Уручене годишње награде запосленима: Привилегија радити у РТЦГ
27/11/2025
Потенцијалне везе између медија и организованог криминала на простору бивше СФРЈ нијесу новост, али у Црној Гори чини се, та прича у посљедње вријеме добија на значају. Организоване криминалне групе су историјски преузимале или утицале на медије, посебно таблоиде, како би обликовале уређивачке политике и шириле повољне наративе. То им омогућава да контролишу шта се објављује, уклоне критичке приче или користе медије као средство за прикривене пријетње и пропаганду. Причу је поново актуелизовала министарка културе и медија Тамара Вујовић која је поручила да случај хапшења бизнисмена Александра-Аца Мијајловића отвара озбиљна питања о потенцијалном утицају криминалних структура на медије, те да се, како истиче, није радило о хајци нити о томе да је тужилаштво постало бич у рукама власти.
“Откривање тајних података да би се кроз криминалне или тајне бот и трол мреже дисредитовали нестомишљеници или институције система није новинарство”
Случај ухапшеног бизнисмена Александра-Аца Мијајловића, према тужиллачким списима, илустративно показује како је у Црној Гори окривљена криминална група каналисала информације које су им биле важне за сопствене криминалнне, пословне или политичке потребе, у спрези са уредницима појединих медија.
Старији читаоци сјетиће се листа “Идентитет” у Београду, који се директно повезивао са тадашњим “земунским кланом”, означеним као водећа организована криминална група у региону прије 25 година. Ниједан континент па нити држава нијесу поштеђени организованог криминала. Али када организовани криминал диктира медијске садржаје, то је пораз и новинарства, и слободе изражавања, и на крају, вриједности на којима почива данашња Европа.
Према списима црногорског тужилаштва, бизнисмен Александар Мијајловић годинама је наводно креирао мрежу медија искључиво како би се, преко лојалних новинара и медијских структура обрачунавао са неистомишљеницима из политичког и безбједносног врха и цркве, али и утицао на политичко-безбједносне прилике у држави.
Специјално тужилаштво навиди да су Мијајловићу у томе директно помагали осумњичени истакнути полицијски и функционер тајне службе Драго Спичановић, Милован Павићевић и Владан Лазовић, као и његова сестра од стрица, тужитељка Андријана Настић, одавајући му обавјештајне и податке означене степеном тајности. По СДТ-у, Мијајловић је од 2018. до 2024. године, креирао уређивачку политику бројних медија у држави, попут “Антене М”, “Мпортала”, “Стандарда”, “Побједе”, “ЦДМ-а”, али и “Портала ЕТВ” и “Портала Аналитика”. О легитимним везама новинара и извора овдје ријечи бити не може, имајући у виду да је Мијајловић у ранијем поступку оптужен да је вођа “дуванског картела”, који је организовао милионски шверц.
Виши суд у Подгорици је недавно Мијајловићу продужио притвор за још два мјесеца.
СДТ: Како је Мијајловић договарао текстове са уредницима; “Важи, објавићемо брзо”
Специјално државно тужилаштво (СДТ) у Наредби о спровођењу истраге против осумњичене криминалне групе Александра Аца Мијајловића детаљно је описало како тај подгорички бизнисмен договара садржај у појединим медијима и како даје налоге појединим уредницима како објавити одређене чланке и на ком мјесту.
Министарка културе и медија Тамара Вујовић поручила је за ТВЦГ да случај хапшењаМијајловића отвара озбиљна питања о потенцијалном утицају криминалних структура на медије, те да се, како истиче, није радило о хајци нити о томе да је тужилаштво постало бич у рукама власти.
Ипак, поједини уредници који су означени у списима СДТ-а овај поступак означили су као “флагрантно кршење медијских слобода”, те су писмом премијеру тражили смјену министарке, уз тврдњу опозиције да је тужилаштво постало бич у рукама актуелне власти.
Министарка Тамара Вујовић одбацила је такве тврдње.
“Моја прва реакција је била и то сам тада и рекла и сада ћу поновити да се ту није радило о томе да је тужилаштво постало бич у рукама владајућих странака или да се радило о било каквој хајци”, рекла је Вујовић.
Вујовић је нагласила да је Специјално тужилаштво саопштило да посједује материјалне доказе који указују на наводни утицај Мијајловића на уређивачку политику одређених медија.
“Специјално државно тужилаштво изашло је и саопштило и њихов портпарол да они имају материјалне доказ да је господин Михајловић био утицао на уређивачку политику одређених медија, да је практично кројио уређивачку политику медија”, казала је Вујовић.
Додала је да ниједан новинар или уредник није оптужен, али да се мора испитати улога свих који буду позвани на саслушање:
“Свако мора ко буде позван од тужилаштва да јасно објасни своју улогу у томе”, рекла је она.
