Европска комисија дала прве препоруке за бољу заштиту новинара

Европска комисија представила је прве препоруке за побољшање безбедности новинара и других медијских радника, укључујући бољу заштиту новинара током демонстрација, већу безбедност на интернету и посебну подршку новинаркама

“Новинари су се протеклих година суочавали са све већим бројем напада, укључујући убиства у најтрагичнијим случајевима”, саопштила је ЕК и навела да је криза због ковида-19 додатно отежала њихов рад, јер су им смањена примања и ограничено кретање.

Комисија је због тога чланицама ЕУ препоручила мере за побољшање безбедности новинара, онлајн и офлајн.

Између осталог се позива на креирање незавинсних националних служби за подршку, укључујући телефонске линије за помоћ, правне савете, психолошку подршку и склоништа за новинаре и медијске професионалце који су изложени претњама.

Потпредседница ЕК за вредности и транспарентност Вера Јурова изјавла је да је пандемија истакла кључну улогу новинара у информисању грађана и хитну потребу да власти ураде више да их заштите, наводи се у саопштењу ЕК.

“Ниједан новинар не би требало да умре или да буде повређен због свог посла. Морамо да подржимо и заштитимо новинаре: они су од суштинске важности за демократију. Данас позивамо чланице да предузму одлучне акције да ЕУ учине сигурнијим местом за новинаре”, рекла је Јурова.

Комесар за унутрашње тржиште Тјери Бретон рекао је да се са развојем и прилагођавањем медијске индустрије мењају и претње са којима се новинари суочавају у обављању свог посла и да су онлајн претње нова реалност.

“Медијске слободе и плурализам су у сржи вредности ЕУ и морамо их активно бранити”, казао је Бретон.

Напомињући да је 2020. године у ЕУ било више од 900 напада на новинаре, Комисија је позвала чланице да истраже и процесуирају све случајеве, а по потреби да укључе и европске службе, као што су Еуропол или Еуроџаст.

Чланице се позивају и да пруже личну заштиту новинарима којима је угорожена безбедност и да се новинарима без дискриминације обезбеди приступ информацијама, укључујући конференције и документа којима располажу државни органи.

Напади на новинаре су се 2020. најчешће дешавали на демонстрацијама, наводи се у саопштењу ЕК, те се препоручује редовна обука органа за спровођење закона да би се новинарима омогућило да раде безбедно и без ограничења током таквих догађаја.

“Сарадња са представницима новинара је кључна за одлучивање о најприкладнијим мерама, на пример када је у питању визуелна идентификација медијских радника”, саопштила је ЕК, а једна од препорука је и одређивање официра за везу који би пре планираних протеста обавештавао новинаре о могућим ризицима.

Када је у питању онлајн безбедност, Комисија због подстицања на мржњу, претњи физичким насиљем, ризика сајбербезбедности и незаконитог надзора препоручује бољу сарадњу између онлајн платформи и организација са стручним знањем у решавању претњи новинарима.

“Релевантна национална тела за сајбер безбедност би требало, на захтев, да помогну новинарима који траже да се утврди да ли су њихови уређаји или онлајн налози компромитовани”, додаје се.

У саопштењу Комисије се истиче да су новинарке и новинари који припадају мањинским заједницама, као и новинари који извештавају о питањима једнакости, посебно изложени претњама и нападима.

“Жене новинарке се више суочавају с претњама него њихове мушке колеге, а 73 одсто њих је рекло да је доживело онлајн насиље током свог рада”, саопштила је ЕК, позивајући чланице да подрже иницијативе чији је циљ оснаживање новинарки, професионалаца из мањинских заједница и новинара који извештавају о питањима равноправности.

Чланице такође треба да повећају транспарентност и ефикасно извештавање о нападима и дискриминацији тих новинара, као и да им пружи информације како да траже помоћ и подршку.

Комисија ће процењивати постигнути напредак у примени препорука и наставиће да анализира безбедност новинара у свим чланицама у оквиру годишњег извештаја о владавини права.

Чланице ће о мерама за спроводјење препорука известити Комисију 18 месеци након њиховог усвајања.

Комисија је такође објавила нови позив за подношење предлога у области слободе медија и истраживачког новинарства, у оквиру којег је доступно 3,75 милиона евра.