„Јавни сервис“ – бастион непрофесионализма, непотизма и незнања: Да ли је Влада спремна за „грчки сценарио“?

Када је портпарол грчке владе Симос Кедикоглу, прије непуних осам година, коментаришићи одлуку званичне Атине да затвори тамошњи јавни сервис (ЕРТ), рекао да је ријеч о телевизији која је симбол „нетранспарентности“, „невјероватног претјеривања“ и својеврсни „расипнички рај“, многи су помислили да је говорио о црногорској државној телевизији.

Међутим, стање у РТЦГ је, узимајући у обзир бројне параметре, драстично горе него у ЕРТ.

Медиј који је годинама и деценијама уназад важио за најобичније партијско гласило бившег режима, а чије је одсуство професионализма и суштине новинарске професије у потпуности, и то у више наврата, констатовао чак и актуелни предсједник државе Мило Ђукановић истичући да је логично да Јавни сервис буде наклоњенији власти; или, пак, на много драстичнији начин, бивши високи државни функционер Милан Роћен, који је уреднички тим поредио са крупном стоком из свог родног краја – постао је синоним за појаву фрапантних професионалних скандала, отворену сегрегацију и беспризорно вријеђење српске националне заједнице и Српске православне цркве, неподношљиво режимско слуганство и, што је најважније – механизам за идеолошко-идентитетску прекомпозицију народа и државе Црне Горе.

Све то, нажалост, прожело је комплетну структуру ове институције – од информативног програма па до спортске редакције.

Постојећи Закон кројен по мјери ДПС-а, али и њега је Савјет прекршио

Императив разрачунавања са таквом медијском појавом представници нове парламентарне већине не доводе у питање, међутим, приступ и модел дјеловања још увијек нису усаглашени.

Сходно важећој законској процедури, предсједник Скупштине Алекса Бечић објавио је Јавни позив за предлагање нових кандидата за чланове Савјета РТЦГ, које утврђује Административни одбор и предаје их Скупштини на разматрање и именовање.

Подсјетимо, Кандидате за чланове Савјета предлажу: универзитети у Црној Гори, Црногорска академија наука и умјетности и Матица црногорска, националне установе културе и невладине организације из области културе, Привредна комора Црне Горе и удружење послодаваца које је заступљено у Социјалном савјету, невладине организације из области медија, осим удружења емитера, невладине организације из области заштите људских права и слобода, које се баве остваривањем и заштитом: националне, родне и укупне равноправности; права на здраву животну средину; права потрошача; права лица са инвалидитетом или права на образовање и социјалну заштиту, синдикати који су заступљени у Социјалном савјету, као и Црногорски олимпијски комитет и Црногорски параолимпијски комитет.

Многи представници невладиног сектора сагласни су да избор Савјета не би требало да се врши по закону који је, непосредно уочи избора, изгласала тадашња парламентарна већина са ДПС-ом на челу.

Члан Правног савјета ИН4С Никола Милованчев нагласио је у свом ауторском тексту чињеницу да постојећи Савјет није легитиман, јер је на самом почетку свог мандата прекршио Закон – не донијевши у законски предвиђеном року Статут РТЦГ.

„Закон је предвидио да стари Савјет РТЦГ настави са радом, али уз једну обавезу у 64. члану Закона: „Статут РТЦГ ускладиће се са овим законом у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона“. Законодавац је био толерантан према Савјету, дао му је више времена (стари закон је предвиђао краћи рок за усклађивање статута – 60 дана). До 10. новембра је било довољно времена али чланови Савјета (већина, вјероватно не сви) су или били неспособни да свој задатак изврше, или су једноставни били шокирани изборним резултатом и нису у том периоду још дошли себи. Тако је, од 10. новембра 2020. па надаље, РТЦГ ушла у фазу безакоња: са главним јавним медијем у држави који послује без важећег најважнијег акта – Статута. Да ли је самим тим и Савјет РТЦГ изгубио легитимитет даљег рада – то нека просуди јавност Црне Горе. Када су се коначно сабрали, члановима савјета је 24. новембра ипак пошло за руком да усвоје нови Статут. Јачи су они ваљда и од Скупштине, и од закона – може им се!„, саопштио је Милованчев и позвао Скупштину да одмах да заузме став да ли је новодонешени Статут РТЦГ легитиман и да ли је уопште легитиман и Савјет РТЦГ, који највиши акт РТЦГ није донио у за то предвиђеном законском року.

С друге стране, Предраг Савић, такође члан Правног савјета ИН4С, осврнуо се на одсуство конкретних потеза у правцу „ослобађања“ Јавног сервиса, истичући да промјене у извршној и законодавној власти, нажалост, ништа нису допринијеле када је питању ова стратегија РТВ Црне Горе, која кроз нескривену пропаганду, велики број лажи, полуинформација, прекрајања историје, преко наводне уметности, назови патриотизама и величања непризнате ЦПЦ – креира идеализовану, херојску слику лидера, достојну обожавања.

Надаље, Савић је у подробној анализи за ИН4С прокоментарисао и поменути Закон који је, како је истакао, написан тако да буде камен о врату демократским процесима јер, додаје он, немогуће је смијенити најодговорније људе из Савјета РТВ ЦГ због несавјесног и незаконитог рада.

