Лексикон медијске писмености

Савет за штампу је објавио Лексикон медијске писмености, који садржи појмове као што су „фејк њуз”, „секстинг”, „троловање”, „новинарска патка” и друге али представља и основне концепте медијске писмености.

Као што смо раније писали, лексикон је реализован у оквиру пројекта „Изградња поверења у медије у југоисточној Европи и Турској – фаза два”, који су подржали Европска комисија и Унеско.

У наставку можете проочитати целокупан садржај „Лексикона медијске писмености”.

Медијска писменост против лажних вести

Писменост више није само читање и писање, важно је бити и медијски писмен.

Медијска писменост је способност приступа, анализе, и вредновања медијских порука као и вештина слања порука посредством медија.

Када размишљамо о писмености, мислимо на читање и писање, али данас значење делимо и кроз друге симболе и облике, слике, видео, видео игре, интернет, друштвене мреже.

Дакле, медијска писменост је, у најкраћем, способност критичког анализирања и стварања медија у различитим облицима.

Основни концепти

Све медијске поруке су конструисане

Медијске поруке представљају (репрезентују) стварност, али нису стварност.

Када гледате емисију „Вести дана” имате утисак да она представља догађаје који су се тог дана догодили.

НИШТА СЕ НИЈЕ ДОГОДИЛО, него да је група људи коју чине новинари, продуценти, уредници, техничко особље и други радило цео дан да изабере догађаје које ће у емисији представити и да произведе медијски садржај који ће вам понудити.

Исто важи за рекламу коју гледамо на Yоутубе, рекламу је недељама правио тим професионалаца да нас у нешто убеди.

Медијске поруке су створене користећи креативан језик који има своја правила

Сваки облик комуникације има свој креативни језик: одређена врста музике повећава страх, филмски крупни план сугерише интимност, велики наслов подвлачи важност.

Ако разумемо медијски језик, његову граматику, синтаксу и метафоре, онда смо мање подложни манипулацији.

Различити људи доживљавају исту медијску поруку на различит начин

Публика игра важну улогу у интерпретацији медијских порука зато што сваки појединац са собом доноси своје животно искуство.

Разлика у узрасту, роду, образовању и васпитању стварају другачија тумачења исте медијске поруке.

Медији имају “уграђене” вредности и ставове

Пошто су медијске поруке конструисане, оне у себи носе подтекст који нам говори ко је и шта је важно — барем за појединца или групу који креирају ту медијску поруку.

Избор узраста карактера, пол или раса, избор места радње, али и радња унутар сценарија су само неки од начина на који вредности постану „уграђене” у ТВ серију, филм или рекламу.

Које су уграђене вредности у ТВ серији Војна академија? Који се ставови и вредности промовишу на Дневнику РТС-а? Које су уграђене вредности рекламе за кеш кредит?

Медијске поруке се праве да некоме донесу профит или моћ

Већина медија су предузаћа којима је циљ да зараде новац власнику. Неки новинари мисле да медији постоје да би се истинито информисала јавност.

Новине и часописи током прелома прво унесу плаћене рекламе, а место које остане се попуњава вестима.

На сличан начин, рекламе су важан део интернет садржаја и телевизијског програма.

Медијске платформе се користе од група или појединаца да покушају да вас у нешто убеде.

– како доносе новац

– како доносе моћ

– зашто је важно за мене

– зашто је важно убеђивање

Када познајете основне концепте који стоје иза медијских порука, можете да анализирате и тумачите поруке које примате сваки дан – и можете да прихватите или одбаците њихов легитимитет и саме поруке.

Бот

Бот је скраћени назив за софтверског робота, односно интелигентног софтверског агента.

У пренесеном значењу, на српској политичкој сцени, ботови су страначки „војници” који, за мале паре, куцају коментаре по интернету. То раде и да би напредовали у странци, јер тако доказују своју лојалност и пожртвованост.

Кликбејт (енг. цлицкбаит)

Кликбејт је наслов који нема упориште у тексту или прилогу који следи. Овакви наслови, по правилу сензационалистички, имају циљ да привуку пажњу читалаца, обећавајући садржај који заправо не постоји.

Углавном се креирају из финансијског интереса, то јест због повећања читаности. Јер, посебно на Интернету, већа читаност значи и већу зараду од оглашивача.

Спин

Спин је медијски извештај којим аутор/ка покушава да скрене пажњу јавности са неког другог садржаја или чињенице о којима се у том тренутку извештава у медијима.

Карактеристично за овакве медијске извештаје је да настају углавном као реакција на неки други медијски извештај или актуелни догађај са ког се жели скренути пажња, а који је неповољан по неког, углавном политичког, актера.

