У 2022. рекордан број тужби против новинара у Европи

У европским земљама поднијета је 161 СЛАПП тужба (стратешка тужба против учешћа јавности) против новинара и медијских кућа у 2022. години, што је највећи број до сада за само годину дана, наводи се у извјештају који је у сриједу објавило удружење ЦАСЕ које се бори против таквих тужби.

“Стратешка тужба против учешћа јавности“ или СЛАПП односи се на случајеве када неки моћни актер покреће судске поступке против новинара, медијских кућа, удружења за људска права или појединаца, са жељом да оптужени утроше вријеме и средства на одбрану, да ућуткају свој рад и чиме се избјегава увид јавности у њихов рад.

Извјештај, који је потписала организација ЦАСЕ, савез невладиних организација и правних стручњака, у сарадњи са Фондацијом Дафне Каруана Галиција, представља наставак ранијег истраживања из марта 2022. године, које је показало да је покренуто укупно 570 у Европи од 2010. до 2022. СЛАПП тужбе.

„Налази најновијег извјештаја наглашавају важност и хитност мјера заштите против СЛАПП потраживања, посебно јаких законодавних мјера које би обезбиједиле снажну заштиту на националном нивоу и, у случају прекограничних СЛАПП захтјева, на међународном нивоу“, наводи се у извјештају.

У последњем прегледу обухваћено је 250 нових тужби, од којих је 161 поднијета у 2022. години, чиме је укупан број тужби у бази података коју води ЦАСЕ износио 820. Тако је забиљежен пораст броја нових СЛАПП тужби у 2022. години, у поређењу са 135 у 2021.

Међутим, тужбе које су препознате као СЛАПП тужбе и које се анализирају у тој студији нуде само дјелић стварног броја, истичу аутори.

„Проблем СЛАПП тужби у Европи је шири од оне мјере у којој је ЦАСЕ до сада успијевао да их идентификује и пријави“, наводи се у извјештају и додаје да има доста информација о тужбама које нису јавно доступне и многе жртве тужби то не желе да пријаве.своје искуства због страха од даље одмазде.

Мете СЛАПП тужби су, у великој већини случајева, појединци. Појединачни новинари остају најчешћа мета (30 одсто), затим медијске куће (25 одсто), уредници (12 одсто), активисти (10 одсто) и невладине организације (5 одсто).

Предузећа или привредници и даље подносе највише СЛАПП тужби, затим политичари или јавни функционери и правна лица у државном власништву. Клевета остаје доминантна правна основа за подношење тужби, што чини 590 од 820 случајева (72 процента).

Питања везана за корупцију, политичко управљање, пословање и животну средину и даље су најчешће теме које доводе до злонамјерног кривичног гоњења.

Захтјеви за обештећење

Захтјеви за обештећење у случајевима забиљеженим 2022. су се доста разликовали од случаја до случаја. Највећи појединачни захтјев припао је шпанском листу Ел Цонфиденциал, који је тужила енергетска компанија Ибердрола и који жели да наплати 17,6 милиона еура због наводне штете нанијете њиховом угледу. Најнижи је био симболични 1 еуро.

Средња вриједност тражене накнаде била је 15.150 еура, а просјек 30.659 еура. У осам одсто случајева у 2022. окривљени су се суочили и са потенцијалним кривичним посљедицама, попут затворске казне.

У ажурираном извјештају је такође додато још шест европских земаља у којима су поднијете тужбе за СЛАПП – Грузија, Сјеверна Македонија, Грчка, Кипар, Молдавија, Чешка Република и Шведска, чиме је подручје прикупљања података проширено на 35 европских земаља.

Прекограничне тужбе

Око 10 одсто тужби идентификованих између 2010. и 2022. било је „прекогранично“, што значи да су тужилац и тужени из различитих земаља, што одражава чињеницу да је 90 одсто тужби и даље домаће.

Дефиниција онога што се сматра „прекограничним“ случајем, што је предуслов да тужбе буду обухваћене предстојећом Директивом ЕУ о сузбијању СЛАПП тужби, пошто искључиво домаћи предмети остају у надлежности држава чланица, било је спорно питање међу институцијама ЕУ.

Државе чланице су се залагале за конзервативнију дефиницију таквих случајева, док су Комисија и Парламент подржале шире тумачење.

Састављач нацрта Европског парламента Тиемо Волкен (С&Д) рекао је за Еурацтив у интервјуу у јулу да ће проширење дефиниције прекограничних случајева бити приоритет за преговараче парламента, у фази када будућа уредба улази у „трилог међуинституционалних преговора ‘.

„На крају крајева, циљ је да се постигне добар обим примјене, односно да се разумно дефинише прекограничност, да заиста пружимо подршку жртвама и да се стекне политичка воља за примјену европских правила на националном нивоу“, рекао је Волкен.

Извор: ртцг