Раде Вељановски: И по цијену отказа новинар је дужан да штити јавни интерес!
01/12/2021У Београду 8. децембра конференција “Под притиском”: Учествује и предсједник УНЦГ Тихомир Бурзановић
03/12/2021Црна Гора налази се на трећем мјесту у региону кад је у питању индекс безбједности новинара са оцјеном 3.59, након Сјеверне Македоније и Хрватске, саопштено је на прес конференцији Синдиката медија Црне Горе (СМЦГ).
Из те организације представили су данас истраживање „Индекс безбједности новинара у Црној Гори“, који се односи на стање у 2020. години која је одређена као прва година за израду концептуалног оквира и методологије за бодовање, агрегирање и израчунавање Индекса.
Предсједница Синдиката медија Црне Горе, Маријана Цамовић Величковић, казала је да Индекс безбједности новинара представља први покушај те врсте да се рангира ниво безбједности запослених у медијима у региону.
„Индекс је направљен са циљем да се измјере и прате промјене у политичком окружењу у седам држава Западног Балкана, које имају директан и индиректан утицај на безбједност новинара и медијских актера приликом обављања свог посла“, појаснила је Цамовић Величковић.
Она је саопштила да је индекс безбједности за Црну Гору 3.59.
„Ако се зна да су се оцјене кретале од један као најлошије до седам као најбоље, све земље су осредње оцијењене, а Црна Гора се налази у средини у региону, иза Сјеверне Македоније која има оцјену 3.93 и Хрватске која има оцјену 3.73. Слиједи Косово са 3.39, Албанија са 3.38, Босна и Херцеговина 3.00 и најлошије рангирана је Србија са 2.95“, навела је Цамовић Величковић.
Појаснила је да се Индекс примарно ослања на истраживачке доказе који су прикупљени и анализирани од стране партнера сафејоурналистс.нет у складу са ригорозном истраживачком процедуром и на начин да се могу пратити промјене које буду настајале током времена.
„На основу истраживачког материјала, девет чланова Савјетодавног панела из сваке од земаља процјењује ситуацију и додјељује бодове за сваки од 19 индикатора у оквиру четири области – правно и организационо окружење (постојање и примјена законских гаранција релевантних за безбједнсот новинара), превенција (постојање и примјена различитих превентивних мјера које имају директан утицај на заштиту и безбједност новинара), процес (поступање државних органа и јавних званичника према новинарима и ефикасност кривичног и грађанскоправног система који се односе на истраге пријетњии насиља над новинарима) и стварна безбједност (инциденти и случајеви разних облика пријетњи и дјела насиља над новинарима и медијима)“, рекла је Цамовић Величковић.
Указала је да су у Црној Гори Савјетодавни панел чинили скусни новинари и новинарке као и правни и медијски експерти.
Истраживачица Бојана Конатар казала је да је, кад је у питању правно и организационо окружење, односно закони који штите безбједност новинара у Црној Гори, оцјена 3.71, за превентивне механизме 3.75, за процесне радње 3.41 и за стварну безбједност 3.58.
„Црна Гора је добила најбоље оцјене за слободу удруживања и слободу синдикалног организовања, те за приступ посебним механизмима заштите, који су новинарима на располагању уколико су под пријетњом или су жртве напада. Црна Гора је боље оцијењена и у области повјерљивости извора“, навела је Конатар.
Она је појаснила да је Црна Гора најгоре оцијењена по томе како остали закони штите новинаре, појашњавајући да је оцјена таква јер је прошле године било хапшења новинара због ширења лажних вијести.
„Такође, истраге су оно по чему Црна Гора није препозната као држава која штити новинаре на прави начин јер се не спроводе брзо и темељно. У великом броју случајева нема судског епилога или нису ријешени. Лоше смо оцијењени и због физичких пријетњи и узнемиравања, али и због пријетњи и напада на медије“, навела је Конатар.
