Тамара Вујовић: Унапређење медијске писмености захтијева међусекторску сарадњу

Унапређење читалачке и медијске писмености изазов је који захтијева међусекторску сарадњу и синергију на свим нивоима, поручила је министарка културе и медија Тамара Вујовић.

Она је, поводом Међународног дана писмености, подсјетила да је писменост кључна вјештина која омогућава појединцима да развију своје потенцијале, остварују своја права и активно учествују у друштвеном животу.

Вујовић је казала да у Црној Гори треба конкретизовати кораке у циљу развијања читалачких вјештина код дјеце и младих.

“Јер је унапређење писмености изазов који захтијева међусекторску сарадњу и синергију на свим нивоима”, додала је Вујовић.

Према њеним ријечима, Медијска стратегија озбиљно се бави питањем медијске писмености свих наш̣их грађана.

Вујовић је подсјетила на посљедње резултате ПИСА тестирања по којем црногорски петнаестогодишњаци имају лошије знање читања него што су имали ученици прије деценију, чиме су се додатно одаљили од свјетског просјека.

Како је додала, у свијету у којем технологија брзо напредује, а приступ информацијама постаје све лакши, писменост више не значи само способност читања и писања, већ и разумијевање и критичку обраду информација.

“Желимо виш̣е дјеце и младих у библиотекама. Кроз повећање понуде књига и организацију атрактивних програма морамо пробудити љубав према читању“, истакла је Вујовић.

Према њеним ријечима, цијенећи значај библиотекарства и библиотека за свако савремено демократско друштво, њихову информациону, културну, научну, образовну и ширу друштвену улогу, Министарство културе и медија ће у наредном периоду предузети знач̣ајне кораке у њиховој додатној афирмацији.

Вујовић је подсјетила да у Црној Гори постоји осам библиотека организованих као посебне јавне установе, док су остале библиотеке у склопу центара за културу, истичући да то није у складу са Законом о библиотечкој дјелатност.

Она је навела да постоје значајна одступања у раду библиотека, као и у програмима који подстичу читалачке навике код дјеце и младих у различитим општинама.

“Ови подаци јасно указују на то да подстицање читалачке писмености није једнако развијено у свим општинама. На свим нивоима, од локалних самоуправа до државних органа, мора се радити на афирмацији читања међу дјецом и младима“, рекла је Вујовић.

Она је казала и да је Медијска стратегија усмјерена на јачање медијске писмености међу грађанима, посебно међу младима.

Вујовић је указала на истраживање јавног мњења које је показало да је медијска писменост у Црној Гори на 12,2 од могућих 25 поена.

Према том истраживању, како је додала, међу грађанима Црне Горе постоји скоро апсолутна сагласност да је медијска писменост од велике важности (92 досто).

“Међутим, 62 одсто испитаника оцјењује медијску писменост грађана као лошу, а разумијевање интернета и друштвених мрежа чини се на недовољном нивоу”, казала је Вујовић.

Она је нагласила да је образовање широко препознато као кључна мјера за унапређење медијске писмености, додајући да је Министарство културе и медија преузело низ корака за унапређење стања медијске писмености међу грађанима.

“У склопу Медијске стратегије, имамо бројне активности којима третирамо питање медијске писмености, као једну од основних вјештина дигиталног доба. То више није опционална вјештина у данашњем свијету, већ је неопходна за активно учествовање у модерном друштву”, рекла је Вујовић.

Према њеним ријечима, Министарство културе и медија је одлучно у свом приступу подршци развоју медијске писмености међу грађанима.

“Питање медијске писмености није само изазов за нашу Владу или институције. То је изазов за сваког појединца у нашем друштву”, рекла је Вујовић.

Она је позвала грађане да преузму активну улогу у стицању медијске писмености на начин што ће се едуковати, истраживати, постављати питања и критички анализирати информације које конзумирају.

“Само тако можемо постати отпорни на манипулације, полуинформације и дезинформације“, рекла је Вујовић.

Она је поручила да је обавеза свих да читалачку и медијску писменост промовишу као кључни елемент развоја критичког мишљења и способности доношења информисаних одлука.

„Само тако ћемо створити грађане који су спремни да преузму одговорност и активно учествују у друштву“, закључила је Вујовић.