Факе неwс

Лажне вести се дефинишу као намерно измишљене приче пласиране као да су новинарске, како би читаоци били изманипулисали, или као лажне, врло често сензационалистичке информације које се пласирају под маском медијског извештавања.

Сматрају се обликом пропаганде, настале коришћењем дезинформација и масовне обмане пласираних у јавност путем новина или друштвених мрежа.

Најчешће се објављују у сврху дезинформисања и застрашивања јавности или у сврху пародије, сатире или једноставног привлачења пажње (сензационализма).

Теорије завере

Теорија завере је медијски извештај који даје неистинит или непроверљив опис неке појаве, догађаја или особе, представљајући их као део или резултат скривеног плана („завере”).

За овакве садржаје карактеристично је да износе низ тврдњи, представљених као чињенице, између којих се утврђују узрочно – последичне везе, без нуђења било каквих кредибилних доказа.

Интервју

Интервју (енгл. интервиеw – међупоглед) означава разговор с неком особом.

Убраја се у новинарску врсту која се састоји од краћег увода, затим новинарских питања и саговорникових одговора. Објављује се као управни говор, без коментара и препричавања.

Вести

Вест представља основни облик новинарског изражавања, дефинисан формулом пет В (5 W – Wхо, Wхат, Wхен, Wхере, Wхy – ко, шта, када, где, зашто).

Касније је у правило убачено и шесто питање Хоњ – како. Управо зато, вест мора да пружи одговоре на шест питања: 1. КО, 2. ШТА, 3. КАДА, 4. ГДЕ, 5. ЗАШТО и 6. КАКО. Потребно је, уз то, навести и извор из којег потиче вест.

Елементи које мора да има свака вест јесу: истинитост, новост, актуелност (то значи објавити вест што брже након догађаја), занимљивост, важност, краткоћа, јасноћа и прецизност.

Лични став новинара нема шта да тражи у вести. Одвајање вести од мишљења чини једну од најважњих заповести информативног новинарства у складу са правилом – чињенице су свете, коментар је слободан.

Деманти

Деманти представља службено и јавно оповргавање или побијање неке лажне вести, тврдње или оптужбе. Деманти значи и порицање нечега. Потиче од француске речи дементи – оповргнути.

За деманти се обично каже да представља фластер преко ране која боли. За демантовање се, међутим, често каже и да је посао сличан скупљању перја из пуног јастука баченог са врха солитера, односно да је Сизифов посао.

Фишинг (енг. ПХИСХИНГ)

Превара која корисника наводи на откривање корисничког имена и лозинке и уписивање у фалсификовану интернетску страницу.

Инфлуенсери

Инфлуенсер је реч која се последњих година јавила у енглеском, а онда прешла готово нетакнута у српски. На енглеском се ови људи називају и „социал медиа инфлуенцерс” односно инфлуенсери преко друштвених мрежа.

Једноставно речено, „инфлуенсер” је особа која на свом изабраном медију говори о и/или подржава неки производ, радњу или место, и за то су и плаћени. Ово је један од најтраженијих послова данашњице, али и занимање са кратким роком трајања.

Инфлуенсера има на различитим друштвеним мрежама, у зависности од њихових амбиција, публике и врсте производа коју промовишу. Највише инфлуенсера тренутно има на Инстаграму, Тwиттеру, Yоутубе-у и по личним блоговима.

Друштвене мреже

Друштвене мреже су врста интернет сервиса који повезује луде широм света, а могу се јављати у облику платформе, прозора или веб-странице.

Развоју друштвених мрежа највише је допринео развој технологије, а чињеница да су једноставне за коришћење и потупно бесплатне привукла је мноштво корисника.

Данас постоји на стотине таквих сервиса, а међу најпознатијима су: Фацебоок. Инстаграм и Тwиттер, али и Yоутубе, Гоогле +, Скyпе, Линкедин, Пинтересет.

Етички кодекси

Етички кодекси дефинишу права и обавезе новинара и, на тај начин, пружају новинарима упутства о томе како да се на најбољи начин баве својом професијом.

Етика, појам се изводи од грчке речи етхос – обичај, представља део филозофије који покушава да опише и објасни моралне осећаје, као и критеријуме и мерила за добро и праведно деловање.

У Србији су 2006. године два највећа новинарска удружења – Удружење новинара Србије (УНС) и Независно удружење новинара Србије (НУНС) – усвојли Кодекс новинара Србије. Кодекс је допуњен 2013. године.

Интернет

Интернет се најчешће дефнише као „мрежа свих мрежа”, која корисницима омогућава приступ и размену информација на глобалном нивоу, где год се налазе.

Иако интернет постоји већ више од 40 година, а Wорлд Wилде Wеб (WWW) више од 20, интернет се још сматра новом плаформом, која није довољно регулисана.

