Из те невладине организације казали су да су од штампаних медија из јавних фондова највише добили Побједа, Вијести и Дан, од телевизија Радио Телевизија Никшић, Телевизија Вијести и Радио Телевизија Црне Горе, а међу радио станицама Радио Тиват, Радио Котор и Радио Антена М.
–Од портала и агенција, највише средстава, по различитим основама, добили су Портал Аналитика, портал Вијести и информативно-агенцијски портал Мина, показали су подаци које је ЦГО добио за потребе извјештаја о новчаним трансакцијама из јавног сектора за медијске и медијско-продукцијске услуге “Једнаке шансе за медије у Црној Гори – 2021”.
Координатор за развој ЦГП-а Дамир Никочевић, објаснио је да је истраживање различитих облика трансфера новца из јавних фондова ка медијима, медијским агенцијама и продукцијским кућама и везаним субјектима за пружање различитих медијских услуга, спроведено од 23. фебруара до 8. јуна, а укључило је 621 орган јавног сектора.
Никочевић је рекао да су подаци прикупљени на основу одговора на захтјеве за слободан приступ информацијама, као и из доступних докумената надлежних органа, за период од 1. јануара до 31. децембра прошле године.
–Финансирање медија из јавних фондова солидно је уређено кроз Закон о медијима, чему су допринијели и вишегодишњи напори ЦГО-а који од 2012. прати ове новчане токове и указује на посљедице урушавања тржишта медија, а што је у директној вези са тим колико повољно или критички медијске куће извјештавају о активностима власти, навео је Никочевић.
Он је казао да су највише новца за медије и везане услуге прошле године опредијелиле локалне самоуправе – 1.387.518,40 ЕУР, затим јавна предузећа – 1.139.791,92 ЕУР, док су најмање за ове сврхе потрошили органи правосуђа односно 3.646,94 ЕУР.
Никочевић је рекао да је од министарстава, највише новца опредијелило Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија – 374.823,29 ЕУР (доминантно кроз два јавна конкурса намијењена медијима), а најмање Министарство унутрашњих послова 499,12 еура.
Он је казао да је интересантно да се Министарство финансија и социјалног старања, док је на његовом челу био Милојко Спајић, оглашавало на Радио Телевизији Србије, од 1. до 11. новембра прошле године, издвајајући за то 4.950,70 еура.
Никочевић је истакао да из достављених фактура и уговора није јасно зашто би се то Министарство оглашавало на јавном сервису друге државе.
Он је истакао да је прошле године од појединих органа јавног сектора уплаћиван новац нерегистрованим гласилима.
–Тако је јавно предузеће Рудник угља нерегистованом гласилу ИН4С 5. октобра 2021. уплатио 500 ЕУР једнократне помоћи, а Електропривреда Црне Горе (ЕПЦГ) од 1. новембра 2021. уплаћује 600 ЕУР мјесечно без ПДВ-а том порталу за објаву банера, објаснио је Никочевић,
Према његовим ријечима, РТЦГ је имала планиране укупне приходе од 17.786.900 ЕУР за прошлу годину, од чега 13.821.900 ЕУР из буџета Црне Горе.
Никочевић је рекао да су укупни расходи пројектовани на 17.781.900 ЕУР, од чега се на лична примања пројектовало 9.197.000 еура или 51.72 одсто.
-Слиједе трошкови производње и емитовања програма у више него дупло мањем износу од 4.014.045 еура или 24,29 одсто, навео је Никочевић.
Он је казао да је РТЦГ прошле године планирала и приходе од маркетинга од 1.320.000 ЕУР, што је мање него 2020. за скоро 100 хиљада ЕУР, односно мање за око 130 хиљада ЕУР него 2019.
Никочевић је казао да РТЦГ биљежи примјетан раст расхода по односу личних примања, а смањење улагања у трошкове производње и емитовања програма.
-То поспјешује критике јавности о прекомјерном броју запошљених у РТЦГ-у, али и једном дијелу запошљених који не долази на посао и дужи временски период користи боловања, рекао је Никочевић.
Он је навео да финансијски извјештај РТЦГ-а за прошлу годину још није јавно доступан, односно не налази се на званичној wеб страни Јавног сервиса, што, како сматра, указује на забрињавајућу нетранспарентост јавног емитера у који држава буџетски годишње директно улаже близу 14 милион еура.
Никочевић је казаи да су од штампаних медија прошле године, највише новца од органа јавног сектора, по различитим основама, добили Побједа – 317.328,01 ЕУР, Вијести – 157.689,81 ЕУ0Р, Дан – 121.852,81, Дневне новине – 63.599,31 и Монитор – 25.389,97 еур.
