Ове године убијено 70 новинара
03/11/2022
Гради се нова зграда РТВ Никшић
07/11/2022
Транспарентност медијског власништва и оглашавања од пресудног је значаја за гаранцију слободе медија у свим државама на Западном Балкану, оцијенио је медијски консултант и аналитичар Јаков Леон.
Он је у интервјуу агенцији МИНА казао да је Акт о слободи медија Европске комисије (ЕК) први конкретан корак у покушају да се осигура независност медија и заштите новинари.
„Након што је постало јасно да Европска унија (ЕУ), тачније поједине државе чланице, нијесу имуне на покушаје злоупотребе, упркос бројним законима, који би требало да гарантују њихову независност од власти и политичких центара моћи, односно њиховим првобитним верзијама, којим су закони мијењани онако како то одговара владајућим структурама“, навео је Леон.
Како је рекао, прича о угроженој слободи медија ту тек почиње, с обзиром да смо свједоци пријетњи, напада и убистава новинара на просторима ЕУ, чије су позадине различите, ако која су унијели велику забринутост и наметнуле потребу да се учини више.
Леон је указао да је број напада на репортере са протеста и јавних окупљања порастао током пандемије, а да су посебно изражени напади, пријетње и говор мржње на дигиталним платформама.
„Брисел није имао други избор, него да посегне свим расположивим средствима и ова препорука је први видљив потез да су у ЕУ ријешени да заштите медије и новинаре, јер су исти темељ сваког демократског друштва“, навео је Леон.
На питање шта види као главни проблем када се говори о угрожености медија у државама Европске уније и Западног Балкана, Леон је казао да је ријеч о потпуно два различита медијска тржишта, где друго није уређено, а камоли независно и слободно.
Он је рекао да покушаји да се изврши притисак на медије ЕУ постоје, али да постоје институције и закони, који их штите.
„Наравно да се ситуација од земље до земље разликује, што и јесте највећи изазов за надлежне у Бриселу, али су притисци како политички, тако и економски на Западном Балкану неупоредиво перфиднији и опаснији“, оцијенио је Леон.
Када је ријеч о заједничким проблемима, Леон је рекао да су они превасходно технолошке и концептуалне природе.
„Јер се и медији у ЕУ и на Западном Балкану суочавају са подједнако важним изазовом: како до публике, посебно млађих генерација, које окрећу главу традиционалним медијима, посебно јавним сервисима и информишу се углавном преко друштвених мрежа“, навео је он.
Леон сматра да су питање транспарентности медијског власништва и оглашавања од пресудног значаја за гаранцију слободе медија у свим државама на Западном Балкану, па и у Црној Гори.
Он је указао да се у ЕУ тешко може прикрити информација о власничкој структури, чак и кад је она комплексна, а да све промјене и финансијски приливи прије или касније заврше у јавности.
„Ниједном новинару који сједи у редакцији, није у интересу да његово или њено име буде доведено у везу са сумњивим пословањем или манипулацијама менаџмента. Слично је и са оглашавањем“, навео је Леон.
