Гласови из Газе – Сами Абу Салем: Убијањем новинара, убија се истина
02/09/2025
Сваки десети новинар у Босни и Херцеговини има дијагностификован ментални поремећај, показало је Истраживање о менталном здрављу новинара, а најчешћи проблеми су анксиозност 76,5 посто, депресија 41,2 посто и панични напади 38,2 посто, што је поражавајући податак, не само за државу и систем, већ и за новинарске редакције.
То је данас казао психолог Срђан Пухало, који је био главни истраживач у оквиру Истраживања о менталном здрављу новинара у БиХ проведеног у периоду од 30. априла до 23. јуна на узорку од 316 медијских радника.
Истраживање је урађено у заједничкој организацији Удружења БХ новинари и психолога Срђана Пухала те уз сарадњу са организацијом Про Едуца и финансијску подршку Европске уније.
Генерална тајница БХ Новинара Борка Рудић истакла је да су проблеми с којима се новинари у БиХ најчешће суочавају, а који доводе до стреса, финансијска неизвјесност, мобинг, кратки рокови те суочавање с физичким пријетњама, па чак и пријетњама смрћу.
Такођер је нагласила да су новинари и медијски радници некада били много више заштићени него што је то сада случај и да сада много чешће на линији за помоћ новинарима они траже правну, психолошку, па и медицинску помоћ.
Посебно је нагласила проблем финансијске неизвјесности која је сада већа него раније када је у питању новинарска професија.
“Све се више медија затвара, скоро преко ноћи, без икаквог образложења те се чини да су новинари у БиХ препуштени сами себи више него икада”, казала је Рудић.
Психолог Срђан Пухало представио је резултате истраживања, наводећи да су 59,8 посто испитаника чиниле жене, а 40,2 посто мушкараци, истакнувши да је истраживање обухватило не само новинаре, већ и остале медијске раднике.
Трећина испитаника старости је од 41 до 50 година, 56,3 посто њих има завршен студиј журналистике, 53,5 посто су новинари, а 31,6 уредници.
Кључни налази су показали да чак 67,7 посто новинара и медијских радника сматра да је новинарство врло стресна професија те да жене осјећају да су под већим стресом него мушкарци.
“Начини ношења са стресом су различити, а оне које су навели новинари су прилично конструктивни. То су суочавање с проблемима, планирање времена и хумор”, наводи Пухало.
Такођер је напоменуо да се жене ипак боље носе са стресом, јер су отвореније када изражавају своја осјећања, док су мушкарци по својој природи затворенији.
Многи новинари, скоро 16 посто, сматрају да имају неке менталне сметње и да им је потребна стручна помоћ, али је нису тражили.
Лијекове за смирење користи свакодневно 4,4 посто, а понекад 33,9 посто, алкохол 1,6 посто свакодневно, а 46,5 посто понекад.
Када је у питању мобинг, њих 40,5 посто је то доживјело, чешће жене него мушкарци те више у Федерацији него у РС. Најчешћи починитељи мобинга су уредници, менаџмент, али и колеге новинари.
Стрес код новинара такођер изазива и изложеност трауматичним темама, већина их је извјештавала о несрећама, криминалу, ратним злочинима, болестима и насиљу, а како каже Пухало, о томе често размишљају ван радног времена.
Пухало такођер упозорава да су новинари често изложени насиљу, најчешће онлине вријеђању и пријетњама те вријеђању путем телефона, ту је и праћење и прогоњење, док су мушкарци ти који су чешће изложени физичком насиљу и пријетњама.
Још један битан проблем на који је Пухало указао је сагоријевање на послу.
“Код трећине медијских радника, 36,6 посто, исцрпљеност је веома присутна”, истакао је.
Задовољство животом код испитаника је изнад просјека, али га значајно умањују осјећај материјалне несигурности, неизвјесне будућности, сагоријевање и мобинг.
Босанскохерцеговачки психолог и истраживач јавног мијења закључио је да сви ови налази указују на потребу за системском психолошком подршком, превенцијом мобинга и насиља, побољшањем радних услова и дестигматизацијом менталног здравља.
Овај пројекат “Слободни и сигурни: Заштита права, ментално здравље и сигурност новинара у БиХ” подржан је у оквиру програма подршке “Сафејоурналистс.нет”.
