УНС захтева расветљавање судбине отетих новинара на Косову и Метохији

Удружење новинара Србије са својим огранком на Косову и Метохији обележило је 23 године од некажњене отмице новинарске екипе Радио Приштине Ђуре Славуја и Ранка Перенића код Велике Хоче, у општини Ораховац. Са места где су Славуј и Перенић последњи пут виђени упућен је захтев да се покрену истраге и дође до правде на коју се чека више од две деценије.

Председник огранка УНС-а на Косову и Метохији Будимир Ничић рекао је да истрага стоји у месту, не само овог већ и осталих случајева отетих и убијених колега.

“Све институци су заказале када су у питању убијени и отети новинари и домаће и међународне. Нажалост заказали су и многи из наше професије, пре свега мислим на колеге Албанце који имају много већу снагу и утицај од српских медија и новинара на Косову и овом приликом бих апеловао на њих да искористе свој утицај и скрену пажњу јавности, држе пажњу јавности када су у питању убијени новинари и Срби и Албанци. Јер то је најмање што породице убијених и отетих очекују од нас, а то је и наша обавеза и према професији и према правди за коју се верујем сви залажемо”, рекао је Ничић.

Новинарка Јелена Петковић је истраживала случајеве убијених и отетеих новинара и навела да су новинари учинили све што је у њиховој моћи.

“Апеловали смо, истраживањем дошли смо до информација које су биле у нашем домену. Покушали смо на тај начин да анимирамо и надлежне и наше колеге позивали на солидарност, али на жалост на све апеле, они који заиста могу д апомогну да се ови случајеви расветле остали су неми. На тај начин они су показали колико им је заправо стало до безбедности новинара, до тога да се ови случајеви расветле и да коначно породице добију правду”, казала је Петковић.

Снежана Перенић, супруга отетог Ранка, поновила је да је све исто као и ранијих година, од убиства, да нема помака.

“Овде смо да се не заборави. Постоји нада увек, њу не може нико да вам узме. Можда никада нећемо да сазнамо шта се десило са њима”, пренела је Снежана своја осећања.

Потпредседница УНС-а Оливера Милошевић, рекла је да окупљени са места одакле су Славуј и Перенић нестали, освајају новинарску слободу сваке године, тако што долазе по правду, долазе по истину.

“Ми њих не можемо да вратимо и не можемо да их оживимо, али можемо и морамо да држимо живом ту нашу намеру да се открију отмичари, налогодавци и убице. Имамо једну велику дужност и обавезу да у томе истрајавамо. Дужност имамо према малом Матији, Ранковом унуку који никада није упознао деду, дужност имамо према свим осталим породицама отетих и убијених колега, и према медијској заједници и још једном апелујем д постанемо доследни инсистирању на истини и правди, ма колико то било безнадежно због равнодушности свих институција па и међународних”, рекла је Милошевић.

Председник УНС-а Живојин Ракочевић рекао је да је са места где се верује да су Славуј и Перенић нестали почео суноврат наше професије и почела фатална бројка од 17 људи медијских радника и новинара и професионалаца који су радили свој посао, а који су отети нестали и убијени.

“Кључно и основно питање је како је могуће да после више од две деценије живимо у систему који није способан да изведе пред лице правде било кога ко је у неку руку одговоран за оно што се догодило са наших 17 колега. Потпуно је јасно да је систем који је способан да заташка, прикрије и ћути над овим жртвама апсолутно одговоран за све ово”, казао је Ракочевић.

Славуј и Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку отетих монаха. Виђени су у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су грешком кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом ОВК.

УНС је поставио спомен обележје на српском и албанском језику на ком пише: “Овде су 21. августа 1998. отете наше колеге новинари. Тражимо их”.

Спомен обележје рушено је седам пута.

Од 1998. године до 2005. године киднаповано је и убијено укупно 14 новинара и медијских радника који су радили за медије на српском и албанском језику на Косову и Метохији.