Посебно је занимљив случај “Анртене М”, јер се према тужилачким списима наводи да из комуникација организатора криминалне организације, окривљеног Мијајловића и лица које је у његовом мобилном телефону меморисано као “АНТЕНА СУКОВИЋ ДАРКО” произилази да ово лице континуирано шаље упите у вези са објављивањем медијског садржаја.
Радоњић: Уредници неких медија и политичари биће саслушани у случају против Мијајловића
Уредници појединих медија и неки политички лидери биће саслушани у оквиру случаја који се води против бизнисмена Александра Мијајловића, саопштио је портпарол Специјалног државног тужилаштва (СДТ) Вукас Радоњић.
“Па тако ово лице дана 23. априла 2021. године, ово лице шаље окривљеном поруку: “Објавили Пипуна”. Дана 13. августа 2021. године: “Да објавим инф без имена и документа” а 21. августа 2021. године “Ломим се кад је је паметније објавити оно, данас или сјутра ујутру. Сад, рачунам, боље сјутра ујутру, јер ко хоће да дође са сјевера, тај је већ преломио. А на ове који су у кругу сат вожње може да утиче да у посљедњем тренутку преломе и дођу…Шта мислиш ти”, пише у документу СДТ-а, гдје се цитирају поруке које је Мијајловић добијао.
Наводи се и порука дана 23. фебруара 2022. године: “Оћеш да објавимо?”, дана 6. новембра 2022. године: “Ако хоће, да то фино спакујемо и објавимо”, дана 8. новембра 2022. године: “Објавили смо га уз фин коментар”.
“Из наведених дјелова комуникација се може закључити да лице меморисано под именом “АНТЕНА СУКОВИЋ ДАРКО”, а након коментарисања различитих друштвених догађаја пита организатора криминалне организације да ли да одређене садржаје објави и када”, навели су специјални тужиоци.
Интерсантно је и да се Шуковић помиње у Скај препискама вође “кавачког клана” Радоја Звицерам, који је анализирао политичку сцену два дана након избора на којима је ДПС изгубио власт 2020. године.
“Морају да пазе на људе који воле и помажу за државу, Старога (Слободана Кшћелана) су сатирали и ставили да лежи неке глупости. Он више ваља од Брана (Мићуновића) 1.000 пута. Никакве финансије не тражи нико од нас. Ја би Дарка Шуковића за предсједника предложио, јер ЦГ је сад гора него 90-их. Скупили смо доста људи да иду на митинг, јако су безвољни и утучени. Оне заставе ме убише. Ја ти кажем, нико боље то неце од Рамуша (Харадинаја), али нико”, написао је Зивицер својевремено на Скај апликацији, што су пренијеле “Вијести”.
Током југословенских ратова 1990-их, уређивање медија је често било под доминацијом политичке пропаганде, са медијима подијељеним етнички и мало документованог директног учешћа мафије. Посље ратова, како су криминални кланови расли због санкција и сукоба (на примјер, шверц дувана и дроге), њихов утицај на уређивање се појачао, преплићући се врло често са политиком.
Посебно је питање каналисања новца стеченог криминалом у оглашавање преко “пожељних медија”, на шта су раније упозоравале поједине организације за слободу медија.
Дугогодишња новинарка Душица Томовић наводи да не можемо мијешати новинарство са организованим и плаћеним мрежама трол и бот налога направљеним да дисредитују нестомишљенике и политичке, бизнис и друге противнике.
“Намјерно пишем ‘мрежама’ у множини јер ова која је предмет истраге СДТ (за коју сви који имају мозак знају годинама) није једина у Црној Гори. Поједностављено јер постоји много међународних прописа и стандарда који то обрађују. Новинари и медији могу без икаких санкција да објављују тајне податке под условом да постоји и може се доказати неспоран јавни интерес, посебно ако откривају злоупотребе и криминал у државном апарату. Међутим, новинари не могу и не смију да буду дио криминалних и/или организованих и плаћених мрежа трол и бот налога направљеним да дисредитује нестомишљенике зато што то забрањују медијски пропис, новинарски стандардии и етички кодекс”, рекла је Томовић.
Како је навела, објављивање тајних података у јавном интересу у медијима је новинарство а окривање тајних података да би се кроз криминалне или тајне бот и трол мреже дисредитовали нестомишљеници или институције система није новинарство већ озбиљно кривично дјело.
“Новинари и кад објављују повјерљиве податке у јавном интересу раде то на транспарентан начин, не крију ауторство, за свој рад у јавном интересу су плаћени транспарентно и у складу са прописима. Плаћање бот и трол мрежа новцем из дрżавних будżета или криминалних активности да би се дискредитовали нестомишљеници или противници није новинарство већ озбиљно кривично дјело”, закључила је Томовић.
извор: ртцг
