Скупштина ЕФЈ-а у Приштини једногласно усвојила УНС-ов текст Резолуције о убијеним и несталим новинарима на Косову

УНС је, како је и договорено, послао посматрача у Приштину, који није имао својство делегата, а који је јутрос говорио о важности да новинарска заједница подржи УНС који истражује убиства новинара на Косову, без обзира на њихову етничку припадност.

„Као новинари, дужни смо да откријемо истину о алармантном броју убијених, киднапованих и несталих колега и медијских радника на Косову од 1998. до 2005. године, без обзира на њихову етничку припадност. Као професионалци, кључно је да се окупимо иза УНС-а у немилосрдној потрази за правдом“, рекао је Горан Аврамовић у својству посматрача.

Аврамовић, иначе члан Управе УНС-а и уредник РТВ Ким, навео је да је досадашња подршка чланица ЕФЈ-а у Лисабону 2018. године и у Загребу 2023. године била од велике важности и замолио делегате Годишње скупштине да и овог пута стану уз УНС.

Аврамовић је додао да одговорни за убиства новинара морају да одговарају.

„Заједно можемо осигурати да одговорни за ове грозне злочине буду позвани на одговорност и да одјекне наша порука да таква дела против новинара неће проћи некажњено. Као саосећајни појединци, хајде да још једном удружимо снаге да помогнемо у затварању рана и излечењу породица наших палих, киднапованих и несталих колега“, додао је он.

 Председница ЕФЈ-а Маја Север представила резолуцију о убијеним и несталим новинарима на Косову (фото: Горан Аврамовић)

Текст резолуције представила је председница ЕФЈ-а Маја Север.

Шта пише у Предлогу резолуције?

У Резолуцији о истрагама убистава новинара на Косову, који је УНС послао ЕФЈ-у, пише да Скупштина ове федерације тражи да Управни одбор ЕФЈ-а од УНМИК-а, ЕУЛЕКС-а и власти на Косову захтева да се формира међународна експертска Комисија која би помогла у истраживању убистава, киднаповања и нестанака 19 новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године.

У њој се истиче се да Скупштина ЕФЈ-а тражи да се у рад међународне Комисије за истраживање убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године, као експерти, укључе судије и тужиоци из Београда и Приштине, представници међународних мисија које су у поменутом периоду биле задужене за владавину права на Косову (УНМИК и ЕУЛЕX), као и представници УНС-а и Асоцијације новинара Косова (АГК).

Од представника Управног одбора ЕФЈ-а, тражи се да у сарадњи са чланицама, ради на стварању услова за формирање међународне Комсије за истраживање ових злочина, као и да тужилаштва из Београда и Приштине сарађују директно или уз посредовање партнера од поверења обе стране и редовно о резултатима обевштавају јавност.

Од Специјалног суда за ратне злочине на Косову овом резолуцијом затражено је да отвори истраге о убијеним и несталим новинарима и медијским радницима на Косову од 1998. до 2005. године.

Тражи се и да Уједињене нације спроведу закључке Саветодавне комисије Уједињених нација за људска права (ХРАП), а у којима се констатује својевремено кршење Европске конвенције о људским правима у раду УНМИК-а. У том случају дошло би до обештећења породица жртава.

Од ЕУЛЕКС-а и Савета министара ЕУ, под чијим окриљем је мандат ове мисије, затражено је да јавно саопште због чега нису спроведене ефикасне истраге убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника. Савет министара ЕУ, пише у Резолуцији, треба да установи да ли је ЕУЛЕКС прекршио Европску конвенцију о људским правима.

„Скупштина ЕФЈ-а тражи да ЕУ, која је преузела обавезе да поступа у складу са међународним резолуцијама, у потпуности поштује ову Резолуцију и допринесе истрагама убијених и несталих новинара и медијских радника на Косову, као и да о предузетим корацима обавести ИФЈ, ЕФЈ и јавност“.

Резолуцијом се позива Управни одбор ЕФЈ-а да у сарадњи са другим организацијама, удружењима, Саветом Европе, Уједињеним нацијама и ОЕБС-ом, као и другим међународним телима редовно прати истраге ових убистава, киднаповања и нестанака и да о томе обавештава јавност.

Истраге које нема ко да води

У овом документу се констатује да је прошло 26 година од почетка серије убијања, киднаповања и нестанака деветнаест новинара и медијских радника који су радили за медије на српском и албанском језику и немачки „Штерн“, а да нико није приведен правди за ове злочине почињене између 1998. и 2005. године.

Констатовано је да ништа није предузето како би се одговорни за ове злочине привели правди, ни након резолуција које је усвојила Скупштина ЕФЈ-а 2018. године у Лисабону, ни 2022. године у Загребу. Обе резолуције, које је потписао и УНС, тражиле су ефикасна истраге некажњених злочина над новинарима.

У тексту Резолуције се подсећа да истраге нису покренуте ни након што су информације о овим злочинима објављене на Платформи Савета Европе за заштиту новинарства и безбедност новинара 2018. године и указује на позитивно искуство у формирању и остварене резултате рада Комисије за истраживање убистава новинара које је 2012. године формирала Влада Србије и захваљујући којој је, између осталог, подигнута оптужница за убиство новинара Славка Ћурувије.

У тексту резолуције истиче се да је истрага убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника, била у надлежности мисије Уједињених нација на Косову (УНМИК) која је имала извршну власт од 1999. до 2008. године и подсећа да је од 2008. године одговорност прешла на мисију ЕУЛЕКС, али да ни до данас нису расветљени ови злочини.

Иначе, УНС на Скупштини ЕФЈ у Приштини која се одржава 23. и 24. маја ове године, не учествује јер је искључен из њене организације.

Зашто нема УНС-а на Скупштини ЕФЈ

Иако из протеста не учествује на скупштини у Приштини,  ЕФЈ-у је послао предлоге две резолуције –  о истрагама убистава новинара на Косову и независном Јавном сервису на српском језику на Косову. Да би се предлози резолуција могли наћи у расправи организација која је предлагач треба да буде присутна. Управни одбор ЕФЈ-а обавестио је УНС да може бити копотписник предлога резолуције о истрагама убијених новинара и медијских радника.

УНС је због тога, како би одговарао на питања и предлог текста бранио, одлучио да један његов члан буде посматрач. Посматрач нема званично својство делегата на скупштини.

Предлог резолуције УНС-а о независном Јавном сервису на српском језику на Косову није разматран на Годишњој скупштини ЕФЈ у Приштини јер на скупу није било делегата који би је заступали.