Космет: Прва донација за новинарски дом у Грачаници
10/03/2023
Александар Дугин: Хвала Удружењу новинара Црне Горе за награду мојој кћерки Дарији!
15/03/2023
”Вијести” сазнају да је међу најважнијим примједбама Савјета Европе то што се независност регулаторног тијела, али и јавног сервиса и локалних јавних емитера у документу помињу у широком смислу, без јасних рјешења…
Амбициозна визија Министарства културе и медија, према којој ће прва медијска стратегија допринијети унапређењу амбијента за слободно и професионално новинарство, није пропраћена са довољно добро конципираним активностима да би таква очекивања била оправдана.
То је закључак експерата Савјета Европе, којем је Влада у новембру упутила на стручно мишљење Нацрт стратегије, чији је циљ јачање положаја медија и новинара…
”Вијести” сазнају да је међу најважнијим примједбама Савјета Европе то што се независност регулаторног тијела, али и јавног сервиса и локалних јавних емитера у документу помињу у широком смислу, без јасних рјешења…
Према незваничним информацијама, експерти су поручили да је независност јавних емитера један од основних европских стандарда којима би требало посветити више пажње, кроз уградњу механизама којим би се независност осигурала.
Наводно су, међутим, упозорили и да Влада није дала смјернице и рјешења за осигурање транспарентности власништва медија и питање родне равноправности.
Недостају објашњења за заштиту новинара
Експерти су констатовали да је за спровођење оперативног циља, који подразумијева успостављање механизама за одвраћање од угрожавања и нарушавања физичког интегритета новинара и повећану одговорност институција, предвиђено мноштво мјера, али је главни фокус на рад полиције, правосуђа и Комисије за праћење напада на новинаре. Упозоравају да недостају мјере превенције и да активности треба да се усмјере на саме новинаре, жртве или мете напада и центре из којих такви напади потичу.
Експерти Савјета Европе, како сазнају “Вијести”, поручили су да су неке мјере које треба да доведу до оснажене социо-економске позиције запослених у медијима и слободних новинара теже оствариве. Предложили су да се детаљније објасни на који начин ће се повећати примања новинара, с обзиром да то зависи од спремности послодаваца на договор.
Експерти који су разматрали нацрт прве медијске стратегије имали су примједбе на методологију аутора, по којој би смањивање броја приговора Агенције за електронске медије (АЕМ) за 10 одсто било показатељ повећаног квалитета и обима садржаја у електронским и штампаним медијима. Број изречених мјера, како су навели експерти, може зависити од низа фактора и не мора значити да је квалитет садржаја бољи или гори.
Исто су, сазнају “Вијести”, констатовали и за методологију која се тиче јачања механизама за ефикасну борбу против говора мржње, онлајн узнемиравања и дезинформација. Тако су упозорили да мањи број приговора и мјера не значи да је мање и говора мржње и онлајн узнемиравања и дезинформација, већ зависи и од освијештености публике, мотивисаности да се подносе приговори, мониторинга и слично…
Чека се и усвајање медијских закона
Према подацима Министарства културе и медија из маја 2022. године, укупан број запослених у медијима је 2.257.
Тај Владин ресор у нацрту медијске стратегије која је упућена Савјету Европе на експертско мишљење, осврнуо се и на лош социо-економски положај новинара, али и на чињеницу да је пандемија додатно отежала посао онима који раде у медијима. У нацрту стратегије, који је Влада по други пут прије четири мјесеца упутила Савјету Европе на експертско мишљење, закључено је да економски и социјални положај новинара и даље обиљежава лош материјални статус, притисци, преоптерећеност и страх, што, између осталог, доводи до напуштања професије у великом броју случајева.
Влада је у новембру објавила и нацрте медијских закона, чија би примјена у будућности требало да доведе до унапређења положаја новинара и информисања грађана, повећања независности јавног сервиса, сузбијања говора мржње и увећања издвајања за медије из буџета државе…
Такође, мијења се и члан закона који је највише критикован у јавности, а тиче се заштите извора, па је предвиђено да је само на основу одлуке надлежног суда могуће да новинар открије извор информација, а када је то неопходно ради заштите интереса националне безбједности, територијалног интегритета и заштите здравља…
Новим Нацртом Закона о медијима први пут је уврштена одредба којом се даје дефиниција новинара, али и увођење инспектора за медије…
Нацртом је предвиђен додатни вид заштите за запослене у медијима, којима не може престати радни однос, смањити се зарада, промијенити статус у редакцији или утврђивати одговорност због става или мишљења које је изражено у складу са професионалним стандардима и програмским правилима.
Новим Нацртом закона о РТЦГ требало би постићи даље јачање независности, елиминацију било каквог политичког утицаја, те крајњу деполитизацију јавног медијског сервиса који као такав треба да служи искључиво јавном и интересу грађана.
”Као једне од главних замјерки са, првенствено адресе Европске комисије, истичу се даља потреба за јачањем независности РТЦГ у погледу рада Савјета, те ослобађање било каквог политичког утицаја и пуно поштовање професионалних стандарда у раду. Осим тога, неопходно је додатно разрадити критеријуме за именовање чланова Савјета РТЦГ, ревидирати број чланова Савјета и постојеће критеријуме за предлагаче”, пише у извјештају о спроведеној анализи процјене утицаја овог прописа.
