Трагична статистика: Лани убијена 62 новинара

Само у 2020. години убијена су 62 новинара, зато што су радили свој посао. У периоду од 2006. до 2020. године, више од 1.200 медијских професионалаца је изгубило живот под истим околностима. У девет од десет случајева убице нису кажњене, указују подаци Унеско, специјализоване агенције Уједињених нација за образовање, науку и културу, а која ради и на заштити медијских радника

Подаци саопштени поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима, 2. новембра, управо због овакве статистике истичу важну улогу тужилаштва, не само у привођењу убица правди, већ и процесуирању претњи насиљем.

У Србији, Међународни дан борбе против некажњивости, долази тачно месец дана уочи пресуде у поновљеном поступку за убиство новинара Славка Ћурувије. Првостепена пресуда је донета 5. априла 2019. године, да би је наредне године Апелациони суд укинуо због прекорачења оптужнице.

Суђење је почело 2015. године, 16 година након злочина, чија је претходница била медијска сатанизација у тексту Политике експрес „Ћурувија дочекао бомбе“. Пресуда се очекује 22 и по године након убиства, а према речима председника Удружења новинара Србије, Живојина Ракочевића, њено изрицање је важно не само за новинаре, него и за институције и друштво у целини.

Ова пресуда би требало да даје наду и за решавање случајева убистава новинара и медијских радника који су пред Комисијом за истрагу убистава новинара. Комисија је сакупила све релевантне информације и за подизање оптужнице за убиставо новинара Милана Пантића.

Јуна ове године, председник комисије Веран Матић, у ауторском тексту указао је да постоји серија сазнања у вези са убиством новинара „Вечерњих новости“ у Јагодини: од тога ко га је пратио пар дана пред ликвидацију, ко је извршилац убиства, па до мотива. Међутим, оптужнице још нема. Матић упорно позива Специјално тужилаштво да коначно почне да ради свој посао.

Околности смрти новинарке листа “Дуга” Радиславе Даде Вујасиновић 27 година касније и даље су неразјашњене. Холандски форензички институт је пре пет година вештачењем закључио да узрок смрти може бити убиство, самоубиство или несрећни случај.

У мандату Комисије је и убиство 16 медијских радника РТС-а, током НАТО бомбардовања, пре 22 године. У истрази овог злочина није направљен помак, и највероватније и неће, док се не отвори  документација српске војске о овој теми, као и архиви НАТО и САД у вези напада на РТС.

Комисија за истрагу убистава новинара је у Србији основана годину дана пре него што су Уједињене нације установиле Међународни дан борбе против некажњивости злочина над новинарима.

Злочини без казне

Генерални секретар УН, Антонио Гутереш, истакао је да су многи новинари изгубили животе док су извештавали о сукобу, али да је број медијских радника убијених ван зона сукоба порастао последњих година.

Како је истакао, новинари се суочавају са безброј других претњи, од киднаповања, мучења и произвољног притварања, до кампања дезинформисања и узнемиравања, посебно у дигиталној сфери.

Удружење новинара Србије овај Међународни дан борбе против некажњивости злочина над новинарима дочекује суочено и са трагичном чињеницом да више од две деценије нико није одговарао за 19 од укупно 20 убистава, киднаповања и нестанака српских и албанских новинара и медијских радника и екипе немачког магазина Штерн, почињених између 1998. и 2005. године на Косову (једно убиство је решено пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ)).

На редовној годишњој скупштини Европске федерације новинара (ЕФЈ) одржаној 8. и 9. октобра у Загребу, усвојена је УНС-ова резолуција о неодложном формирању Међународне комисије за истрагу убистава и киднаповања новинара на Косову од 1998. до 2005. године, која је написана због чињенице да је борба против некажњивости злочина над новинарима и медијским радницима кључна и суштински важна за задовољење правде, али и неопходност за даљу заштиту медијских професионалаца, као и да је привођење правди одговорних за те злочине кључни елемент у спречавању будућих напада.

Њено усвајање доказује, пре свега, решеност чланица ЕФЈ да подстакну истрагу и решавање ових злочина и велику солидарност и подршку европске заједнице новинара том процесу.

Ово је друга резолуција о убијеним и несталим новинарима на Косову коју је иницирало Удружење новинара Србије. Након што је прва усвојена маја 2018. године, а којим се позивало на брзу и ефикасну истрагу ових злочина, злочинци нису изведени пред лице правде.

Зато се Удружење новинара Србије одлучило да предложи нови, мало одлучнији документ, у којем подсећа УН и на две резолуције Савета безбедности Уједињених нација бр. 1738 из 2006. и бр. 2222 из 2015. које осуђују насиље и злоупотребе почињене над новинарима и медијским радницима у ситуацијама оружаних сукоба, наглашавајући међународне обавезе да се стане на пут некажњивости и процесуирају одговорни за ова озбиљна кршења међународног хуманитарног права.

Мандат Комисије за истраживање убистава новинара проширен је на случајеве убистава и киднаповања новинара на Косову. Према речима Верана Матића, „Комисија подржава иницијативу УНС-а тако што прикупља податке и сазнања институција Србије који су прикупљани до јуна 1999. године“.