Кад су у питању законске одредбе које се односе на клевету и њихова примјена, оне углавном не изазивају ефекат застрашивања код новинара и медија и оцјена је 3.55.
„Клевета јесте декриминализована, али велики број тужби може имати ефекат обесхрабрења на новинаре, као и трајање поступака. У јавност доспију једино најозбиљнији случајеви, у којима су велике своте новца тражене од медија и новинара, као и случајеви у којима су они тужени од јавних званичника, политичара и других медија. Такви случајеви нису забиљежени током 2020. године, али су инициране 22 тужбе по овом основу“, казала је Конатар.
Указала је да је оцјена је 4.57 дата за повјерљивост новинарских извора и за то да је ово право гарантовано законодавством.
„Заштита новинара добро је регулисана Законом о медијима, али постоји опасност да ће државни органи користити предвиђена ограничења и тражити откривање извора, чак и када то није потребно. Случај Јова Мартиновића – истраживачког новинара који је завршио у затвору због контакта са извором информација, изазива одређени степен аутоцензуре међу новинарима“, рекла је Конатар.
Према њеним ријечима, кад се поставља питање да ли се остали закони примјењују објективно и омогућавају новинарима и осталим медијским актерима да раде слободно и сигурно, Црна Гора је добила оцјену 2.90.
„Неоснована хапшења новинара због ширења панике и нереда, као и страх од СЛАПП тужби узрок су ниских резултата на овом пољу. Директно и индиректно, органи власти и даље сужавају слободу медија и отежавају рад новинара. Троје новинара из три различита медија било је ухапшено у јануару 2020. године. Иако су они ослобођени оптужби, јасно је да су ови случајеви изазвали ефекат застрашивања“, навела је Конатар.
Она је казала да је, на питање да ли су новинари слободни да се баве својом професијом и да оснивају, да се учлањују и да учествују у раду новинарских окружења, Црна Гора оцјењена са 4.21.
„Нијесу уведене лиценце и не постоје нове инцијативе да се новинари лиценцирају. Новинари имају слободу да се организују и удружују у различита професионална удружења. Ипак, постоји притисак на неке појединачне чланове синдиката или цијеле синдикалне организације, што подстиче атмосферу у којој се и даље чланство у синдикату сматра непожељним. Више од половине медијских радника удружено је у Синдикат медија Црне Горе“, рекла је Конатар.
На питање да ли је посао новинара стабилан и да ли су заштићени на радном мјесту, оцјена је 3.35.
„Економски положај новинара је гори из године у годину. Радна права се не поштују у потпуности, посебно не у приватним медијима, локалним и онлине медијима, а плате су испод државног просјека. Корона криза није помогла послодавцима да схвате да морају пружити економску подршку новинарима како би могли несметано радити свој посао. Иако је држава била веома дарежљива према медијима, запослени углавном нису примили никакво повећање зарада током 2020. године, упркос вишеструко увећаном обиму посла“, навела је Конатар.
На питање да ли новинари и медијски актери имају приступ непосредним и ефикасним заштитним мјерама када им пријете, Конатар је казала да је оцјена 3.55.
„Полиција је упсотавила посебне тимове који би требало да помогну у рјешавању случајева напада на новинаре, али до сада није имала много успјеха. Током 2020. године регистровано је 18 случајева напада и пријетњи новинарима и медијским организацијама. Проблем и даље остаје што велики број регистрованих случајева пријетњи и напада, тужиоци и даље означавају као прекршаје, а не кривична дјела“, казала је Конатар.
Она је истакла да је оцјена 4.04 за то да новинари и други медијски актери имају приступ посебним механизмима заштите/сигурности.
„Постоје генерални механизми који омогућавају заштиту новинара и њиховог физичког интегритета, али и даље новинари немају специјалне механизме заштите. Држава врши безбједносну процјену ризика у појединим случајевима, када се након напада процјени да безбједност новинара може бити угрожена и да се напад може поновити. Током 2020. године, два новинара су добила полицијску заштиту. Једино невладине организације нуде правну и психилошку помоћ новинарима који су жртве напда и притисака“, навела је Конатар.
