Подржано: Пооштрити казне за нападе на новинаре

У Хагу отворен “народни трибунал”: Бавиће се случајевима убистава новинара
03/11/2021
Удружење новинара Црне Горе подржало пооштравање казни за нападе на новинаре
03/11/2021
У Хагу отворен “народни трибунал”: Бавиће се случајевима убистава новинара
03/11/2021
Удружење новинара Црне Горе подржало пооштравање казни за нападе на новинаре
03/11/2021

Скупштински Одбор за политички систем, правосуђе и управу једногласно је подржао предлог измјена Законика о кривичном поступку, којима је предвиђено пооштравање казни за нападе на новинаре и увођење нових кривичних дјела. Формални предлагач измјена је посланик Праве Црне Горе Марко Милачић, на иницијативу неколико невладиних организација (НВО).

Измјене су иницирале НВО Акција за људска права, Синдикат медија Црне Горе, Институт за медије, Грађанска алијанса, Удружење новинара Црне Горе, Друштво професионалних новинара, Центар за грађанско образовање, Медиа центар и “35мм”.

Предсједник Одбора, Момо Копривица, истакао је да постоје сталне препоруке међународних организација, за стварање услова за несметани рад новинара и омогућавања слободног и објективног извјештавања.

Милачић је појаснио да су предложили допуну члана Кривичног законика којом се дефинише појам новинара, док се убиство новинара приликом вршења професионалних задатака или у вези са њима третира као тешко убиство.

Он је казао да су предложили пооштрене казне од једне до осам година затвора, умјесто шест мјесеци до пет година, за наношење тешких тјелесних повреда новинарима, малољетницима, трудницама и службеним лицима.

“Тражимо да се казне одреде ради одвраћања од таквих напада”, појаснио је Милачић.

Између осталог, како је казао, предвиђене су казне од три мјесеца до три године за спрјечавање новинара у вршењу професионалне радње.

“Једна од примарних обавеза је, због Црне Горе и грађана, да се измијени Кривични законик у дијелу веће кривично-правне заштите новинара и медијских радника”, рекао је Милачић.

Он је истакао да од заштите новинара директно зависи квалилтет демократије у једном друштву.

Милачић је казао да су предложили и допуну члана Кривичног законика који се односи на тешко убиство.

“Сматрамо да убиство новинара при вршењу или у вези са вршењем професионалних задатка треба третирати као тешко убиство, за које је прописана казна затвора од најмање десет година или казна дуготрајног затвора”, додао је Милачић.

Он је истакао да је у првој половини ове године забиљежено десет напада на новинаре, на различите начине.

Министар унутрашњих послова, Сергеј Секуловић, казао је да је приступ тог ресора да се у Кривични законик уведе појам послова од јавног значаја, међу којима су новинари и љекари.

Секуловић је појаснио се пословима од јавног значаја сматра обављање професије и дужности које подразумијева повећани ризик за безбједност те особе у области јавног информисања, здравствене заштите и правне помоћи.

Он је додао да би дјела тешко убиство или тешка тјелесна повреда пратила адекватна казнена политика.

Посланица Демократског фронта Бранка Бошњак је оцијенила да треба дорадити и Закон о медијима, због тога што је битна и дефиниција медија.

Бошњак је казала да би то требало урадити зато што се јавља много медија, који се тако представљају, додајући да има све више текстова и напада на јавне личност, а клевета је декриминализована.

Државни секретар у Министарству правде, људских и мањинских права Борис Марић је казао да је за Владу начелно прихватљив овај предлог измјена Кривичног законика.

Марић је казао да Министарство предлаже да се умјесто увођења новог кривичног дјела изврше допуне код кривичних дјела тешко убиство, тешка тјелесна повреда, принуда, угрожавање сигурности.

Он је поновио да би се одредио појам послова од јавног значаја, а не појам новинара.

Како је казао, ОЕБС препоручује својим чланицама да не дефинишу појам новинара, због динамике тог појма.

“То би подразумијевало да се послом од јавног значаја сматра се обављање професије или дужности, које је повезано са повећаним ризиком за безбједност особе која га обавља у области јавног инфромисања”, рекао је Марић.

Марић је рекао да би на то могло да се дода и здравство.

На тај начин, како је додао, у кривично дјело тешко убиство додала би се тачка која би то прописала и када неко убије особу која обавља послове од јавног значаја.

Посланица Социјалдемократске партије Драгиња Вуксановић Станковић је оцијенила да су казне за нападе на новинаре ниске и да их треба пооштрити.

Посланик Демократске партије социјалиста, Андрија Николић, рекао је да је новинарство постало професија од кључног зхачаја за напредак друштвене заједнице.