Синдикат медија: Прошле године 28 напада на новинаре

У Црној Гори је, према подацима базе Сафејоурналистс.нет, током прошле године регистровано 28 напада, пријетњи и притисака на новинаре, казала је потпредсједница Синдиката медија Црне Горе (СМЦГ) Маријана Цамовић Величковић.

Она је, представљајући извјештај “Индикатори нивоа медијских слобода и безбједност новинара 2022” рекла да је у истом периоду Управа полиције регистровала 21 напад, што значи да седам случајева, односно 25 одсто, није пријављено полицији.

“Иако је број напада исти као и претходне године. Начини на који се извршавају ти напади се мијења, па смо тако током прошле године имали и први случај изнуде”, казала је Цамовић Величковић на конференцији за новинаре.

Она је навела да је у посљедње три године у Црној Гори регистрован је 81 случај пријетњи, напада или угрожавања новинара и медија.

Како је казала Цамовић Величковић, од укупног броја регистрованих случајева у полицији, надлежни тужилац је 12 догађаја квалификовао као кривично дјело које се гони по службеној дужности, седам догађаја је расвијетљено и извршиоци су процесуирани, док је пет догађаја нерасвијетљено.

“Током прошле године преполовљен је број пријетњи смрћу новинарима, којих је било двије, али имамо огроман пораст у броју регистрованих вербалних пријетњи односно узнемиравања”, рекла је Цамовић Величковић.

Она је казала да је повећан број физичких напада на новинаре и да их је било их је шест, а да се половина од укупног броја односи на дописницу дневника Вијести, Јадранку Ћетковић, док се преостала три случаја односе на дописнике Јавног сервиса.

Према ријечима Цамовић Величковић, током прошле године није било помака у случају убиства главног и одговорног уредника листа Дан, Душка Јовановића које се десило прије више од 18 година.

“Највећи број пријетњи и напада на медијске институције и организације односио се на нападе на Градску телевизију. У овој категорији је повећан број напада и укупно је било пет регистрованих случајева према Градској телевизији, Дану и радију Антена М”, рекла је Цамовић Величковић.

Она је подсјетила да су током претходне године ступиле на снагу измјене Кривичног законика које предвиђају строже казне за нападаче на новинаре, а да је пет случајева напада квалификовано по тим измјенама.

“Већ другу годину заредом Министарство унутрашњих послова, иако без неких нових процедура, показује већу ефикасност у истрагама напада на новинаре, а велики број случајева се у кратком року правоснажно оконча”, рекла је Цамовић Величковић.

Она је упозорила да нема значајнијег напретка када су у питању старији случајеви, посебно они најтежи.

“Према доступним подацима, два новинара добила су полицијску заштиту. Службеници Управе полиције су током прошле године вршили процјену безбједоносне угрожености за девет новинара и двије медијске куће”, рекла је Цамовић Величковић.

Навела је да је поларизација медијске сцене и даље јако изражена, као и да су се промјене на политичкој сцени и нестабилност у самој држави одразили и на медије.

Цамовић Величковић је рекла да је цијела година прошла у духу измјена сета медијских закона и израде Медијске стратегије, до којих на крају није ни дошло.

Она је казала да је државно оглашавање у медијима и даље велики проблем.

“Иако је у Закону о медијима предвиђена и санкција за медије и државне органе који не достављају податке о оглашавању, до тога није дошло, иако је у Министарству констатовано занемаривање те обавезе”, рекла је Цамовић Величковић.

Како је навела, подаци из извјештаја из два извора се разликују, па да су медији пријавили скоро четири милиона ЕУР прихода без ПДВ-а, од оглашавања и уговора са јавним органима, док је јавни сектор пријавио пола милиона ЕУР прихода мање.

Она је рекла да су током 2021. и прошле године медији, кроз Фонд за подстицање медијског плурализама, добили око 897 хиљада ЕУР, али да и даље постоје велике празнине у погледу расподјеле новца, па се често дешава да исти медији по више основа добију новац за пројекте.

Она је казала да је прије десетак дана одржан састанак синдиката и послодаваца о Гранском колективном уговору “који не обаћава много”.

“Преговори су на тај начин почели. Остало је да послодавци доставе своју верзију онога што би могли да прихвате, јер им је оно што смо прихватили у потпуности или готово неприхватљиво”, саопштила је Цамовић Величковић.

Она је рекла да дијели оптимизам својих колега који су били на састанку да се нешто може испреговарати, што би поправило положај запослених у медијима.

“То је и суштина тог документа, какав год да буде потписан – он мора донијети неки бољитак. Претпостављам да су тога и послодавци свјесни. Прави преговори би требало тек да почну”, рекла је Цамовић Величковић.

Истраживачица Бојана Лаковић Конатар казала је да, иако се истраживања раде од 2016, Синдикат није забиљежио неки велики напредак у положају новинара и других медијских радника у редакцијама.

Како је навела, подаци показују да на црногорском тржишту постоји нешто више до 200 медија, од чега више од половине чине портали и електронске публикације.

“Број запослених у медијима је тајна. Наши подаци показују да је почетком прошле године у медијима радило 1.946 запослених, али постоји могућност да је тај број много већи, јер до неких података о медијима не можемо доћи”, рекла је Лаковић Конатар.

Она је казала да је, након промјена које су се десиле прошле године и са програмом Европа сад, дошло до повећања просјечних зарада у медијима.

“То је донекле унаприједило положај запослених у медијима, али смо свједоци да су те плате на нивоу или нешто мало изнад просјечних на нивоу државе”, рекла је Лаковић Конатар.

Према њеним ријечима, велики број медија дугује порезе и доприносе на зараде запослених.

Лаковић Конатар је навела да се стање у редакцијама у Црној Гори није промијенило у односу на претходне године, будући да и даље велики број запослених ради на црно, прековремено, и да нијесу плаћени за тај прековремени рад.

“Цензура и аутоцензира и даље су честе у медијима. Избор пожељних и непожељних саговорника и даље постоји у великом броју медија. Велики проблем представља и преоптерећеност новинара”, навела је Лаковић Конатар.

Она је казала да жене чине највећи дио запослених у медијама, али да их има мало на водећим функцијама и мјестима одлучивања.

“Оно што смо по први пут добили као податак у нашим фокус групама је да је било директних и индиректних притисака на новинарке и да су приликом запошљавања у одређеним медијима од њих тражене информације о томе да ли планирају да заснују породицу у наредном периоду”, рекла је Лаковић Конатар.

Она је навела да се у препорукама извјештаја наводи да је потребно уложити додатан притисак како би се усвојиле измјене сета медијских закона и прва Медијске стратегија.

Извор: мина