Матић истиче да је „Комисија подржала активности УНС-а преторечене у резолуцију ЕФЈ који се обавезује да ће вршити притисак на међународне организације да се формира Међународна комисија експерата која би решавала ове случајеве. Подаци које буде прикупила Комисија Србије користиће се и за рад будуће Међународне комисије“.

Маратонски процеси

Уједињене нације у поруци поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима подсећају и да у „многим земљама, једноставно истраживање корупције, трговине људима, кршења људских права или питања животне средине, доводи у опасност животе новинара“.

У Србији се управо ишчекује одлука Апелационог суда за паљење куће новинара Милана Јовановића, који је постао мета локалних моћника због текстова објављених на локалном порталу Жиг инфо. Кућа у којој је живео са супругом запаљена је у ноћи 12. децембра 2018. године, када се из гараже у коју је убачен „Молотовљев коктел“ пожар разбуктао на кућу у којој су њих двоје спавали.

За овај злочин првостепено је оптужен Драгољуб Симоновић, бивши председник Општине Гроцка. Тужилац је тражио максималну казну за Симоновића, а одбрана ослобађање или ново суђење.

Више од годину дана и даље су непознати одговорни за нападе и полицајци који су тукли изваштача Бете Жикицу Стевановића, док је извештавао са протеста. Према евиденцији УНС-а од 7. до 11. јула 2020. године нападнуто је и ометано у раду 28 новинара, сниматеља и фоторепортера док су извештавали са протеста у Београду, Нишу и Новом Саду.

Непознати су и нападачи на сниматеља Бете Луку Пређу, кога је полицајац ударио палицом, фоторепортера Бете Милоша Мишкова и Светлану Дојчиновић, који су погођени чврстим предметима у главу и руку, сниматеља Курир ТВ-а Мишу Батањца, који је ударен шипком у врат, сниматеља Ал Џазире Тарека Анија, фоторепортера ТВ Нова С Уроша Арсића и Милице Божиновић, новинарке те телевизије.

Према подацима Републичког јавног тужилаштва које је на свом сајту отворило рубрику Безбедност новинара, од 1. јануара 2016. до 31. јула 2021. године формирана су 322 предмета који се односе на угрожавање безбедности новинара. Од тога је у 140 случајева одлучено да нема кривичног дела, односно, пријаве су одбачене. У 182 случаја је утврђена сумња да је извршено кривично дело. Донета је 31 осуђујућа пресуда, односно мање од 10 одсто од укупног броја предмета. Од тог броја је 29 правоснажних.

„У овој години кроз тужилаштво до 31. јула забележена су 52 случаја угрожавања безбедности новинара, а само у четири нису откривени потенцијални извршиоци кривичног дела. Ове године забележен је тренд раста напада на новинаре у Србији. Истовремено, подаци тужилаштва нису подударни са подацима новинарских удружења. Удружења бележе све претње и прикривене претње упућене новинарима, а тичу се њихове безбедности, које Кривични законик не препознаје. Према подацима УНС-а, број напада на новинаре је два до три пута већи“ истиче Слободан Радичевић, члан Радне групе за безбедност и заштиту новинара Владе Србије, који представља Удружења новинара Србије.

Радичевић подсећа да је продукт те Радне групе и СОС телефон 0800 100 115, сигурна линија преко које новинари и медијски радници могу пријавити угрожавање безбедности.

Од почетка године на СОС телефон је стигло више од 140 позива, од чега је већи део из унутрашњости. Највише је старијих случајева који нису пријављени, а консултације су биле о томе шта је могуће данас учинити.

Колико смо (не) важни

Међународни дан борбе против некажњивости злочина над новинарима Уједињене нације су установиле 18. децембра 2013. године. Обележен је први пут 2. новембра 2014. године, поводом прве годишњице убиства француских новинара Жислена Дипона и Клода Верлона, убијених на радном задатку током извештавања у афричкој држави Мали.

Ове године, Уједињене нације су подсетиле и да су „пандемија ковид -19 и пандемија дезинформација показале да је приступ чињеницама и науци буквално питање живота и смрти. „Када је приступ информацијама угрожен, то шаље узнемирујућу поруку која подрива демократију и владавину права“, истиче УН.

Осим ових трагичих и за 21. век поражавајућих статистика о убиствима и нападима на новинаре, слику колико је новинарски живот (не)важан илуструје и чињеница да чак и не постоји јединствена евиденција о броју убијених медијских радника и напада на њих.

Док Унеско саопштава да су у 2020. години убијена 62 новинара, подаци Беле књиге Међународне федерације новинара (ИФЈ), за исти период бележе 42 убиства. Дакле, 20 мање. Подаци ИФЈ указују и да је 2658 новинара убијено од 1990, те да се 235 новинара тренутно налази у затвору.

УН је позвао државе чланице да буду солидарне са новинарима широм света и да покажу политичку вољу потребну за истрагу и кривично гоњење ових злочина.

Овогодишњи добитници Нобелове награде за мир су новинари који су изложени нападима – филипинско-америчка новинарка Марија Реса и руски новинар Дмитриј Муратов. Награду су добили за „храбру борбу” у одбрани слободе изражавања на Филипинима и у Русији, одлучио је Комитет у Стокхолму.

На Међународни дана борбе против некажњивости злочина над новинарима остаје нам да у тој информацији тражимо трачак видљивости проблема и да се надамо да ће национална правосуђа реаговати.

Извор: УНС