Фридом хаус: Медијске слободе забрињавајуће

Медијске слободе у државама Западног Балкана су забрињавајуће, оцијенила је данас Александра Карпи, из организације Фридом Хаус (Фреедом Хоусе). Према истраживању ове организације, у 2022. години Албанија, Косово и Сјеверна Македонија оствариле су извјестан напредак, у Црној Гори и Босни и Херцеговини забиљежен је пад нивоа демократије, док је позиција Србије остала непромијењена у односу на претходни извјештајни период.

“У Србији имамо нове медијске законе који ће утицати на консолидацију на медијском тржишту и допринијети томе да један наратив буде доминантнан”, рекла је Карпи у изјави новинарима након представљања извјештаја те невладине организације о стању демократије из маја на Факултету политичких наука у Београду.

Скупштина Србије усвојила је 26. октобра Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима. Струковна удружења и дио опозиције противили су се усвајању Закона о електронским медијима због тога што дозвољава да власник медија може бити привредно друштво које је основала држава.

Када је ријеч о медијским слободама, Карпи је истакла да је слична ситуација и у Босни и Херцеговини, са нацртом Закона о страним агентима који је у процедури усвајања у бх. ентитету Република Српска.

Ријеч је о нацрту закона направљеном по узору на онај у Русији, којим се предвиђа посебан надзор за невладине организације које се финансирају из иностранства, забрану политичких активности, потреба за додатном регистрацијом и слање финансијских извјештаја.

Карпи је коауторка извјештаја “Нације у транзиту”, које се бави стањем демократије у 29 земаља од Централне Европе до Централне Азије, укључујући и државе Западног Балкана. У Београду је боравила како би преставила резултате тог извјештаја студентима Факултета политичких наука.

Према том истраживању, у 2022. Албанија, Косово и Северна Македонија оствариле су извјестан напредак, у Црној Гори и Босни и Херцеговини забиљежен је пад нивоа демократије, док је позиција Србије остала непромијењена у односу на претходни извјештајни период.

Приликом израде извјештаја узима се у обзир седам индикатора: демократско управљање на националном нивоу, изборни процес, цивилно друштво, независност медија, демократско управљање на локалном нивоу, правосудни оквир и независност правосуђа и корупцију.

Капри је додала да је осјећај политичке нестабилности проблем у цијелом региону.

“Али такође и са друштвеног аспекта осјец́ај поларизације који утиче на способност спровођења стабилне, предвидљиве и на крају демократске владавине”, оцијенила је Карпи.

У Србији су за 17. децембар заказани ванредни парламентарни избори и избори у 65 градова и општина.

Од 2012. године када је Српска напредна странка дошла на власт, то ће бити четврти ванредни парламентарни избори.

Када је ријеч о позицији Србије да не уводи санкције Русији због њене инвазије на Украјину, Карпи је навела да би усклађивање са политиком Европске уније (ЕУ), укључујући спољну политику, било “кључно за креирање јаке основе за демократију у Србији”.

Србија, иако кандидат за чланство у ЕУ није увела санкције Русији, док званични Београд и даље одржава блиске односе са Москвом.

Званичници у Србији тај став правдају подршком Русије по питању Косова, чију независност Србија не признаје.