Поводом Дана новинара, Тихомир Бурзановић, предсједник УНЦГ: Новинар штит и мач!

Дугогодишњи новинар и дописник Агенција СРНА из Подгорице Тихомир Бурзановић је председник Удружења новинара Црне Горе (УНЦГ) од 26.августа 2020.године.

Бурзановић је рођен у Котору 1961. године. Завршио је Филозофски факултет , смјер, Свјетска књижевност-компаративист, у Сарајеву.У Народној и универзитетској библиотеци у Сарајеву је био руководилац одељење за стару књигу .У предратном Сарајеву, Бурзановић се успјешно представио као аутор жанра књижевне и ликовне критике.

Новинар је од 1987. године. Сарађивао је са бројним медијима у Југославији, Црној Гори и иностранству међу којима су и британски Би-Би-Си, државна аустралијска Си-Би-Си…
Бурзановић је један је од оснивача Новинске агенције СРНА. Оснивача је и недељника “Јавност”, Српског културног и спортског друштва “Српски Соко” у БиХ, а био је један од обновитеља Српског просвјетног друштва “Просвјета” у Сарајеву 1990.године.

Више пута је освојио награду као најбољи радник Новинске агенције СРНА. Аутор је осам књига . Добитник је више признања, међу којима је и Годишња награда УНЦГ-а (2005.године). Добитник је великог броја захвалница И признања за хуманитарни рад током рата у БиХ, помажући напаћеном српском народу од Книна до Требиња и Билеће.

Ангажовање Тихомира Бурзановића у ратном периоду, обиљежава документарна књижевност, односно историјска поетика документаризма кроз истраживачко новинарство.

Бурзановићева дјела, осам књига, из поменутог периода, полажу право на неупитну аутентичност чињеничног материјала, који је колектовао на лицу мјеста, комбинујући историјографију и књижевност, која почива на класичним књижевним поступцима.

Аутор сте осам књига.У ком период су оне настале и о којој тематици је ријеч:

Мукотрпни тренуци за моју породицу и мене, су период од 1992г. и избјеглиштво из ратног Сарајева.

Тада се бавим истраживачким новинарством,те из те фактографске грађе произилази документарна књижевност, која садржи комбинацију књижевно-научног и културолошког приступа.
Документарна књижевност је важна за приказ развојних тенденција, те сходно томе, како вријеме одмиче, све више добија на вриједности.У жанру нарације , сопштавао сам тешку збиљу тога времена, које остаје генерацијама које слиједе као опомена и успомена.

Биљежити исповијести логораша, свакако је тежак и одговоран задатак у професионалном и личном погледу, али се управо због тога намеће морални и етички кодекс, који даје печат истраживачкој публицистици.У периоду од 1994г. до 2017г. је настало осам књига, док је једна од њих “ Два метка за Павелића” доживјела четири издања, и преведена је на енглески језик.
Прва књига “ Десети круг ” је доживјела два издања.

Документаризам у овом случају, као свеобухватан поетолошки концепт , уско је повезан са перспективама ангажоване књижевности, који се јавља у том ратном раздобљу 1992-1995г.
Глобална визура,је понекад нужно селективна, али управо фактографска грађа не оставља простора за другачија тумачења, и у томе је њена постојана вриједност.

Медијска сцена у Црној Гори данас:

Новинари у Црној Гори немају адекватну заштиту и веома су изложени нападима, вербалним, па чак и физичким нажалост и раде под константним притиском, цензуром политичара, уредника, па чаки и аутоцензуром.

Новинари због таквог положаја И тешког материјалног стања су доведени на маргине друштва, што је недопустиво за како је често називају “Седмом силом”.

Вјерујем да појам аутоцензуре ,постаје све учесталији , сходно нестабилним политичким и социјалним околностима.

Удружење новинара Црне Горе , које је старо 75 година, и идуће године обиљежава вриједан јубилеј , 150 година новинарства у Црној Гори, нема одговарајући статус у својој држави, пошто се неосновано фаворизују одређена друштва која постоје тек неколико година уназад,а чије се активности ослањају на политичке припадности.

Очекујемо да Директорат за медије у оквиру Министарства јавне управе, кроз израде законских регулатива , као и других активности , побољша статус медијске сцене у Црној Гори.

Утјешно је, обећавајуће и свакако похвално, разумијевање Предсједника Скупштине , господина Алексе Бечића, за потребу рјешавања постојећих проблема у медијима у Црној Гори, као и за унапрјеђење услова за рад новинара у Скупштини Црне Горе конкретно.

