Тиранија квантитета: Kако победити хиперинфлацију лажног информисања?

У ери портала и друштвених мрежа, новинари су додатно изложени притиску менаџмента и уредника који инсистирају на дневним, седмичним и месечним нормама и таргетима. Та јурњава за квантитетом негативно утиче на квалитет текстова, закључак је фокус групе Демостата, у којој су учествовали новинари из Србије.

Са тим ставом сагласни су и саговорници Демостата, искусни новинари и уредници, који истичу да је новинарство ушло у фазу у којој постоји тиранија квантитета, у којој је квалитет постављен на задње место.

Главни и одговорни уредник недељника Време, Филип Шварм, истиче да је у фабричкој производњи вести највећи део робе фалш и да постоји хиперинфлација лажног информисања, али да ситуација у новинарству не може да се промени све док не дође до коренитих промена у друштву.

Да норме и таргети по броју објављених вести и текстова негативно утичу на квалитет сматра и главни уредник портала Н1, Бојан Цвејић, који каже да би требало направити другачији баланс кад је реч о читаности и квалитету.

Председница Европске федерације новинара (ЕФЈ), Маја Север, истиче да новинари постају површни јер су приморани да продукују све више садржаја, али верује да се то може променити, професионалним новинарским радом и уз јаку подршку друштва независним медијима.

Тачност, актуелност, контекст, стручно мишљење, анализа – то се очекује од квалитетног новинарства.

Новинари су одувек у потрази за вестима, покушавајући да до њих дођу први и да их објаве што пре.

Међутим, у тренутном медијском окружењу, у време ерупције дигиталних медија и друштвених мрежа, новинари често нису чак ни канал кроз који вести пролазе.

Да би ишли у корак са брзином информисања, новинари су понекад приморани да се одричу појединих принципа на којима почива квалитетно новинарство – а то су, између осталог, провера извора, излазак на терен, интервјуисање стручњака, представљање чињеница и друге стране, контекст и дубља анализа.

У време када вест може да произведе свако (па и вештачка интелигенција), новинари су изложени додатном притиску менаџмента и уредника да морају да испоруче известан број чланака дневно, са одређеним таргетима.

Захтеви за све већим бројем вести и кликова, који на крају доносе видљивост и профит, веома негативно утичу на квалитет текстова, сагласни су новинари који су учествовали у недавној фокус групи Демостата.

Налази фокус групе, у којој је суделовало шест новинара београдских портала и девет колега са локалних медијских портала из централне Србије и Војводине, показују и да се новинари због притиска да испоруче што више кликтабилног садржаја често не могу усредсредити на једну од суштинских одлика новинарства – темељну проверу објављеног садржаја.

Зато су дигитални медији у Србији преплављени „цопy-пасте” садржајем, дезинформацијама и полуинформацијама.

Такође, због притиска да чланке објаве што пре, новинари су неретко пред избором да ли да се некој теми посвете, одраде је квалитетно и тиме угрозе дневну норму броја текстова коју би требало да испуне или да брзо испоруче садржај, без додатних провера и дубље анализе.

Може ли се у ери дигиталног новинарства дати приоритет квалитету над квантитетом?

Има ли довољно посвећене публике која цени детаљно извештавање и анализу да би такво новинарство уопште опстало у свету у којем је прекомерна производња садржаја у значајној мери повезана са потребом да се оствари промет и профит?

Север: На тај проблем упозоравамо већ годинама

Председница Европске федерације новинара (ЕФЈ), Маја Север, за Демостат каже да је у потпуности сагласна са ставом који су изнели учесници фокус групе.

Она наводи да новинари на тај проблем упозоравају већ годинама.

Новинар у дигитално доба, каже, мора да ради више послова, због чега мора и да се додатно едукује и прилагођава новим алатима.

Квалитетан садржај је све мање у фокусу, а важнији су опрема и визуелна атрактивност, наводи Север.

„Новинари сада снимају, пишу, монтирају, објављују, означавају и притом треба да буду и популарни, кликабилни”, објашњава председница ЕФЈ.

Север каже да су новинари приморани да продукују све више садржаја, што на крају раде површно, без времена и простора да се квалитетно посвете некој теми.