Казала је да је на питање да ли новинарке имају приступ правним мјерама и механизмима подршке када се суочавају са родно заснованим пријетњама, узнемиравањем и насиљем, оцјена 3.91.
„Постоје механизми на државном нивоу који штите жене и жене новинарке. Постоји и даље велики простор за унапређење стања када су у питању новинарке. Током 2020. године, регистрован је пораст броја случајева пријетњи и напада над новинарима, а у регистру се налази шест таквих случајева. Регистрован је и пораст броја онлине пријетњи новинаркама. Омбудсман је у једном случају открио да је новинарка Јавног сервиса била дискриминисана на основу религије“, рекла је Конатар.
Говорећи о пракси редовне јавне осуде и напада над новинарима и медијима и да ли је она успостављена, Конатар је казала да је ту оцјена 3.55, док је на питање да ли су полицијске власти осјетљиве на питања безбједности новинара оцјена 3.73.
„На питање да ли су специјализоване истражне јединице и/или службеници опремљени релевантним знањем за истрагу напада и насиља над новинарима, оцјена је 3.46. Влада је раније успоставила специјалну јединицу напада на новинаре и имовину медија, али је њен успјех само дјелимичан, због лоше сарадње са државним органима задуженим за истраге. Није било других покушаја да се успостави боља заштита за новинаре. Пријетње и напади на новинаре и даље нијесу препознати као посебна кривична дјела“, истакла је Конатар.
Она је казала да је 3.17 оцјена за истраге озбиљних физичких напада на новинаре и друге медијске актере.
„Ни један озбиљнији случај напада на новинаре није био у потпуности истражен, чак и убиство Душка Јовановића послије толико година није ријешено. Наручиоци су и даље непознати. Истраге напада на новинаре су и даље споре, дуге и често без резултата. Неки од најозбиљнијих случајева су застарјели“, навела је Конатар.
Казала је да је оцјена 3.58 за ефикасност заштите новинара и других медијских актера кад су у питању различити облици онлине узнемиравања, док је оцјена 3.42 за то да се истраге свих типова напада и насиља над новинарима и другим медисјким актерима спроводе транспарентно.
„На питање да ли су државни органи успоставили квалитетан систем прикупљања статистичких података да би спријечили некажњивост, оцјена је 3.43“, рекла је Конатар.
Говорећи о нефизичким пријетњама и узнемиравању, Конатар је казала да је ту оцјена 3.16, појашњавајући да је прошла година била специфична и екстремно тешка за новинаре, посебно ако се има у виду да су радили у вријеме корона кризе, парламентарних избора, промјене власти, као и у вријеме масовних литија због усвајања Закона о слободи вјероисповјести.
„Регистрован је велики пораст у броју пријетњи и узнемиравања, посебно путем друштвених мрежа. Било је и случајева у којима су новинари прислушкивани и те информације објелодањене након избора. Три од четири регистрована случаја у овој категорији односе се на новинарке. Забрињава чињеница да су се у једном случају пријетње преселиле у реални свијет, јер је новинарка ухођена“, навела је Конатар.
Оцјена за пријетње по живот и физичку безбједност новинара је 3.98, док је кад су у питању стварни напади, оцјена 3.89.
„Током 2020. године регистрована су два физичка напада, али није било ситуације у којима су новинари претрпјели озбиљније повреде. Нажалост, почетак прошле године показао је да власти могу наћи начин да се обрачунају с радом новинара који им не одговарају, чак и ако то значи њихово хапшење“, рекла је Конатар.
Закључује да је 3.30 оцјена кад су у питању пријетње и напади на медијске институције, организације, медијска и новинарска удружења, наводећи да је током претходних година одређени број ових случајева регистрован али да су се вјероватно због пандемије пријетње преселиле на друштвене мреже.