Ставови: Медијска хоботница ДПС-а ради пуном паром
17/07/2023
Дритан Абазовић зове ФБИ да помогне у истрази убиства Душка Јовановића
19/07/2023
У плану реогранизације АД „Политика“ је да изађе из власништва предузећа „Политика новине и магазини“, које издаје најстарији дневни лист на Балкану. Овај план држава би требало да усвоји у августу, а саговорници Нове економије кажу да је то увод у потпуну приватизацију дневног листа Политика.
Државно акционарско друштво „Политика“ јевласник половине удела у предузећу „Политика новине и магазини“, док је других 50 одсто од прошле године у власништву фирме „Медиа 026“.
Стварни власник овог предузећа је Бобан Рајић, који је раније купио и „Вечерње новости“. Према предложеној реорганизацији акционарског друштва, у плану је да АД „Политика“ прода својих 50 одсто удела у „Новинама и магазинима“.
Унапред припремљени план реорганизације (УППР) АД „Политика“ донет је у јануару 2021. године, али је јавно обављен током ове недеље. У плану се наводи да ће АД „Политика“ продати неколико објеката, међу којима је и пословна зграда у Булевару деспота Стефана 24 у Београду, која је већ неколико пута оглашавана на продају.
На списку се налазе и локали у другим градовима у Србији, дописништво у Бору, пословне зграде у Сомбору и дворишни објекат у Цетињској 1 у Београду.
Као непословна имовина која је намењена продаји наводи се удео у предузећу „Политика новине и магазини“. Такође, компанија се не ограничава само на продају ове имовине, већ ће то шта ће на крају бити продато зависити од процене органа који управљају акционарским друштвом.
О овом плану повериоци би требало да се изјасне 8. августа, за када је заказано рочиште у Привредном суду у Београду.
Генерални директор АД „Политика“ Зоран Мошорински за Нову економију каже да му се чини да су стекли услови за усвајање УППР-а. Он додаје да би до продаје издавача дневног листа „Политика“ могло да дође на јесен или наредне године, али да то зависи од власника, односно државе.
АД „Политика“ је у власништву ПИО фонда (29,5 одсто), Републике Србије (18,6 одсто), Акционарског фонда (10,1 одсто), РФЗО (10 одсто), Београда (7,6 одсто), ЕПС-а (6 одсто), Националне службе запошљавање (1,8 одсто), НЛБ Комерцијалне банке (1,2 одсто), АИК банке (0,9 одсто) и малих акционара.
Генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић каже да се то удружење противи потпуној приватизацији „Полтике“.
–УНС је заступао став да ‘Политика’ треба да буде и остане јавно добро. То значи да може да буде приватизована, али да половина припадне некој од националних институција, како би се на тај начин сачувала уређивачка политика коју је ‘Политика’ традиционално имала, каже Брајовић.
Као предлоге за власнишво друге половина „Полтике“, која је тренутно државна, Брајовић наводи Српску академију наука и уметности (САНУ), Матицу српску или Београдски универзитет.
Он оцењује и да се утицај делимичне приватизације „већ види на порталу Политике“, али да „још увек није угрожено штампано издање“.
Над Акционарским друштвом за новинско-издавачку и графичку делатност покренут је претходни стечајни поступак у марту 2021. године.
Овај поступак требало би да испита испуњеност услова за отварање стечајног поступка „у складу са унапред припремљеним планом реорганизације“. Министарство привреде је у новембру 2013. године поднело иницијативу за покретање приватизације Политике на коју је Влада дала сагласност.
Од децембра 2013. године до септембра 2014. године „Политика“ се налазила у поступку реструктуирања.
Извор: унс