Она указује на још један проблем са којим се суочавају новинари у региону.

Како каже, и најновији извештај Центра за медијски плурализам показао је да су услови рада у редакцијама све лошији.

Шварм: У фабричкој производњи вести највећи део робе је – фалш 

Главни и одговорни уредник недељника Време Филип Шварм каже за Демостат да смо ушли у период кликоманије, што се може звати проклетством дигиталних медија.

Број дигиталних медија, према његовом мишљењу, далеко надмашује кориснике, односно има их много више него што је то у новинарском смислу оправдано.

„Ми долазимо до тираније квантитета, у којој је квалитет постављен на задње место”, истиче Шварм и додаје да је довољно да се погледају извештаји различитих медија, па да се види колико се копирају садржаји, односно колико је сав садржај заправо исти.

Он објашњава да су новинари принуђени да раде велики број тема без елементарних могућности да следе професионална правила.

„Ако морате да направите двадесет вести у једној смени, то значи да за три вести практично имате сат времена и наравно да не можете урадити те вести да буду квалитетне и професионалне. Ту недостаје све – и време да нешто проверите, нема простора да се види контекст, шира слика, нема довољног уласка у тему, нема ничега од онога што заправо захтева новинарство”, каже Шварм.

Тако је створена нека врста хиперинфлације лажног информисања, што значи да многи људи мисле да су информисани, али заправо нису, јер је у тој фабричкој производњи вести највећи део робе – фалш, роба са грешком.

Он упозорава на још један проблематичан феномен – а то је да новинари све више и углавном раде из канцеларије, одакле телефонирају, прате друге медије, без одласка на терен, личног контакта, као у корпорацији, између четири зида, тако да је постало исто да ли пишу вести, саопштења или економску пропаганду.

До овакве ситуације у медијима је довео сплет узрока, међу којима је, свакако, и развој нове технологије.

На то се добро надовезао неолиберални капитализам, који је све претворио у профит.

„На крају имамо дубоку кризу либерализма и демократских вредности у свету, те огроман талас популизма који влада у 21. веку, када се сасвим нормално да државници попут Трампа или Вучића производе факе неwс. Све је то створило једну савршену олују”, наводи Шварм.

Цвејић: Боље један квалитетан, него 20 текстова писаних да би се испунила норма

Да норме и таргети по броју објављених вести и текстова негативно утичу на квалитет сматра и главни уредник портала Н1 Бојан Цвејић.

Он наводи да је то погрешан приступ и да таргети и норме треба другачије да се успостављају.

„Боље је имати један квалитетан текст који ће бити читан, него 20 текстова који ће се поставити само да би се испунила норма”, истиче Цвејић.
Где је решење?

Понекад ми се чини да смо у затвореном кругу из којег се не можемо извући, каже председница Европске федерације новинара.

„Да бисмо опстали морамо привући публику, покушавамо на све начине досећи добру видљивост, па понекад и на уштрб квалитета или заштите радних права људи. Но, ипак вјерујем у публику, вјерујем да људи ипак на крају желе квалитетни садржај”, истиче Север.

Она наводи да у Хрватској истраживања показују да је у онлајн медијима на крају ипак добар чланак, репортажа, истраживачко новинарство најчитанији садржај.

„Мислим да ипак има наде. Подршком квалитетном новинарству, јачањем неовисности медија, јасним комуницирањем чему служи новинарство и професионалним новинарским радом”, каже председница Европске федерације новинара.

Цвејић сматра да би новинари требало да направе добар баланс и комбинацију квалитета и читаности.

О читаности, односно опреми текстова, како наводи, треба да воде рачуна уредници.

Шварм, међутим, истиче да без коренитих промена у друштву и систему вредности не може да се промени ни ситуација у новинарству.

„Док се не створи критична маса у друштву, неће бити ни промена које могу утицати на новинарство”, закључује уредник Времена.

Фокус група у којој су учествовали српски новинари је показала и да је и даље присутан страх од губитка радног места.

Са друге стране, постоји и страх за безбедност, поготово код оних који се баве темама из области криминала и корупције.

извор: унс