Извор информација

Новинари не могу да раде без извора информација. И у случајевима када новинари сами дођу до неке информације, потребни су им извори, како би потврдили или оповргнули своја сазнања.

Новинар, да би дошао до информација, мора да се послужи документацијом, опажањем и разговором, те тако његови извори могу бити институције, организације, групе људи или појединци који имају јавно овлашћење и законску дужност да дају званичне податке о неком догађају.

Извори могу бити и подаци из документације, архиве, као и информације о изненадним ситуацијама (нпр. несреће, демонстрације). Извор информација могу бити и очевици догађаја.

Јавност и јавно мњење

Од деведесетих година прошлог века уобичајено је мишљење да учешће јавности представља један од главних комуникацијских алата важних и у доношењу крајње одлуке.

Појму јавности, дакле припадају сви грађани и удружења грађана који размишљају и разговарају о заједници у којој живе и та размишљања формулишу у критику и одбијање, предлоге и прихватање, које јавно изражавају и заступају и тако покушавају да утичу на јавно мишљење.

На тај начин, они заправо и формирају јавно мњење. Јавно је супротно од приватног, то је оно што се односи на људе, што припада људима, односи се или утиче на нацију, државу или друштво.

Кориснички обликован садржај (енгл. усер-генератед цонтент)

Првенствено се овде мисли на коментаре као на реакцију публике на објављене новинарске садржаје. У овом случају, публика даје повратну информацију, шаље своје поруке, реакције.

Коментари читалаца данас чине неизоставан део онлајн медија и омогућавају публици да саопшти мишљење о садржају чланака афирмативно, критички и на сваки други начин, чак и жестоко.

Често, то значи и говор мржње на веб-страницама медија који данас покушавају да то зауставе.

Поједини медији чак прибегавају и укидању коментарисања одређених или свих садржаја које објављују, када процене да не могу да се изборе са увредљивим, хушкачким, или са садржајем који позива на мржњу и насиље.

Медији

Реч медиј води порекло од латинског израза медиум, што у буквалном преводу значи нешто што се налази у средини, односно нешто што представља средину.

Главни задатак медија састоји се у преношењу различитих врста информација широкој јавности. Медиј представља комуницирање са људима путем различитих медијских елемената, као што су: новине, телевизија, радио, интернет…

Саморегулација

Медијска саморегулација значи успостављање минимума принципа етичности, тачности, личних права уз пуно очување уредничке слободе да сами бирају о којим темама ће извештавати и која ће мишљења изнети.

Саморегулација помаже медијима да одговоре на легитимне притужбе и исправе своје грешке и представља чврсто настојање медијских професионалаца којима је стало до квалитета у свом послу да одрже дијалог са јавношћу.

Савет за штампу

Савет за штампу је саморегулаторно тело, основано да прати поштовање Кодекса новинара Србије у штампаним и онлајн медијима, као и у новинским агенцијама и решава жалбе појединаца и институција на садржаје тих медија.

Слобода изражавања

Слобода изражавања представља право на изражавање властитих ставова и размишљања, без страха да ће у томе покушати да вас спрече или казне због тога. Заштићена је чланом 19. Декларације о људским правима Уједињених нација.

Ексклузива

Ексклузива је битан податак, слика, вест, изјава или интервју, који неки медиј објави једини или први. Често је резултат истраживачкога новинарства, али може бити и резултат сплета околности.

Цитирање објављене ексклузиве у другим медијима доприноси успешности и угледу медија или новинара који је то први објавио.

Говор мржње

Он подразумева све облике изражавања којима се шире, распирују, подстичу или оправдавају расна мржња, ксенофобија, антисемитизам или други облици мржње засновани на нетолеранцији, укључујући и нетолеранцију изражену кроз агресивни национализам, дискриминацију или непријатељство према националним и сексуалним мањинама или мигрантима.

Истинитост

Истинитост је професионални новинарски постулат: вест је или истинита или није вест. Елементарни предуслов истинитости је савесно проверавање чињеница.

Медији су дужни да одбију објављивање информација за које знају да су неистините, а у случајевима кад се покаже да су објављене информације неистините, дужне су да их исправе.

Истраживачко новинарство

То је врста новинарства у којој се, осим одговора на сва питања која чине вест, дубље истражује нека тема и чињенице које нису биле познате.

Истраживачки новинар обично је искуснан новинар који познаје методе и начин на који се долази до података, има мрежу контаката који му могу послужити као извори информација, нпр. познаје функционирање власти па може да закључи кад се нешто ради супротно закону.

У већим редакцијама постоје истраживачки тимови, које чине сарадници истраживачи или новинари истраживачи, а њима координира један новинар.

