Владан Мићуновић: Раонић непрефесионалан и не зна шта је новинарство

Раонић: Мићуновић смијењен у редовној процедури и због учинка
15/04/2022
Богати новинари сиромашних медија: Раонићу плата 3000, Дрљевићу за пројекте главнога града 1800 евра
15/04/2022
Раонић: Мићуновић смијењен у редовној процедури и због учинка
15/04/2022
Богати новинари сиромашних медија: Раонићу плата 3000, Дрљевићу за пројекте главнога града 1800 евра
15/04/2022

Владан Мићуновић, некадашњи уредник бројних црногорских гласила и директор ТВЦГ који је смијењен са мјеста уредника Редакције за спољну политику телевизије Црне Горе, одговорио је на наводе генералног директора РТЦГ Бориса Раонића.

Мићуновић је доставио реаговање, које преносимо интегрално:

“Није тачно да нијесам испуњавао своје радне обавезе и да је то разлог моје смјене. Да је тачно то што наводи Борис Раонић, зашто није покренуо дисциплински поступак против мене? Зашто у образложењу о премјештају на друго радно мјесто није понудио било какву аргументацију? Зашто ми моји непосредни руководиоци – директорка ТВЦГ, уредник Првог програма, уредница Информативног програма – ниједном нијесу скренули пажњу да наводно не испуњавам обавезе. Како је могуће да нијесу знали за моју смјену и нијесу учествовали у тој одлуци кад они имају непосредни увид у мој рад. Осим тога, сви они су новинари са вишегодишњим искуством и у том дијелу су неупоредиво компетентнији од Бориса Раонића.

Уколико постоји било каква одлука, акт или било какав документ мени надређених уредника или директорице ТВЦГ којим се проблематизује мој радни учинак – слободно га учините јавним. Ја такав документ никад нијесам виђео.

У посљедњих 7-8 мјесеци укупно је пет пута мијењао понуду за моје радно мјесто и зато имам пуно право да то доживим као малтретирање и професионално и људско понижавање (укинуто ми је мјесто савјетника генералног директора, понуђено ми је па без објашњења повучено рјешење за новинара у истраживачкој редакцији, затим, референт у одјељењу људских ресурса, што ми је Б. Раонић саопштио у кратком телефонском разговору, иначе јединој нашој комуникацији икад. Потом ми је писмено понуђено да изаберем будући радни распоред. Предложио сам мјесто уредника Програмског архива, али ми је речено да је то мјесто попуњено. Након тога добио сам рјешење за уредника Редакције за спољну политику. На тој позицији саставио сам тек пет мјесеци, иако сам радио пуним капацитетом о чему имам чврсте доказе. На крају, јуче сам без ријечи објашњења смијењен и добио пету по реду понуду: уредник емисије у деску.

Све ово убједљиво говори о размјерама Раонићеве професионалне неукости и нестручности. Његовим мотивима се више нећу бавити. Управо због тог мањка способности за функцију коју обавља, логично је што он као посебно важан квалитет у послу цијени вријеме новинара проведено у канцеларији, претварајући их тако у шалтерске раднике. Иначе, то је једна од првих лекција о начину рада и природи новинарског посла коју Борис Раонић није имао гдје да научи.”