Синдикат медија: Лани 28 напада на новинаре

Синдикат медија Црне Горе (СМЦГ) је у бази Сафејоурналистс током прошле године забиљежио 28 напада на медијске раднике и раднице, саопштено је из тог удружења.

То, како су казали из СМЦГ, није финални број, већ се односи на случајеве које су медијски радници пријавили Синдикату и за које су чули из средстава информисања.

„Искуство нас учи да увијек постоји одређени број напада који не буду пријављени или до нас не дођу, па ће коначни подаци бити познати тек почетком ове године, након што добијемо званичне информације из полиције“, напоменули су из СМЦГ.

Они су агенцији МИНА казали да је тај број забрињавајући када се стави у шири контекст.

„Од када систематски пратимо нападе на новинаре, најгоре су биле 2021. и 2022. година, када смо такође биљежили по 28 случајева. Дакле, већ сада је прошле година једна од најгорих, а постоји реална опасност да постане најгора када је у питању број пријављених напада“, рекли су из СМЦГ.

Како су навели, посебно је алармантан родни аспект података.

„Од 28 напада, колико смо до сада забиљежили у прошлој години, чак 16 је било усмјерено на новинарке, пет на њихове мушке колеге, док су у преосталим случајевима жртве биле групе медија“, рекли су из СМЦГ.

Према њховим ријечима, податак о томе да је три пута било више напада на жене у односу на мушкарце, не смије бити игнорисан.

Говорећи о положају новинара, из СМЦГ су навели да виде одређене помаке у посљедњих неколико година када је у питању заштита новинара од правосудних органа.

„Ту је прије свега увођење квалификованог облика (угрожавања сигурности, тешког убиства, тешке тјелесне повреде и принуде) више кривичних дјела у Кривичном законику, на иницијативу СМЦГ и Акције за људска права. Обавезујуће упутство врховног државног тужиоца Милорада Марковића у случају напада на новинаре“, казали су из СМЦГ.

Упитани о потписивању Гранског колективног уговора (ГКУ) у свијетлу најављеног затварања свих поглавља у преговорима Црне Горе са Европском унијом до краја године, из СМЦГ су подсјетили да је то битна обавеза у оквиру приступних преговора.

„Притом, ситуација са Општим колективним уговором (ОКУ), који није усвојен већ само продужен до 31. марта, указује на хитну потребу усвајања ГКУ у области медија, како би запослени били дугорочније заштићени и како не би зависили од других докумената попут ОКУ за који је потребна шира сагласност социјалних партнера“, казали су из СМЦГ.

То удружење, како су истакли, од почетка има конструктиван приступ том процесу.

Они су рекли да на преговорима не траже ништа што медијским радницима већ не припада, нити инсистирају на нереалним или неодрживим захтјевима.

„Тражимо достојанствене услове рада и минималну сигурност за људе који раде у медијима, али наилазимо на неразумијевање послодаваца, који чак и елементарне захтјеве представљају као бизнис препреку“, навели су из СМЦГ.

То, како су додали, показује да се рад медијских радника и даље посматра као трошак који треба минимизирати, а не као оно што јесте – темељ квалитетног и одрживог медијског система.

„Очекујемо да ће у наредном периоду послодавци почети да сагледавају ширу слику и интерес државе, која већ издваја значајна средства кроз Фонд за плурализам како би медији могли да функционишу“, рекли су из СМЦГ.

Како су истакли, та средства нијесу намијењена само опстанку медија као предузећа, већ и унапређењу услова рада оних који у тим медијима производе садржај од јавног интереса.

„Послодавци би, управо кроз ГКУ, требало да покажу спремност да задрже квалитетне кадрове и да младим људима понуде јасну перспективу у новинарству. У супротном, суочавамо се са реалним проблемом одласка најбољих новинара у друге секторе“, казали су из СМЦГ.

Говорећи о заштити од онлајн /онлине/ пријетњи, из СМЦГ су казали да је рјешење за то јасан правни оквир, али и његова досљедна примјена и спремност институција да реагују брзо и озбиљно.

„Строже казне саме по себи нијесу рјешење, али имају снажан одвраћајући ефекат, нарочито у друштву у којем је онлајн насиље дуго било третирано као нешто што је „мање озбиљно“ од пријетњи у физичком простору”, рекли су из СМЦГ.

Они су додали да је искуство показало да медијски радници нијесу угрожени само на радном мјесту или током извјештавања са терена, већ и у приватној сфери, посебно у онлајн простору.

„Друштвене мреже су постале продужетак радног окружења новинара, али без икаквих јасних граница и без осјећаја сигурности, нарочито за новинарке које су, како смо напоменули, често мета бруталнијих и личнијих пријетњи”, казали су из СМЦГ.

Они су навели да је важан примјер да систем може да функционише када постоји политичка и институционална воља, случај пријетњи упућених новинарки телевизији Е Итани Калуђеровић путем Фејсбука /Фацебоок/.

„Особа која јој је пријетила осуђена је на девет мјесеци затвора за квалификовани облик кривичног дјела угрожавања сигурности“, рекли су из СМЦГ.

Они су појаснили да је ријеч о одредби која предвиђа строже казне када је жртва новинар, а која је, на иницијативу СМЦГ-а и Акције за људска права, уведена у Кривични законик 2022. године.

„Такве пресуде шаљу јасну поруку да пријетње новинарима нијесу безазлене и да неће остати некажњене”, казали су из СМЦГ.

Они су истакли да је важно охрабрити и саме медијске раднике и раднице да пријављују пријетње, јер се у супротном јача осјећај некажњивост