Виц дана, Божидар Шундић: РТЦГ по мјери свих грађана, Небојши Шофранцу годишња награда!
27/11/2020На предлог УНС-а: Београдске улице да добију имена познатих српских новинара!
30/11/2020Медиа центар је представио данас Анализу положаја Савјета РТЦГ у законима о националном јавном емитеру Радио и Телевизија Црне Горе од 2002. до 2020. године.
Од доношења Закона о јавним радио-дифузним сервисима “Радио Црне Горе” и “Телевизија Црне Горе” 16. септембра 2002. године, положај Савјета, као кључног управљачког органа у јавном медијском сервису, се континуирано погоршава. Савјет бира и разрјешава генералног директора, који касније бира директоре организационих јединица, а сви заједно старају се о одговорном пословању јавног сервиса. Умјесто прогеса у јачању самосталности овог тијела, од којег зависи професионалан рад јавног емитера и степен испуњености циљева утврђених законом, доскорашња владајућа политичка елита у Црној Гори изабрала је регресију као основ свог дјеловања па је постепено погоршавала законска рјешења. У новом Закону о националном јавном емитеру Радио и Телевизија Црне Горе (донијет 27. јула 2020. године) и коначно је осујећена било каква могућност самосталног дјеловања Савјета. Од 2002. године до данас, утицај Демократске партије социјалиста и њених коалиционих партнера на рад Савјета, како у законском тако и у фактичком смислу, се повећавао.
Нова скупштинска већина и Влада имају прилику да одмах унаприједе стање у области информисања јавности на начин што ће допринијети професионализацији РТЦГ и ослобађању од утицаја пилитичких партија. Тиме би у Црној Гори био успостављен демократски стандард који би тешко могао бити урушен без обзира који политички субјекти ће у будућности вршити власт.
Такође, овом Анализом скрећемо пажњу посланицима и новој Влади на посљедице примјене новог Закона о РТЦГ, уколико Скупштина започне поступак именовања новог Савјета РТЦГ у јануару 2021. године по важећој процедури. Актуелни Закон о РТЦГ је велики корак уназад у остварењу идеје о самосталности и професионализацији јавног медијског сервиса и зато Медиа центар позива нову скупштинску већину да хитно приступи измјенама Закона о РТЦГ.Тек након измјена Закона треба приступити избору нових чланова Савјета који ће након именовања, бирати генералног директора и извршити неоходне реформе у раду јавног медијског сервиса.
Уколико нова већина у Скупштини буде изабрала чланове Савјета РТЦГ по актуелним законским рјешењима, показаће да се не разликује од власти ДПС-а (која је хтјела пуну контролу РТЦГ) а нови Савјет ће бити под притиском јавности да је политички наклоњен новим властима. Замјена утицаја ДПС-а на РТЦГ утицајем нове већине неће допринијети јачању ове институције већ, напротив, њеном даљем урушавању.
Актуелни Закон о РТЦГ донијет 27. јула 2020. године је, у погледу начина избора и разрјешења чланова Савјета РТЦГ, најнеповољњи до сада јер дозвољава да се чланови Савјета суштински бирају вољом већине посланика у Административом одбору (а затим потврде на сједници Скупштине) док је разрјешење чланова Савјета могуће обавити на основу других законских прописа који прописују санкције за јавне функционере (нпр. Закон о спречавању корупције). У претходним законима о РТЦГ избор чланова Савјета вршио се на основу воље овлашћених предлагача и без утицаја посланика, док је разрјешење члана Савјета било могуће само у случајевима и под условима које је прописивао закон о РТЦГ.
У Закону из 2002. године био је заступљен већи број чланова Савјета из невладних удружења. Самосталност Савјета је била већа јер је већа вјероватноћа да организације које нису доминантно финансиране из државног или локалног буџета могу самосталније дјеловати и именовати кредибилне чланове кључног управљачког тијела РТЦГ. У закону из 2008. и 2020. године смањен је број чланова Савјета са 11 (2002.) на 9, при чему је број представника НВО смањен са 6 (2002.) на највише 4 (Закон из 2008 и 2020). Закон из 2002. и 2008. године није предвиђао строжије услове за спречавање сукоба интереса чланова Савјета. Измјенама усвојеним 2020. године се осигурава да посланици и одборници, као и други партијски функционери, не могу постати чланови Савјета РТЦГ уколико су своју партијску финкцију обављали у периоду краћем од три године прије објављивања позива за избор чланова Савјета РТЦГ. Понављање случаја у коме је одборник владајуће партије поднио оставку и одмах након тога постао члан Савјета, а након истека мандата постао члан Главног одбора партије (ДПС), треба спријечити, јер је велика вјероватноћа да ће овакви чланови Савјета слиједити партијске а не јавне интересе.
У погледу избора и разрјешења чланова управљачких органа (Савјета) јавних медијских сервиса, не постоје стандарди и прецизна регулатива Европске уније или Савјета Европе, па је питање уређења избора и разрјешења чланова управљачких органа препуштено националним законодавствима.
Медиа центар ће анализу и конкретне приједлоге амандмана на Закон о РТЦГ доставити посланицима у Скупштини Црне Горе и ресорном министарству, као позив на хитну измјену закона прије отпочињања процеса именовања нових чланова Савјета РТЦГ.
Горан Ђуровић, директор Медиа центра