Телефонске пријетње смрћу пољским новинарима и њиховој дјеци

Удружење новинара Црне Горе: Осуђујемо ванмедијске притиске на Радио Јадран
07/02/2022
Признања УНЦГ: Најбољи сајт – “Борба”
09/02/2022
Удружење новинара Црне Горе: Осуђујемо ванмедијске притиске на Радио Јадран
07/02/2022
Признања УНЦГ: Најбољи сајт – “Борба”
09/02/2022

Новинарска организација „Репортери без граница“ је огорчена: „Тројица пољских новинара из независних медија и њихова дјеца добили су пријетње смрћу, а били су изложени и тзв. „спуфингу“ (споофинг). То је техника уз помоћ које особе које позивају некога телефоном користе бројеве који нису њихови, али су познати особи коју позивају. „Репортери без граница“ зато позивају пољске власти да „ухапси лица која пријете новинарима и њиховим породицама, злоупотребљавају њихове телефонске бројеве и шире лажне информације у њихово име“.

На мети су три новинара, и сви раде у медијима који критикују владу. Један од њих је Шимон Јадзак са портала „Виртуелна Пољска“, који извјештава о политици, корупцији и кибернетичкој безбједности. У посљедње вријеме пише углавном о скандалу „Пегасус“, великој операцији прислушкивања.

Средином децембра 2021. Јадзак је примио позив с телефонског броја своје колегинице. Али када је прихватио позив, није се јавила новинарка. „Умјесто тога, чуо сам пријетњу смрћу ишчитану металним, дисторзираним гласом“, рекао је Јадзак за ДW. „Упућено ми је и много вулгарних ријечи. Брзо сам прекинуо везу и одмах назвао колегиницу чији је број коришћен. Рекла ми је да је у исто вријеме примила исту пријетњу смрћу.“

Типично за „спуфинг“
То је типично за „спуфинг“, објашњава Јадзак. Метода је широко распрострањена у Пољској. На примјер, ћерка адвоката Романа Гјертиха, који заступа жртве „Пегасуса“ и који је био прислушкиван, почетком 2022. године добила је сличан позив. „Неко је металним, компјутерски измењеним гласом прочитао да ће припремити праву дозу отрова за мене“, објавила је Марија Гјертих на Твитеру 27. јануара.

Замјеник предсједника опозиционе странке Грађанска платформа (ПО) Борис Будка такође је примио анониман позив. Метални глас је преко телефона објавио наводну смрт његове супруге: „Касија је мртва. Не дише. Имала је срчани удар.“ Истовремено, непознате особе телефоном су обавијестиле госпођу Будку о наводној смрти њеног супруга.

У новембру 2021. водећи опозициони политичар и бивши премијер Доналд Туск пријавио је и-мејл у којем му је речено да је „осуђен за издају домовине“. „У Пољској расте плима мржње, презира и све директније бијеса и насиља“, прокоментарисао је Туск – и за то окривио предсједника владајуће Странке право и правда (ПиС) и замјеника премијера Јарослава Качињског, који је између осталог директно одговоран за Министарство унутрашњих послова и тајне службе”.

Дјеца као мете
Жртве таквих пријетњи нису само политичари и новинари, већ и њихова дјеца. „Моја старија ћерка управо је добила позив од некога ко јој је пријетио да ће ускоро бити убијена (то је било пропраћено псовкама)“, написао је на Твитеру 31. јануара Томаш Лис, шеф недјељника „Њузвик Пољска“, који такође критикује владу. Лис је пријетњу овако прокоментарисао: „Забављате се на прљав начин, зликовци. Никога нећете уплашити. Само изазивате безгранично гађење.“

Син Војцеха Чучновског, новинара угледног дневника „Газета виборча“, раније је добио сличну пријетњу. Прво је видио неколико пропуштених позива на свом мобилном телефону, а онда је приватио сљедећи и чуо глас који му је најавио да мора да умре „због издаје своје земље“. Осим тога, његов телефон је и злоупотријебљен за лажна упозорења о бомби.

Лажни позиви са бројева особа од повјерења
Хаковани телефонски бројеви већ неколико пута су злоупотребљавани за активирање лажних упозорења од подметнуте бомбе – први пут током матурских испита у пролеће 2019. у више од сто школа широм Пољске. Објекти су морали да буду евакуисани, исписти обустављени и одложени. У 2020. забиљежено је неколико стотина лажних позива на узбуну с различитих бројева.

У ту сврху обично се хакују телефонски бројеви људи који су јавно познати, попут професора, локалних политичара или новинара. Стручњаци објашњавају да је реч о тзв. „каскадној методи“ која се састоји од покретања неколико лажних аларма или, као недавно, покретања симултаних „спуфинг-напада“ како надлежни органи с тим не би могли да изађу на крај.

Метода руских хакера?
Станислав Зарин, портпарол пољске тајне службе, претпоставља да иза лажних позива стоје руски хакери: „Ова врста акције – коришћење сајбер-инструмената за утицај на одређене друштвене групе или читаве државе – дио је мјера које Русија користи против Запада“, изјавио је Зарин пољској новинској агенцији ПАП у јануару 2022. Иако је тешко пронаћи чврсте доказе за ту претпоставку, „таква дестабилизација пољске државе у данашњој ситуацији свакако иде у прилог Руској Федерацији, која је у посљедње вријеме интензивирала своје акције против НАТО“, тврди Зарин.

Но новинар Шимон Јадзак сумња да је ипак ријеч о криминалцима. Они би, према његовом мишљењу, могли да стоје иза телефонских пријетњи, чак и ако су оне усмјерене против критичара актуелне пољске владе. „Циљ такве операције је да се исмију пољске тајне службе и власти, и покаже да одговорни за кибернетичку безбједност нису дорасли свом задатку“, оцјењује Јадзак.

Он се не чуди што је и сам жртва „спуфинга“: „Често сам писао о таквим методама које користе криминалци, а сада се оне користе против мене. Бити жртва кибернетичког напада је нешто с чим у мом послу мора да се рачуна. Као истраживачки новинар увијек полазим од тога да бих могао да будем под присмотром.“

„Катастрофално“ за Јадзака је то што се одговорне власти у Пољској нису позабавиле најновијим „спуфинг-нападима“, а за надлежне органе каже да су „слаби“ и да раде на основу „лоше конципираних закона“.

Осим тога, актуелна пољска влада ускраћује истраживачким новинарима, онима који желе да разоткрију кибернетичке нападе, приступ великом броју информација. „Најважнији алат једног новинара је информација“, каже Јадзак, „али у овој земљи се водећи политичари према нама односе с презиром и потцјењивањем. Немогуће је добити информације од владиних служби, политичара и људи који би по правилу требало да раде за опште добро.“

( Деутсцхе Wелле )