Према његовим ријечима, код телевизија највећи корисник средстава је РТВ Никшић – 688.271,75 ЕУР.
„На другом мјесту по приходима је телевизија Вијести која је из јавних фондова, по различитим основама, приходовала 75.281,76 ЕУР, слиједи РТЦГ са 44.653,93 ЕУР, потом ТВ Боин 41.817,60 ЕУР, па РТВ Пљевља са 19.666,04 ЕУР“, навео је Никочевић.
Он је рекао да су међу радио емитерима највећи корисници јавних средстава, били Радио Тиват са 210.060,50 ЕУР, Радио Котор са 180.959,99 ЕУР, потом радио Антена М са 27.199,50 ЕУР, Радио Бар са 3.645,25 ЕУР, те Радио Петњица – Талас Бихора са приходованих 3.440 ЕУР.
Никочевић је указао да је примјетан неједнак однос локалних самоуправа кад је ријеч о транспарентности уплата према локалним јавним емитерима.
-Један дио локалних самоуправа (Никшић, Котор и Тиват) је доставио информације о опредијељеним средствим локалним јавним емитерима за редовно функционисање, па су те три општине доминирале у прегледу утрошка за ове сврхе само зато што не постоје доступни подаци за поједине општине које, такође, имају велике трошкове по овом основу (нпр. Подгорица, Херцег Нови, Будва, итд), казао је Никочевић.
Он је објаснио да су из истог разлога високо на листи и РТВ Никшић, као и Радио Тиват и Радио Котор.
Никочевић је казао да портали имају растући удио у новчаним трансакцијама органа јавног сектора, а у 2021.
–Највише су средстава, по различитим основама добили: Портал Аналитика – 38.758,26 ЕУР, потом Портал Вијести – 27.810,42 ЕУР, информативни и сервис портал агенција МИНА – 23.378,67 ЕУР, слиједи портал МНЕ рукомет – 21.415 ЕУР, затим портал ЦдМ – 19.782 ЕУР, истакао је Никочевић.
Он је навео да су од маркетиншких, медијских агенција и продукцијских кућа највише средстава из јавних фондова добили Дирецт Медиа ДОО – 491.790,80 ЕУР, Архимед – 69.779,20 ЕУР, Нинамедиа Цлиппинг – 47.242,55 ЕУР, Медиа биро – 37.965,35 ЕУР, Раббит Рецордс – 30.734,00 ЕУР и Репресент Цоммуницатионс – 30.119,04 ЕУР.
–Два највећа корисника средстава по основу медијских и оглашивачких услуга од стране правних и физичких лица која су примила средстава за пружање осталих услуга, а које спадају ни у једну горе поменуту категорију, били су ДМС Девелопмент – 46.738,02 ЕУР и агенција за истраживање јавног мњења ДеФацто Цонсултанцy – 20.560,32 ЕУР, рекао је Никочевић.
Он је указао да подаци ресорног Министарства, које је крајем јуна ове године први пут објавило свој извјештај, сходно новој законској обавези, дају приближне цифре.
Никочевић је казао да се значајан дио података Министарства и ЦГО-а поклапа, а да се варијације могу приписати различитом проценту одговора од органа јавног сектора.
–Имајући у виду да постоји законска норма која прописује обавезу органа јавног сектора да до 31. марта текуће године за претходну годину, на својој интернет страници, објаве евиденцију о уплатама медијима по основу оглашавања и других уговорених услуга, ЦГО очекује да Министарство културе и медија заузме у овом дијелу одлучнију позицију, истакао је Никочевић.
Он је додао да је неопходно успоставити и већи степен дисциплине код јавног сектора кад је ријеч о извјештавању о новчаним токовима за потребе медија и везаних медијских услуга.
-У више наврата је додјела државне помоћи медијима отворила доста питања, па је потребно успоставити систематизован и јавно доступан преглед државне помоћи медијима, а у том правцу највише могу учинити Министарство културе и медија, као и Агенција за заштиту конкуренције, казао је Никочевић.
ЦГО, како је рекао, подржава иницијативу Директората за медије да органи јавног сектора не би смјели да се оглашавају на нерегистрованим/неевидентираним медијима који не поштују законе државе Црне Горе.
Никочевић је казао да сходно томе, ЦГО очекује брзе законске измјене у том правцу.
–Важно је нагласити значајан напредак када је ријеч о поштовању Закона о слободном приступу информацијама од стране органа јавне управе, уз напомену да је то укључило и велики напор истраживачког тима ЦГО-а кроз додатна позивања, ургенције и жалбе, навео је Никочевић.
Он је рекао да је од 621 органа јавног сектора којима је упућен захтјев за слободан приступ информацијама, одговоре истраживачима ЦГО-а доставило 613 органа, односно 98.71 одсто.
