” су од самог почетка, а поготово сада, гласило са “националном фреквенцијом”, на чијем “фону” су изникли и “Радио Новости” и портал “Новости”.

Први број је изашао у јеку Тршћанске кризе, 16. октобра 1953, први главни уредник био је Слободан Глумац, имао је осам страна и штампан је у тиражу од 14.501 примерак. Занимљиво је да је међу колпортерима који су први број “Вечерњих новости” продавали у Београду био и тада шеснаестогодишњи ученик Милован Данојлић, наш велики књижевник и академик.

У златно време, “Новости” су штампале више од 800.000 примерака дневно, по чему и данас држе све рекорде на нашим просторима. Највећи дневни тираж имале су 5. маја 1980, дан после Титове смрти, када је из штампарије изашло 1.030.150 примерака. Како савременици кажу, пут до успеха био је трновит и неизвестан, пун успона и падова. Свега је било, али не и одустајања од његовог величанства – читаоца.