Претпоставка невиности: Новинарима потребна додатна едукација

Претпоставка невиности представља неизоставну гаранцију у односу на положај окривљеног у било којој савременој и демократској кривичној процедури. Тако се и према чл. 3 ст. 1 Законика о кривичном поступку свако сматра невиним док се његова кривица за кривично дјело не утврди правоснажном одлуком суда. Из овог темељног постулата произилази и дужност државних органа, медија, удружења грађана, јавних личности и других лица да се придржавају претпоставке невиности и да својим јавним изјавама о кривичном поступку који је у току не вријеђају друга правила поступка, права окривљеног и оштећеног и начело судске независности. Оваква дужност експлицитно је прописана одредбом чл. 3 ст. 2 Законика о кривичном поступку. Претпоставка невиности једна је од важнијих уставних и међународноправних гаранција окривљеног, у оквиру корпуса одредби које се односе на витална права и слободе човјека (вид. чл. 11 Универзалне декларације о људским правима), те представља важан елемент права на правично суђење, нормиран одредбама чл. 6 ст. 2 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Са друге стране, одредбом чл. 47 ст. 1 Устава Црне Горе прокламовано је да свако има право на слободу изражавања говором, писаном ријечју, сликом или на други начин, што је прокламовано и одредбама чл. 10 Европске конвенције. У том контексту, од нарочитог су значаја слободе и права новинара и медија, у чијем се фокусу свакодневно налазе извјештавања о различитим врстама кривичних догађаја, истрага, судских поступака и тсл. Како се наводи у једној одлуци Врховног суда Југославије, у којој се суд први пут бавио питањем повреде претпоставке невиности (Кж. бр. 47/65), обавјештавање грађана путем медија о току истрага или поступака у појединим кривичним стварима не само што је дозвољено, већ је и нужно и неизоставно у једном демократском друштву, али је такође потребно да се оно врши објективно и без прејудицирања кривице оптуженог и судске одлуке. Новинар би требало да објективно изложи ставове оптужбе и одбране и изведене доказе, избјегавајући употребу израза и коментара који приказују окривљеног као несумњивог учиниоца кривичног дјела за које је оптужен.

Управо се у томе и крије највећа опасност и најчешће повреде претпоставке невиности у раду и функционисању новинара и медија. Готово свакодневно можемо свједочити објављивању текстова или чланака у којима се неопрезно констатује да је одређено лице учинилац кривичног дјела, не остављајући у самој формулацији простора да је оно невино. Оваква пракса уочава се и приликом формулисања самог наслова и/или поднаслова текста, што са још већим интензитетом повређује претпоставку невиности окривљеног. Интересантно је напоменути да би евенутална одговорност новинара и уопште медија за кршење претпоставке невиности могла постојати и уколико се само преносе изјава другог лица, у којој је садржана повреда овог темељног уставног и кривично-процесног принципа, наравно, под условом да је медиј имао објективну могућност да објављивање такве изјаве спријечи. Одговорност би стога, била искључена у случају преношења уживо изјава током прес конференција или у сличним ситуацијама.

Када су у питању правне консеквенције судских одлука којима се утврђује кршење претпоставке невиности, оне могу да произађу из одлука сљедећих судова: редовних кривичних судова, редовних парничних судова, Европског суда за људска права и Уставног суда Црне Горе. Када су у питању новинари и медији, од посебног су значаја одлуке редовних парничних судова, које се доносе по тужби лица за накнаду нематеријалне штете, основом чл. 207 Закона о облигационим односима, због повреде права личности. У таквим споровима (којих би у нашој судској пракси, нажалост, могло бити и више), судови ће редовно утврдити повреду права на претпоставку невиности, уколико је прије, током или након кривичног поступка изнијета констатација, односно прејудицирано да је одређено лице извршилац кривичног дјела. Примјера ради када се у наслову, поднаслову или тексту констатује “од казни проневјерили миллион”; “убица хладнокрвно одшетао са мјеста злочина”; “преузимали новац од мандатних казни и стављали га у џеп, а у државну касу уплаћивали симболичне износе” и тсл. Важно је нагласити да претпоставка невиности безусловно важи у односу на сваког окривљеног, до правоснажности кривичног поступка, без обзира на снагу и кредибилитет доказа, као и на коначну одлуку која ће бити донешена. То у пракси значи да ће повреда претпоставке невиности постојати и у случајевима када се кривични поступак касније оконча правоснажном осуђујућом пресудом (пресуда ЕСЉП Матијашевић против Републике Србије, апп. но. 23037/04).

Осим што представља повреду права окривљеног, те може изложити новинара и медијску кућу обавези плаћања штете, судски поступци, онда када новинари већ иницијално нијесу свјесно кршили претпоставку невиности, могли би да доводе до опасних и нежељених појава у даљем раду као што су цензура и аутоцензура, што опет, негативно утиче на како на слободу изражавања, тако и на право грађана да буду информисани. Стога би требало улагати константне напоре и указивати на важност поштовања претпоставке невиности, као једног од темељних права окривљеног у кривичном поступку, те у том правцу спроводити додатне едукације и стручна усавршавања новинара и њихових уредника.

Мирко Бошковић, правник

Извор: Синдикат медија