ЛУПА: Тужилаштво скрива податке из истраге, новинарку Оливеру Лакић нијесу ни саслушали

Тужилаштво није дозволило оштећеној Оливери Лакић да активно учествује у предмету (поставља питања свједоцима, окривљенима), што је у коначном њено право из чл. 282 Законика о кривичном поступку

Више државно тужилаштво (ВДТ) и Специјално државно тужилаштво (СДТ) већ дуже вријеме Комисији за праћење поступања надлежних органа у истрагама случајева пријетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медија не достављају податке о истрази напада на Оливеру Лакић, бившу новинарку црногорског дневног листа “Вијести”.

Како објављује Мрежа за истраживање криминала и корупције – ЛУПА, то се може видјети у новом Извјештају о раду Комисије за период од 4. јуна до 4. октобра 2021. године. СДТ сматра да чланови Комисије немају право да виде документацију везану за истрагу.

– Специјално државно тужилаштво је обавијестило Комисију да не може да доставља списе предмета у смислу чл. 203 Законика о кривичном поступку, јер Комисија није страна у кривичном поступку, односно нема то својство. Специјално тужилаштво је доставило извјештај у којем су побројане активности тужилаштва – пише у извјештају.

– У периоду од новембра 2019. године до 23. децембра 2020. године, Више државно тужилаштво у Подгорици није доставило Комисији записнике о саслушању Марија Милошевића и Милована Жижића. Од преузимања предмета у надлежност Специјалног државног тужилаштва 23. децембра 2020. године, и формирања новог предмета отварањем истраге под бројем Кти-С.бр. 34/20 од 25. децембра 2020. године, оштећена Оливера Лакић није саслушана. Током периода у којем Специјално тужилаштво води истрагу, није дата могућност оштећеној Оливери Лакић да активно учествује у предмету (поставља питања свједоцима, окривљенима), што је у коначном њено право из чл. 282 Законика о кривичном поступку. Настављена је пракса да се не достављају списи предмета Комисији у случају Оливере Лакић, иако Комисија има дозволу за приступ тајним подацима највећег степена тајности… Тужилаштво скрива податке из истраге, новинарку Оливеру Лакић нијесу ни саслушали – наводи се у закључцима Комисије.

Новинари истраживачи контактирали су Оливеру Лакић, међутим она није жељела да говори о нападима на њу.

Лакић је постала жртва бројних пријетњи и физичког напада због серије текстова о нелегалној производњи и кријумчарењу цигарета у фабрици “Тара“ у Мојковцу и складишту у предграђу Подгорице, односно послу који је довођен у везу са високим функционерима Управе полиције и Агенције за националну безбједност (АНБ). Први пут је физички нападнута током 2012. године испред улаза зграде у којој је живјела у Подгорици, а током 2018. је на истом мјесту рањена из ватреног оружја.

Прије двије године Стејт департмент додијелио је Оливери Лакић Међународну награду за храбре жене (Интернатионал Wомен оф Цоураге Аwард), коју јој је уручила супруга тадашњег америчког предсједника Меланија Трамп. Она је једна од ријетких новинарки-истраживача и уопште жена која је завриједила ово престижно признање на простору Балкана.

Кандидат за новог врховног државног тужиоца (ВДТ) и доктор правних наука Александар Ковачевић казао је за Мрежу за истраживање организованог криминала и корупције – ЛУПА да је формално-правно Државно тужилаштво имало могућност да одбије да преда тражене податке Комисији за праћење поступања надлежних органа у истрагама случајева пријетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медија, из разлога што је Законом о кривичном поступку дефинисано како се дају подаци и ко има право увида у кривичне списе.

– Тај закон не може бити мијењан давањем овлашћења одређеној Комисији, која је формирана од стране Владе, јер Влада није овлашћена да мијења законе већ само да предлаже њихову измјену. Али, такође, мислим да Комисија за праћење поступања надлежних органа у истрагама случајева пријетњи и насиља над новинарима није могла да буде било каква пријетња за рад тужилаштва. Са друге стране, Комисија може и преко оштећене новинарке, која је странка у поступку, да дође до документације тужилаштва и података на основу којих би могли да закључе да ли је тужилаштво поступало како треба и да ли је предузело све потребне радње у циљу расвјетљавања напада. Моје мишљење је да нема законске грешке код тужилаштва, кад је у питању одбијање достављања списа предмета, али ипак има једне етичке и моралне, јер тужилаштво треба и мора да сарађује са једним таквим органом као што је Комисија, што је један виши друштвени циљ како би се сви напади на новинаре адекватно истражили и процесуирали. Државни службеници су дужни да сарађују са свим другим државним органима, наравно у границама могућег – рекао је Ковачевић.

На питање како коментарише то што тужилаштво није саслушало Оливеру Лакић, доктор правних наука Ковачевић је истакао да је то један велики пропуст.

– То је велики пропуст, јер је заправо прва радња у сваком кривичном поступку да се оштећени саслуша. И то не само једанпут, већ и више пута ако је потребно, зависно од других исказа свједока и других доказа. Моје мишљење је да је то намјерни пропуст, јер тужиоци сигурно толико знања имају. Прво се почиње од онога ко је оштећен, то је основно правило, па даље на бази тога се планирају други докази, који треба да се спроводе – рекао је Ковачевић.

Поручио је да је новинарство важно за свако друштво и да треба да буде приоритет рјешавање свих напада на новинаре.