„Парламент у којем је Ђукановић имао већину, успео је да заштити своје ударно оружје, погану и необјективну, једнострану и непрофесионалну РТВ ЦГ, тако што је усвојио је норму члану 45, према којој Скупштина разрјешава члана Савјета ако:

1) се утврди да је приликом именовања дао о себи нетачне податке или је пропустио да изнесе податке и околности који су битни за именовање;

2) не присуствује сједницама Савјета у периоду дужем од шест мјесеци;

3) је у току трајања мандата наступила нека од околности из члана 29 овог закона;

4) због болести, на основу налаза надлежне здравствене установе, није у могућности да обавља дужност члана Савјета у периоду дужем од шест мјесеци.

Одмах је уочљив изостанак незаконитог и несавесног рада као разлога за разрешење. Тај разлог је предвиђен у готово свим другим органима и телима чак и чланове Судског савјета Легитимно је право да усвоји Закон о изменама и допунама Закон о Националном јавном емитеру РТВ Црне Горе и пропише и незаконит и несавестан рад као разлог за разрешење„, закључио је Савић.

Када је Монтенегро Ерлајнс угашен због вишемилионских издатака и огромног вишка запослених зашто не би и „Јавни сервис“
Поред непрофесионалне уређивачке политике, Јавни сервис представља и значајан издатак за буџет Црне Горе.

Сходно посљедњем Програмско-редукционом плану Телевизије Црне Горе видимо да је током протекле године од 19 065 300 евра колико је приходовао Јавни сервис, скоро 15 милиона евра дошло из буџета Црне Горе, од чега је на зараде/лична примања запослених утрошено 9 315 000 евра.

Ови поражавајући подаци постају још драстичнији када узмемо у обзир да од преко 700 запослених, према одређеним подацима, скоро 200 њих представљају најближе сроднике.

Подсјетимо, грчки јавни сервис (ЕРТ) је пред гашење имао свега три пута више запослених, што је реципрочно далеко мањи број у односу на Црну Гору, имајући у виду да је Грчка држава у којој живи скоро 11 милиона становника.

Један од главних аргумената које можемо да чујемо од стране дијела парламентарне већине када је у питању распуштање Савјета иде у правцу бојазни за отварање правног вакуума, те да би у том случају дошло до опструкција у легалном функционисању Јавног сервиса.

Међутим, да је то питање искључиво ствар воље указује нам и случај краткотрајне пучистичке локале управе у Будви, када је на сједници СО Будва од 8. августа 2020. године усвојена одлука о разрјешењу чланова Савјета друштва са ограниченом одговорношћу локалног јавног емитера „Радио телевизија Будва“.

Они су отишли и корак даље доносећи одлуку да у случају разрјешења свих чланова Савјета, функцију Савјета до именовања Савјета у складу са одредбама члана 32. до 36. ове одлуке, а најдуже шест мјесеци, врши Одбор повјереника, чији су чланови именовани на првој сљедећој сједници.

Предвиђено је да Одбор повјереника има предсједника и четири члана. Предсједника и чланове Одбора повјереника именовала је Скупштина на предлог радног тијела Скупштине надлежног за избор и именовање.

У мору скандалозних потеза уредништва Јавног сервиса који су обиљежили овај медиј у јавности Црне Горе, али и региона, као државну институцију која се налази у беспоговорној служби бившег режима, издвојићемо свега неколико њих који су се догодили недавно.

Прије свега, поменимо памфлетистичко остварење Татјане Шуковић и Снежане Ракоњац под називом „Свједок Божије љубави“, кроз који је покушано да се дискредитује и омаловажи митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Подсјетимо, писање ИН4С-а је у највећој мјери допринијело искључивању овог памфлета из регионалог ТВ фестивала Пресс витез чији је жири из „етичких разлога“ искључио овај филм из фестивала.

Такође, подсјетимо се и фамозне прославе Дана побједе над фашизмом, када је уредништво одлучило да тог дана емитује, ни мање ни више, него нацистички оријентисаног музичара из Хрватске – Марка Перковића Томпсона.

Тада је предсједник Савјета Агенције за електронске медије (АЕМ) Ранко Вујовић одлучио да се не оглашва у име Агенције поводом овог инцидента, образлажући одлуку на сљедећи, скандалозан начин.

„Спорно је њено емитовање, а поготово није требало да пјесма буде емитована баш на Дан побједе над фашизмом, али сам текст пјесме није споран. Не видим разлог због чега би АЕМ реаговао. Посебно сам изненађен бурном реакцијом кругова у Црној Гори који су иначе блиски српским фашистичким идејама“, казао је Вујовић Удружењу новинара Србије (УНС).

Међутим, најновији инцидент свакако је вијест у централном „Дневнику 2“, када је на дан обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, Јавни сервис изашао са вијести „Антисемитизам једини пут“, притом, плагирајући изјаву предсједника Скупштине Алексе Бечића.

Иако је антисемитизам окарактерисан као једна од највећих пошасти савременог доба, црногорски јавни сервис је овај дан обиљежио поруком – поновимо – „Антисемитизам једни пут“, иако је према дефиницији „антисемитизам“ синоним за нетрпељивост, мржњу или предрасуде према Јеврејима, као религијској групи или нацији.
Ова скандалозна порука превазилази границе медијских гафова и сврстава се у ред најбизарнијих порука због које је неопходно да одговара комплетно руководство Јавног сервиса.

Извор: ИН4С