Режис ле Сомије: Млади на Космету живе у мржњи, Срби неће напустити своје храмове
04/01/2023
Живојин Ракочевић добитник “Вукове награде”
09/01/2023
Синдикат медија Црне Горе (СМЦГ) у новом Гранском колективном уговору инсистираће на увећању зарада запосленима у тој области за 15-20 одсто и увођење зимнице и јубиларних награда за десет, 20 и 30 година рада у истом медију, казао је предсједник Синдиката Радомир Крачковић.
предсједник Синдиката медија Радомир Крачковић предсједник Синдиката медија Радомир Крачковић
Крачковић је агенцији МИНА казао да, према новом Општем колективном уговору (ОКУ), новинари и медијски радници нијесу изостављени из увећања дневница за рад недјељом од 80 одсто.
“Синдикат медија је само пристао да се примјена увећања дневница недјељом за запослене у медијима одгоди шест мјесеци, како би се дала шанса да у том периоду, у преговорима с послодавцима, покушамо закључити Грански колективни уговор за област медија”, појаснио је Крачковић.
То је, како је навео, био захтјев послодаваца и Синдикат је направио тај уступак.
“Али у члану 37 ОКУ, који је потписан прије неколико дана, јасно пише да ако се Грански колективни уговор (ГКУ) не закључи у року од шест мјесеци, на запослене у области медија примјењиваће се увећање дневница од 80 одсто за рад недјељом”, додао је Крачковић.
Увећане дневнице за рад недјељом – најкасније за пола године
Крачковић је казао да ако ГКУ буде усвојен у наредних шест мјесеци, он не може садржати мањи обим права у односу на ОКУ, што се, како је додао, наводи у члану три ОКУ-а.
“То значи да ће запослени у медијима, без обзира на све, почети да примају увећане дневнице за рад недјељом за шест мјесеци”, рекао је Крачковић.
Он је рекао да не може да разумије са аспекта пословања, инсистирање власника приватних медија да се њихови запослени изузму од увећања дневница за рад недјељом.
“Ипак, бројке показују да увећање дневница недјељом не може угрозити пословање медија, јер се ради о износу од неколико десетина хиљада еура годишње за највеће медије, што су неки од њих већ и израчунали”, додао је Крачковић.
Крачковић је истакао да већина тих медија посљедњих година послује позитивно и да су неки били кумулативно у плусу од неколико стотина хиљада или неколико милиона еура чистог профита, према финансијским извјештајима које су сами предали Управи прихода и царина.
“Уз то, приватни медији од 2020. године, по Закону о медијима, добијају новац од државе преко Фонда за медијски плурализам, за медијске садржаје које производе запослени”, казао је он.
Крачковић је навео и да су за те двије године медији добили, или ће добити, укупно преко 1,5 милиона еура прихода из тог Фонда.
“Такође, по предлогу новог Закона о медијима који би требало да буде усвојен наредне године државна давања приватним медијима се повећавају три пута па ће они из овог Фонда добијати преко 2,5 милиона еура годишње”, додао је Крачковић.
Према ријечима Крачковића, и поред суженог простора на маркетиншком тржишту новца има, иначе не би у држави од 620 хиљада становника постојало преко 200 медија.
Он је подсјетио да је СМЦГ принципијелно подржавао све захтјеве приватних медија за добијањем субвенција и државних давања.
“Али истовремено захтијевамо да се од тог новца поправи стандард запослених у медијима”, рекао је он.
Тражимо повећање коефицијената односно плата запослених у медијима од 15 до 20 одсто
Упитан о ГКУ, Крачковић је рекао да су СМЦГ и Синдикат информативне, графичке и издавачке дјелатности припремили предлог новог ГКУ, предали га послодавцима и одржано је неколико иницијалних састанака али да прави преговори још нису почели.
“Тражимо повећање коефицијената односно плата запослених у медијима у распону од 15 до 20 одсто, у зависности од радног мјеста, као и увођење зимнице и јубиларних награда за десет, 20 и 30 година рада у истом медију”, казао је Крачковић.
Он је додао и да је затражена и могућност напредовања у струци на основу навршених година радног стажа по којима би запослене сљедовао већи коефицијент и већа плата.
“Затим, затражили смо додатно плаћање запослених који производе медијске садржаје за које њихови медији добијају новац из Фонда за медијски плурализам као и за садржаје који се финансирају из грантова и пројеката”, рекао је Крачковић.
Он је навео и да су предложили и детаљно дефинисање рада на даљину и рада од куће као и увођење права на дјелимичну дисконекцију од позива надлежних руководилаца или послодаваца ван радног времена.
“Све ово су нова права која новинари и медијски радници немају и инсистираћемо да добијемо макар дио њих”, поручио је Крачковић.
Запослени у медијима би могли остати међу просјечно најслабије плаћеним занимањима
Упитан мисли ли да ће се моћи наћи компромис са послодавцима прије свега након њиховог “ургирања” за неплаћање радне недјеље медијским радницима, Крачковић је рекао да није превелики оптимиста иако ће урадити да дође до компромиса.
“Након најављеног повећања плата у јавном сектору од наредне године, запослени у медијима би могли остати међу просјечно најслабије плаћеним занимањима, што новинари и медијски радници и њихови синдикати не смију дозволити”, рекао је Крачковић.
Крачковић је истакао да доносиоци одлука, политичари, грађани, али и власници медија, стално поручују да је новинарска професија важна за друштво и демократију.
Он је поручио да и стандард новинара и медијских радника мора бити у складу са тим и да СМЦГ од тога неће одустати.
“У супротном, услиједиће пад квалитета новинарства Ии професионалних стандарда, губљење радних мјеста и масовни прелазак у друге професије, раст цензуре и самоцензуре, што све заједно може имати несагледиве посљедице по демократију и право грађана на истинито и објективно информисање”, рекао је Крачковић.
Крачковић је рекао да сва истраживања СМЦГ протеклих година показују да је просјечна плата већине новинара и медијских радника испод или на нивоу просјечне у држави.
“С друге стране, имамо галопирајућу инфлацију која ”једе” зараде свих запослених, па и оних у медијима, а то има много већи утицај ако су вам зараде мање”, казао је он.
Крачковић је додао и да се обим посла у медијима значајно повећао у протекле три године због епидемије коронавируса, динамичне политичке и друштвене ситуације у држави, али и свјетских дешавања.
“У исто вријеме, многи новинари и медијски радници већ су напустили нашу професију и прешли у јавни сектор или ПР, гдје имају мање посла а веће плате, па се оптерећеност оних који су остали у нашој бранши само повећава”, рекао је Крачковић.
Новинари и медијски радници нијесу ни довољно безбједни
Према ријечима Крачковића, новинари и медијски радници у Црној Гори нијесу ни довољно безбједни што показује број од скоро 50 случајева напада на њих у протекле двије године.
“Све то показује да је положај запослених у медијима генерално незадовољавајући и да се коначно мора урадити нешто како би се побољшао. Нови Општи колективни уговор донијеће прва конкретна побољшања али остаје још пуно посла”, поручио је Крачковић.
Он је закључио да само задовољни новинари и медијски радници могу бити потпуно независни и професионално и објективно информисати грађане.