Неопходна је реорганизација Јавног сервиса РТЦГ, која би ојачала међународни углед Црне Горе на путу ка ЕУ.

У РТВЦГ постоји један број професионалаца, који су потпуно “затамњени” партиујским И шовинситичким јастребовима који доминирају, посебно у информативном програм.

Стање у Јавном сервису Црне Горе је толико лосе да би И “грчки” сценарио у овом тренутку највише одговарао.

Затворити на одређено вријеме Јавни сервис И са потпуно нобвим рукобводством напаравит медији који ће у потпуности бити сервис свих грађана Црне Горе.

Закони о медијима у Црној Гори:

Мишљења сам да постојећи закон о медијима треба измијенити и унаприједити прије свега са ставком да је обавезно да новинар има статус службеног лица. Но, како је то једна од најосетљивих тема по питању људски права, ЕУ И читава међународна заједница са великом пажњом приступа И најмањим измјенама, посебно, не радикалним, у домену медија.

Потребно је кроз измјене додати и обавезу да сваки медији у Црној Гори има потписан Колективни уговор послодавца и радника, како би се спријечила експлоатација и обесправљеност.

Колективни уговор за сада има само РТВЦГ који у доста доброј мјери штити права запослених, једна број споразума која се тичу моралног И новинарског кодекса потписалу су И у двеној новини “Вијести”, док сви остали медији немају било какве акте који би штитили права запослених у односу на менаџмент И власнике медија.

Безбједност новинара у Црној Гори:

Вјерујем да свакодневно наслови у новинама и на порталима, говоре нажалост о разноврсној угрожености новинара у Црној Гори.

Новинарима на разне начине стижу пријетње, путем телефона, као и порукама на друштвеним мрежама.

Није нимало пријатно данас бити новинар у Црној Гори.Нажалост до сада до краја није расвијетљен ниједан напад на новинаре. Такође нису откривени налогодавци тих напада, па ни прави извршиоци.

Постојање Владине Комисије која се бави откривањем напада на новинаре , није се показала дјелотворно, па су и поред нејног рада И апела, настављени силеџијски односи према потпуно незаштићеним припадницима “седеме силе”

Због свега наведеног и понашања послодаваца и уредника многи новинари у Црној Гори су под константним стресом и велики број њих тражи помоћ код психолога и љекара.

У недостатку новца да туже нападаче новинари чести посежу за бесплатном правном помоћи коју пружају неке невладине организације.

Нека удружења новинара организују и радионице за правну и психофизичку помоћ новинарима, као и обука како да раде о осјетљивим темама као што је организовани криминал и трговина људима, а да не буду након таквих текстова нападани физички или им буде пријећено.

Управо кроз измјене закона о медијима, може се значајно унаприједити безбједност новинара и побољшати њихов статус.

Активности Удружења новинара Црне Горе:

Наредне године славимо 75 година постојања и 150 година новинарства у Црној Гори, јер је 23.01.1871године изашао први часопис у Црној Гори “ Црногорац”, на Цетињу, до 15.02.1873 године, који су уређивали Петар Сундечић и Јован Поповић.Многе знамените личности су у то вријеме боравиле на Цетињу и сарађивале са редакцијом “ Црногорца”, што је имало велики значај за медијску сцену тог времена, па и касније. “ Црногорац “ је имао и свој књижевни додатак ,и то је био први књижевни лист у Црној Гори.

Боравак Васе Пелагића на Цетињу, је имао и утицај на развитак новинарства у Црној Гори. “ Црногорац “ 21.04.1873 године , мијења име у “ Глас Црногорца”.

“ Глас Црногорца”, садржи у то вријеме а и сада, драгоцјену грађу за историју наше књижевности.Сва интелигенција која се бавила књижевношћу и новинарством, сарађивала је у њему.

У њему су сарађивали најеминентнији књижевници и научници са простора Црне Горе и из сусједних земаља: Симо Поповић, Милан Костић, Васо Пелагић, Вук Врчевић, Змај Јован Јовановић, Љубомир П. Ненадовић, др Лаза Костић, Симо Матавуљ, др Балтазар Богишић, Јован Павловић, Шћепан Митров Љубиша,…

“ Глас Црногорца “ доноси у свом подлистку преводе Тургењева, Толстоја, Гогоља,Љермонтова, Горког, Сјенкевича, Емила Золе и других познатих свјетских књижевника.
Неки од познатих свјетских књижевника су давали лична овлашћења редакцији да њихове радове публикује у листу.