Манипулација

У пренесеном значењу, манипулација је управљање људским понашањем у одређене сврхе, такође и смишљено варање јавности, подваљивање лажних информација и стварање погрешне слике или мишљења о важним питањима.

Посебно је опасна медијска манипулација, односно манипулација средствима јавног информирања, јер политичким, друштвеним и финансијским елитама омогућује да подређивањем медија намећу своје уске политичке и економске интересе.

И сами медији могу манипулисати својим корисницима, што доводи до злоупотребе медија.

Новинарска патка (жарг.)

Непроверена, најчешће нетачна вест или информација која се лансира с тенденцијом да се изазове сензација о некој личности или догађају који би у јавности без тога прошли незапажено носи назив „новинарска патка”.

Обично се повезује с мање приметним појавама да би се преувеличало њихово значење или да би им се дао искривљени смисао.

Најчешће се не односи на прави догађај или се користи само његов атрактивнији део, а остали се подаци измишљају и додају.

Портал

Веб страна која нуди линкове ка низу релевантних садржаја из различитих извора, које настоји да класификује и групише, као и да њихов садржај прилагоди различитим медијима, односно уређајима (компјутерима, мобилним телефонима, али и сет-топ боџовима с приступом интернету или некој другој ИП мрежи) зове се портал.

По садржају који нуде могу бити општи или специјализовани, глобални или регионални, могу нудити информације или различите интернетске услуге.

Приступ може бити отворен, допуштен уз ауторизацију или затворен у интранету или ограниченој интранетској мрежи.

Сеxтинг

Сеxтинг је слање или примање сексуално експлицитних или сексуално сугестивних слика, порука или видеа. Обично се одвија дигиталним путем, кроз СМС поруке, имејл поруке или преко друштених мрежа.

Троловање (енгл. троллинг)

Израз је настао од именице трол. Трол је биће из скандинавске митологије – нека врста демона, џина.

По локалној фолклористици у питању су створења препознатљива по свом обешењачком духу и смислу за заврзламу.

Данас је трол онај ко воли да боцка и подбада, да намерно ремети конверзацију, погађа тамо где су саговорници најслабији, провоцира само да би изазвао реакцију, узнемирио људе, односно намерно омета комуникацију преко интернета, најчешће на различитим друштвеним мрежама, форумима, блоговима или коментарима у онлајн издањима новина.

У троловање може спадати намерно изношење нетачних, непроверених или „пренадуваних” информација у циљу да се направи збрка и изнуде коментари, шерови, лајкови на друштвеним мрежама.

Заштита приватности

Заштита приватности је медијско право које обухватаа законске одредбе и професионална начела којима се регулише приватни живот појединца.

Полази од тога да сваки појединац без разлике, укључујући и носитеље јавних функција, има право на заштиту своје приватности и породице од било каквога публицитета и у свим ситуацијама, осим, донекле, кад је реч о онима који обављају јавне финкције.

Правна заштита приватности ограничава слободе медија, али штити право појединца на достојанство, част и углед.

Приватност деце и малолентика посебно је заштићена и законима и етичким кодексима.

Блог

Скраћено од Wеб лог, блогови су интернетске странице појединаца, фирми или медијских кућа, дизајниране за привлачење пажње што је могуће више посетилаца текстом, аудиозаписом и видеозаписом.

Дезинформације

Појам дезинформација означава доказиво лажну или обмањујућу информацију која је смишљена, изнесена и шири се ради стицања економске користи или намерног заваравања јавности.

Дезинформације не укључују грешке у извештавању, сатиру и пародију, као ни јасно назначене страначке вести и коментаре.

Провера чињеница (енг. Фацт цхецкинг)

Ово значи преиспитати сваки податак изнесен у одређеној тврдњи користећи јавно доступне податке, архиве, друштвене мреже, напредне претраге интернета и слично.

Начин на који примамо информације потпуно је промењен са експанзијом интернета, а наша способност да као читаоци добијамо само проверен садржај практично је немогућ.

Стављање информација у погрешан контекст или намерно ширење непроверених или нетачних информација постало је свакодневница, а политичари и „скупљачи лајкова” не либе се да их користе како би остварили своје циљеве.

У селекцији садржаја и разликовању дезинформација и истине, помажу нам особе које се баве управо фект-чекингом. Залагање за непристрасну и транспарентну проверу чињеница представља предуслов за одговорно новинарство.

Цyбербуллyинг

Реч је о понашању које се понавља с намером застрашивања и/или срамоћења одређене особе.

То се постиже: ширењем лажи или објављивањем фотографија које за циљ има да некога осрамоти на друштвеним мрежама, слањем увредљивих порука или претњи путем платформи за дописивање, или лажним представљањем и слањем непријтних порука у име друге особе.