“Синдикат медија”: Припремљена студија о слободи и безбједности новинара

Студија „Слобода медија и безбједност новинара кроз призму медијског законодавства у Црној Гори” представља полазну анализу закона који се односе на медије и/или новинаре у Црној Гори. Анализа је настала у циљу детектовања проблема али и добрих пракси који утичу на слободу медија и безбједност новинара у Црној Гори. Предмет анализе је седам медијских закона од којих су два промијењена током 2020. године (Закон о медијима, Закон о РТЦГ), док су два у процесу промјене (Закон о електронским медијима и Закон о слободном приступу информацијама).
Анализа је показала да стање у медијима у Црној Гори осликава и стање у законима који регулишу ову област. Иако се улажу напори да се у процес измјена укључи што већи дио стручне јавности, преговори око измјена и допуна закона трају предуго па се на крају усвајају рјешења која заостају за европским стандардима. Генерално, може се рећи да постојећи закони који регулишу рад медија и новинара у теорији пружају довољно слободе за рад, али је највећи проблем и даље имплементација ових рјешења. Током 2020. године посебно је критикована брзина усвајања два кровна медија закона – о медијима и о Јавном сервису, с обзиром на то да су усвојени непосредно прије избора и да нијесу пружили довољно простора медијима да се упознају и припреме за имплементацију.
Генерални закључак ове студије јесте да, иако закони који регулишу медијски сектор, углавном садрже рјешења која су дио европских стандарда, они се ипак морају чешће мијењати и треба проактивно дјеловати и приликом измјена уводити и новије стандарде (посебно када су у питању, на примјер, електронске публикације). Такође, потребно је водити рачуна о томе да се не преписују само стандарди, већ и да се они уподобе постојећим приликама у Црној Гори.
Позитивно је што су усвојени неки нови принципи, попут Фонда за подстицање плурализма и разноврсности у медијима, којим ће се рецимо приватни медији подстаћи да објављују већи број прича у јавном интересу (Закон о медијима). Такође, нова рјешења нуде и већу слободу новинарима, јер имају могућност да одбију да потпишу текст уколико сматрају да не одговара чињеничном стању (Закон о медијима). Закон о РТЦГ гарантује сигурност новинарима да им не може престати радни однос, бити смањена зарада, промијењен статус у редакцији или утврђена одговорност због става или мишљења које је изражено у складу с професионалним стандардима и програмским правилима. Нацрт Закона о аудиовизуелним медијским услугама предвиђа и одређену сигурност запосленима у локалним јавним емитерима.
Са друге стране, потребно је водити рачуна о примјени ових рјешења. Потребно је прописати и критеријуме за додјелу средстава из Фонда за плурализам, како он не би представљао легализовану државну помоћ. Такође, одредбе Закона о медијима које се односе на ограничење заштите новинарских извора морају бити предмет посебне контроле. Гаранције које се нуде новинарима запосленим у Јавном сервису морају се обезбиједити и запосленима у приватним медијима и локалним јавним емитерима.
Од изузетне је важности и да се регулише и радно-правни статус запослених у медијима, који већ дуже вријеме раде у лошим условима, са нередовним и ниским зарадама, уз притиске, пријетње и константан страх од губитка посла. Позитивно је и то што је актуелна власт препознала потребу за већом заштитом безбједности новинара, али је и неопходно радити на истрагама неријешених напада из претходног периода.

Расправа о студији одржаће се 28. маја у сали за конференције “Капитол плазе” у Подгорици са почетком у 11. сати.