УНС: Да се новинарству врати епитет седме силе

„Трудила сам се колико сам могла да урадим свој новинарски посао. Нажалост, мислим да нисам много успела. Резултати нису велики, нисам могла да померим ништа у овом друштву, ниједну једину меру да извојевам и на тај начим спасим живот више“, рекла је Сандра Петрушић, новинарка НиН-а примајући награду „Александар Тијанић“ за борбеност у новинарском изражавању и за оригиналан новинарски потез.

Она се захвалила УНС-у што је награду доделио некоме ко се бави пандемијом у тренутку када корона занима само болесне, њихове породице и лекаре, док је јавност заокупљена “како ћемо прославити Нову годину”

Додала је да се за две године како се бави пандемијом залагала за вакцине, за епидемиолошке мере и за помоћ здравству, али није успела да добије ниједан одговор ни од Владе ни од  Министарства здравља, ни од Батута, ако то није било по Закону о доступности информација од јавног значаја. Навела је да се нада да ће оно што је урадила бити од помоћи у прављењу ревизије одговорности о временима борбе са Ковидом 19.

Ксенија Павков, новинарка Н1 телевизије и добитница награде „Лаза Костић“ за вест и извештај својим прилогом “Вијетнамски радници из Линглонга“ успела је да направи неке помаке и помогне да се побољшају услови у којима су радници живели.

Примајући награду захвалила се сниматељу Александру Милановићу који је заслужан што је јавност први пут видела ужасне услове у којима су живели радници из Вијетнама..

„Хвала жирију који је препознао зашто је та прича велика и важна. Не само што смо као новинари открили да на неких 80 километара од ове сале постоји нешто што би се могло описати као модерно робовласништво. Важно је и да ти људи сада живе у много бољим условима него у новембру“, ракла је Ксенија Павков додавши да су управо овакве приче разлог што новинарска професија има помало заборављени епитет седма сила.

Нинослав Миљковићу главни и одговорни уредник Радио Алексинца и месечника Новости југа добитник Златне повеље за рад и допринос новинарству и развоју новинарске организације осврнуо се на тежак професионални положај већине новинара на локалу.

„Слобода изражавања је веома значајна, али мислим да еснафска удружења поклањају мало пажње професионалном положају новинара. Многе колеге тешко живе и немају регулисан статус. Основна права наших медијских радника нису регулисана, све зависи од газде. Као власник медија могу и неписменог човека да поставим за уредника, не треба му никаква лиценца. У Београду имате неко тржиште рада, док у локалу врло квалитетне колеге раде за минималац, што је недопустиво“, рекао је Миљковић примајући награду.

Он је додао и да би требало више пажње поклањати колегама на заршетку каријере који су дали велики доринос својим срединама, а чији рад је заборављен. Истакао је да треба помоћи колегама који раде на Косову и Метохији, јер су они чувари српског језика на тим просторима. Позаво је и старије колеге да уче младе новинаре да буду активни учесници живота у својим срединама, а не службеници неког политичара, групације или капитала.

Зорна Стрика, уредник портала 021 примајући награду која носи име Димитрија Давидовића, за најбољи годишњи уређивачки концепт подсетио је да је Давидовић, између осталог, био писац Устава који је схваћен олако.

„Можемо то ставити у данашњи контекст, да новинари данас јесу уставобранитељи. Мислим да је важно да имамо свест да друштво не може да иде напред без новинара који доносе потпуне и квалитетне информације. Може само уназад, када буде нормално да у Уставу стоји члан да је „лице књаза српског свето и неприкосновено“, реко је Стрика, захваљујући својој редакцији на награди јер су „држали линију пристојности која нам данас недостаје“.

Анђелка Мали, доботница награде за животно дело следећег маја прославиће 55 година пред  микрофоном. Како је навела, током каријере радила је у многим редакцијама, али култура је била њен избор.

„Какав је однос према култури у овој земљи најбоље знају они који од тога живе, па онда новинари. У култури људи говоре – нема довољно навца, нема овог, ни оног. Али, нико заправо да загризе, нарочито у локланим срединама да нешто мења. Можда је мали допринос који сам давала, да се бар у општинском буџету нешто промени, неке помаке смо правили“, рекла је Анђелка Мали, захваљујући УНС-у због подршке коју и овом наградом даје локалним медијима.

Ђорђе Јевтић, такође добитник награде за животно дело подсетио је да се ове године слави не само 140 година УНС-а, већ и 150 година од појављивања “Призрена”, првих новина на српском језику у ондашњем косовском вилајету, које је Вук Караџић назавао “Старом Србијом”. Новине су  излазиле на српском и турском језику, али су имале српску редакцију. А још раније, у 16. веку у манастиру Грачаница радила је штампарија коју је основао митрополит новобрдски Никанор.

“Од оног што смо имали у средњем веку, дошли смо, нажалост, да данас на Косову немамо ни штампарију, ни дневни лист, ни радио, ни телевизију који би у пуној мери одражавали српске националне интересе. Они који данас тамо владају не само да нас враћају у средњи век, већ би били срећни да нас нема”, рекао је Јевтић додајући да је, после агресије и окупације, део медијских радника који су уточиште нашли у Грачаници и Чаглавици, покренуо радио станице и ТВ продукције.

Додао је да се упркос условима у којима раде “ретко чују косовскометохијски српски медијски делатници да жале и јадикују”.

Специјална награда  Жика М. Јовановић за теоријске радове о новинарству и публицистичко дело уручена је доценту на Факултету политичких наука у Београду, др Марку Недељковићу за прво истраживање о трансформацији медија у дигиталном добу. Недељковић је рекао да је овом дисертацијом покушао да да смернице редакцијама штампаних медија како да преживе дигитално доба и изразио наду да ће колегама бити од практичне помоћи.

Награда „Лаза Костић“ у категорији репортажа додељена је Горану Сивачком за репортажу „У олупини Бигза“ објављеној на порталу 24седам.

Награда „Лаза Костић“ у категорији карикатура и новинска сатира припала је Владиславу Филиповићу, карикатуристи портала Косово онлајн.

Живојин Ракочевић, председник УНС-а честитао је свима 140 година постојања Удружења, подсећајући на једног од највећих умова и генија којег смо имали, Лазу Костића, првог председник УНС-а.

„Основао је много тога и почео са многим пословима у друштву ондашње Србије, али је у овом удружењу пронашао слободу професије, слободу етике, слободу заштите, слободу свих оних права која ће се развијати до дана данашњег. Ми смо данас ту, да на трагу једног генија омогућимо заштиту професије, заштиту слобода, заштиту свега онога што се види као новинарска професија“, закључио је Ракочевић