РТЦГ: Раонић иницирао повећање плате Дрљевићу који би требало да га контролише

Чланови Савјета Јавног сервиса на приједлог генералног директора те медијске куће Бориса Раонића су за 270 еура повећали хонорар предсједнику Веселину Дрљевићу, али то нијесу саопштили јавности, иако се средства за тако нешто обезбјеђују из државног буџета, а и обавезани су Статутом, пише Побједа.

Дрљевићева накндада је повећана за око 30 одсто и сада износи 1.180 еура, што је Дрљевић и потврдио Побједи.

Неетичност

Дневни ред сједнице Савјета предлаже предсједник а утврђује се на самој сједници. Ову етички проблематичну ситуацију, када Раонић, чији рад Дрљевић оцјењује, предлаже повећање плате свом „контролору“ а остали чланови Савјета то прихватају, коментарисао је за Побједу бивши члан Савјета РТЦГ Горан Ђуровић.

Он је истакао да је то требало да иницира неко од чланова Савјета, а не Раонић који је за свој рад одговоран управо Савјету РТЦГ.

Оваква одлука прихваћена је на електронској сједници 25. августа, у чији је записник Побједа имала увид. Информацију нам је потврдио и први човјек Јавног сервиса Борис Раонић. Ни он, ни Дрљевић у изјавама за Побједу нијесу видјели ништа спорно, већ су категорични да је то по Закону о Јавном сервису.

Образложење

“Апсолутно сматрам да је све урађено по Закону и да предсједник Савјета РТЦГ сваки цент од тог износа заслужује, а да сматрам другачије, не бих то ни ставио као тачку дневног реда нити бих то давао на гласање”, истакао је Дрљевић за Побједу.

Рекао је да ништа није тражио, али да је Раонић то предложио а чланови Савјета, њих седам, то подржали. Један је био уздржан.

Дрљевић је прецизирао да је његова накнада увећана за 270 еура па сад прима 1.180 еура за посао који обавља у овој медијској кући.

Генерални доректор Раонић је за Побједу своју одлуку образложио тиме да Дрљевић има знатно више посла од осталих те да је све урађено по закону.

“Предсједник Савјета има велики обим посла, јер је сваког дана на послу, обавља посао који су раније радиле стручне службе, а уз то у ово вријеме је повећана активност Савјета због прилогађавања и усвајања бројних правилника. Имајући све ово у виду, а имајући законску могућност давања приједлога, сматрао сам да је битно Савјету указати на ове чињенице”, навео је Раонић.

Некадашњи члан Савјета Јавног сервиса Горан Ђуровић рекао је да се претходни генерални директори РТЦГ раније нијесу бавили питањима повећања зараде за било ког члана Савјета.

“У ранијим сазивима Савјета хонорар предсједнику Савјета, због већег обима задужења у односу на скоро све остале чланове, је повећаван на приједлог чланова/ца Савјета јер се генерални директор није бавио радом Савјета”, навео је Ђуровић.

Ђуровић наводи да Закон о РТЦГ не дефинише прецизно питање накнаде за предсједника Савјета, те да се то искористило у овом случају.

“Није најјасније то питање прецизирано у самом Закону о РТЦГ који прописује да члан Савјета има право на просјечну бруто зараду у Јавном сервису али не помиње накнаду за предсједника. Та недореченост се користила за то увећање”, истакао је Ђуровић.

Акти
Овај документ у члану 43 дефинише да члан тог тијела „има право на мјесечну накнаду у бруто износу у висини просјечне бруто зараде запослених у РТЦГ у мјесецу који претходи исплати накнаде, као и на накнаду трошкова у вези са вршењем дужности члана Савјета, у складу са Статутом РТЦГ“.

Међутим Статут прописује да чланови Савјета имају право на мјесечну накнаду утврђену Законом, а да се „накнада за предсједника Савјета утврђује посебном одлуком Савјета.“

У претходном сазиву плата чланова Савјета варирала је од 530 до 650 еура, а предсједник је за свој ангажман добијао од 700 до 810 еура.

Важна питања на електронској сједници

На истој електронској сједници се одлучивало о веома важним питањима за рад РТЦГ, која захтијевају преглед обимне документације и расправу.

Тако су чланови Савјета путем мејла одлучивали, не само о повећању Дрљевићеве накнаде, већ су размјеном електронске поште направили измјене у Статуту, Етичком кодексу Јавног сервиса, донијели су правилник о пословној тајни али и правилник о измјенама и допунама табеле систематизације радних мјеста.

На питање зашто о овако важним документима нијесу обавијестили јавност, јер су раније истицали да ће бити транспарентни у свом раду, а ово је била прилика да покажу да је то заиста тако, Дрљевић је навео да је сједница била давно и да су, „колико се он сјећа послали обавјештење за јавност након те електронске сједнице“.

“Мислим да смо слали саопштења, али не могу да тврдим у овом моменту. Ипак, Савјет може да направи сваку измјену која је у складу са Законом а измјене и допуне које смо тог дана донијели јесу у складу са правним прописима везаним за пословање Јавног сервиса”м навео је Дрљевић.

Међутим, медији очигледно нијесу добили то саопштење, јер информацију о овоме нијесмо пронашли у медијима, а према Пословнику о раду Савјета, то тијело има обавезу да јавност обавијести о исходу електронске сједнице тог дана кад се она и заврши.