„МЕДИА ЦЕНТАР“ писао Веселину Дрљевићу: Смјењуј Раонића
28/07/2023
Хрватска: Закон о медијима уништиће слободно новинарство’
31/07/2023
Све је више публике онлајн, посебно међу млађима, образованијима и урбаним становништвом, али дигитално облашавање и даље не представља значајан извор прихода за већину медија – у Србији је огроман број медија, мало оглашивача и публике спремне да за квалитетне и проверене информације плати, показује истраживање Ајрекса и Ипсоса.
Телевизија је у Србији и даље најпопуларнији медиј – чак 88 одсто грађана и грађанки редовно прати ТВ канале. На друштвеним мрежама се информише 71 одсто људи, док 64 одсто то ради на веб-сајтовима, показују резултати студије о медијском тржишту и навикама и потребама публике коју је радио Ајрекс у сарадњи с Ипсосом.
Према овом истраживању (рађеном почетком године на узорку од 1.138 људи) традиционални медији – телевизија, радио или штампа – били су први избор за испитанике који имају само основно образовање, пензионере и особе старије од 50 година.
Млађи од 30 година се ослањају на друштвене мреже као главни извор информација, традиционални медији их мање интересују.
Занимљиво је да је радио задржао популарност. Више од пола испитаника га прати, (54 %), али је још интересантније да је доста слушан и међу млађим генерацијама – делом и „зато што је остао претежно извор забаве (уместо вести)“. Упркос благом паду током пандемије, студија каже да је слушаност радија стабилна током претходне две године.
Константан раст онлајн публике, али не и оглашавања
Дигитални медији имају константан раст публике, посебно међу млађима, образованијима и урбаним становништвом, показало је и ово истраживање.
И поред тога, за медије је тешко да успоставе успешан бизнис модел радећи онлајн – дигитално оглашавање и даље не представља значајајн извор прихода. Пре свега зато што у Србији постоји огроман број медија, а мали број оглашивача, а и мало је оних који желе да плате за информације онлајн.
У Србији постоји 2.518 медија – 1.024 сајтова, 827 штампаних публикација, 313 радио и 219 телевизијских станица. Ајрекс и Ипсос додају да их је 2020. у Агенцији за привредне регистре било регистровано само 1.141.
Како се процењује у овој студији, сви они деле укупне приходе који износе 453 милиона евра годишње – од чега на телевизије одлази 278 милиона (уз профит од 63 милиона), а на београдске медије 355 милиона (профит 70 милиона).
Од оглашавања долази 44 одсто прихода, претплате на јавне сервисе РТС и РТВ 20 одсто, продаје (претплата, штампа…) 21 одсто, док од државе кроз медијске конкурсе стиже тек седам одсто прихода. Међународно финансирање медија је занемарљиво – два одсто.
Тачност и поузданост тек четврти разлог за одабир медија
Популарност штампаних медија и даље опада. Постојање дигиталних медија и бесплатан приступ информацијама представљају изазов за штампана издања, која морају да нађу начине да наплате свој садржај и привуку верне читаоце.
Неки штампани медији већ разматрају могућност или имају дигиталне моделе претплате како би се прилагодили променама у медијској индустрији. Дневне новине су у највећем опадању јер само два посто грађана новине купује свакодневно. Ипак, важно је напоменути да и даље постоји публика која цени штампане медије због јединственог искуства читања на папиру, 11 посто публике купује неко штампано издање једном недељно.
Чак 73 одсто на питање да ли су спремни да плате кратке информације које су припремљене у складу с њиховим интересовањима одговара да не би – зато што су доступне бесплатно или зато што могу сами да нађу информације које их занимају.
Ипак, 22 одсто људи би платило такве дајџесте „зато што их тако лакше и ефикасније добију“.
Најпопуларније врсте информација за које би читаоци платили су „образовање, наука и технологија“, спорт, здравље и локалне вести. Политичке теме су тек на петом месту, а вести из културе на десетом.
Тачност и поузданост су тек четврти разлог због ког испитаници бирају неки медиј. Највише бирају оне код којих до информација могу доћи лако, онда оне који нуде информације које им одговарају и потребне су им, као и информације које стижу на време.
Дигитално оглашавање расте, али и даље најниже у Европи
Дигитално оглашавање у Србији, према овом истраживањиу, је на најнижем нивоу у Европи. Мада Србија бележи брз раст дигиталног оглашавања од 19 одсто (трећи у региону), још није искоришћен пун финансијски потенцијал дигиталних медија.
То што оглашавање на дигиталним платфомама још није на довољно високом нивоу делом произлази и из структуре медијске сцене. Најзначајнији дигитални медији у Србији су део већих медијских конгломерата, где се дигитална издања често „пакују“ заједно с другим медијским платформама као што су ТВ, радио и штампа.
Овакав приступ смањује вредност дигиталног медијског простора и чини га мање привлачним за оглашиваче, али и поред тога српско тржиште има значајан раст, а велики број људи свакодневно користи интернет и друштвене мреже како би приступио информацијама.
извор: унс