Тако је Емил Зола 1888 године, лично дозволио да се његов роман “ Снови”, у преводу Сима Матавуља објављује у подлисцима листа.

У “ Гласу Црногорца “ сарађују и бројни инострани научници, међу којима посебно треба истаћи познатог руског етнолога свјетског гласа Павла Аполоновича Ровинског.

Ово кратко подсјећање кроз историју, скреће пажњу на значај очувања културне и медијске сцене у Црној Гори , која почива на изузетно вриједним темељима, и заслужује да се очува и унапређује, што ћемо се као активисти Удружења новинара Црне Горе и трудити да чинимо у континуитету , зарад квалитетнијег новинарског статуса.

Креиран је и активиран нови сајт Удружења новинара Црне Горе, гдје се редовно ажурирају информације.

Удружење новинара Црне Горе, броји 350 чланова, а у Црној Гори има 1500 радника у медијима, од чега је 800 новинара.

За сада немамо никакву финансијску подршку за рад са новинарима, за одржавање радионица за младе новинаре, као и за спровођење испитивања јавног мнијења о положају новинара и медија у Црној Гори, за шта се искрено надамо да ће се побољшати и омогућити нам адекватан и квалитетан рад.

Организовано је десет актива новинара у већим градовима Црне Горе, а у нашем саставу је и Удружење спортских новинара Црне Горе.
Потребно је напоменути и да расте свакодневно интересовање за учлањење у Удружење новинара Црне Горе, што свакако даје наду да млади људи препознају новинарску професију као потребну овом друштву и да посвете своје личне и професионалне капацитете тој професији.

Оно што посебно карактерише рад Удружења новинаре Црне Горе од 1997 године, а посебно 0д 2006.године је то да нас је актуелна власт ДПС окаректерисала као државне непријатеље, само због тога што нисмо били на политичком курсу владајуће коалције ДПС-а у рушењу заједничке државе са Србијом.
Тако данас Удружење новинара Црне Горе има своје просторије у које може да удје само уз дозволу Општинског одбора ДПС у Подгорици, невјероватно, али истинито.
Но И поред свих недаћа Удружење новинара је крајем прођшле године обновило свој портал унцг.ме, фејсбук страницу, ацтиве И многе друге ствари на које нијесу могли да утичу политичари И накарадне политике усмјерене на медије И новинаре.

Поводом 150 година новинарства у црној Гори, планирамо да поред годишњих редовних награда, изградили смо споменицу поводом 150 година новинарства у Црној Гори, које ћемо уручити оним новинарским перима која су обиљежила рад новинарства у Црној Гори, али И породицама оних који данас нису медју нама, а обиљежили су значајан дио историје новинарства у Црној Гори.
Током ове године планирамо и свечану академију поводом тог јубилеја, под покровитељством предсједника Владе , господина Здравка Кривокапића.

Шта је по Вама обиљежило годину која је иза нас?

Па у првом реду борба против корона вируса, која је значајно утицала на рад новинара, затварање многих редакција, “затварање “ новинара да раде од куће што је допринијело да имамо мање животних прича из свих области друштвеног живота.
Обиљежило је и ново новинарство јављање и извјештавање са важних догађаја И преко друштвених мрежа.
Тако су извјештаји, доста објективни са слабим техничким могућностима, побиједили у професионалности И гледаности велике медијске куће ,а у Црној Гори чак И Јавни сервис.
Такође и изборне кампање су биле инспирација извјештачима са друштвених мрежа, који су демолирали Јавни сервис у Црној Гори И значајно помогли да побједе однесу политичке опције којима Јавни сервис није био наклоњен и против којих је чак водио и својеврску негативну кампању, што је недопустиво.
Наравно, највеће медијско откриће у 2020.години у Црној Гори је преношење литија СПЦ у Црној Гори преко друштвених мрежа и Радио “Светигоре” и њихових интернет литија.
Руководства многих медијских кућа су дошла пред озбиљном дилемом да ли објективно информисати јавност или ће пострадати од објективних извјештача са друштвених медија.
Занимљиво је поменути податке да је неколико особа , жељих инстине преносило литије путем фејсбука имали су више пратилаца чак и до 180.000, чему се није могао одупријети необјективни Јавни сервис Црне Горе.
Све у свему и ова 2021.гдоине ће бити година великих искушења за новинаре, медије, њихова удружења, одупријети се новонасталим ситуацијама које пријете да угасе или потпуно демолирају медијски процтор И поставе га нан еке нове темеље.

Извор: Српске новине