Порука ЕУ: Хитно усвојити медијске законе
23/02/2024
Русија: Наталија Вовк оптужена за убиство Дарије Дугине!
29/02/2024
Виши суд Уједињеног Краљевства одлучио је 2021. да Асанж буде изручен, одбацујући тврдње да би због лошег менталног здравља могао да изврши самоубиство у америчком затвору. Бивша секретарка за унутрашња питања Прити Пател одобрила је његово изручење 2022.
Асанжов портал Викиликс објавио је 2010. године видео-снимак америчке војске како у нападу хеликоптерима „Апач“ у Багдаду 2007. године гину десетине људи, међу којима и два новинара Ројтерса.
Након тога објављене су хиљаде тајних поверљивих докумената и дипломатских извештаја у којима САД критикују светске вође, од руског председника Владимира Путина до чланова саудијске краљевске породице.
Оптужница против њега је подигнута 2011. године, а САД га терете за шпијунажу по 17 тачака. Ако буде осуђен могао би да добије и до 175 година затвора, према тврдањама његових адвоката, док амерички тужиоци тврде да казна не би била дужа од 63 месеца.
Он је већ у британском затвору провео више од 1700 дана, а пре тога је био седам година у Амбасади Еквадора.
Бодрожић: Забрињавајућа заинтересованост режимских медија за Асанжа, а о нашим узбуњивачима ни редак
„Ово што се дешава са Асанжом је прекретница и за западни свет, у смислу слободе изражавања и права грађана да знају шта њихове владе раде и где троше паре и како се понашају у својој земљи и ван земље, и мислим да би имало несагледиве последице ако суд у Лондону изручи Асанжа и имало би несагледиве последице и по друге земље, а ту наравно убрајам и нас, где не постоји демократски поредак у пуном смислу и ови наши који и овако не поштују законе и труде се да ограниче слободу изражавања би једва дочекали да угрозе пре свега узбуњиваче“, каже за Н1 председник Независног удружења новинара Србије Жељко Бодрожић.
Додаје да му је забрињавајућа „та велика заинтересованост наших медија за Асанжа, а да 90 посто режимских медија није посветило ниједан редак, ниједан минут, ниједан секунд нашим узбуњивачима, који не само да нису заштићени, него су изгубили послове, и јавно били денунцирани због тога што су урадили нешто што је у интересу грађана“.
„То ме у овом целом контексту око Асанжа јако нервира када смо ми у питању. Ови с режимских медија ме никад нису позвали за ових пет година колико сам председник НУНС, а сад су ме сви звали у вези са Асанжом, и та њихова забринутост за слободу Асанжа је баш симптоматична“, наводи он.
На питање да ли је могуће повући паралелу између случајева Асанжа и Наваљног, Бодрожић каже да му је тешко да повлачи паралеле између њих двојице, „јер су у питању две другачије ствари, почев од тога да се с једне стране ради о демократском свету који има своје аномалије и о злочиначким режимима с друге стране“.
„Ради се о храбрим људима који су ризиковали свој живот због истине, правде, слободе, али сада када је Наваљни мртав не бих да правим паралеле. Асанж је на срећу још жив и има заштиту колику-толику, велику мислим, демократске јавности на Западу, што му је ипак неко осигурање да ће имати колико-толико поштен судски процес, и да ћемо га ми сви одбранити од изручења“, поручио је Бодрожић.
А на то да ли јавност може да изврши притисак и надјача моћну Америку, оцењује да се на делу то већ показало.
„Америка је толико моћна да може да уради многе ствари на планети, а не може да дође до Асанжа већ толико година, иако се налази на територији њиховог главног савезника Велике Британије. Значи, постоји и даље јавност која је њега за сада ипак заштитила од екстрадиције и штити га још увек, и даје му наду да га суд неће изручити. Ипак постоји и даље јавност у западном свету, иако је на климавим ногама због разноразних ствари, још увек постоји утицај те јавности да се може, у овом случају, и Асанж бранити и на крају одбранити од изручења и од те моћне Америке, колико год да је моћна“, оценио је Бодрожић.
Ракочевић: Новинар истраживач зна да га чека судбина Асанжа
Председник Удружења новинара Србије Живојин Ракочевић оцењује за Н1 да је „случај Асанж показао целом свету да је сила доминантна у односу на слободу“.
„Новинар истраживач, од кућног савета до Вашингтона, Москве, Пекинга и Брисела зна да га чека судбина Џулијана Асанжа. То је основна порука процеса, а сав цинизам, хипокризија и неслобода крију се у казни од 175 година затвора. Он није крив, вероватно му и није могло бити суђено, јер по америчким законима крив је онај ко је дао информације или омогућио да оне ‘процуре’“, казао је Ракочевић.
Додао је да смо „сведоци глобалне пропасти дијалога и притиска чије су размере готово бесконачне“.
„Слободни грађани и слободни новинари би, унутар Америке морали да надјачају Владу и силу којом се интервенише по свету и крше људска права. На том примеру ћемо шватити разлику између тоталитаризма и демократије, између прокламоване идеологије људских права и слободних личности на којима се заснива идеја да за човечанство има наде“, поручио је.
На питање да ли може повући паралела између случајева Асанжа и Наваљног, он наводи да је „једина сигурна и страшна паралела – страдање“.
А упитан како живе и раде новинари на Косову, Ракочевић каже да раде у условима гета.
„Новинари на КиМ раде у условима гета, са дубинском дискриминацијом и чињеницом да је од 1998. године убијено, отето и нестало 17 наших колега, Срба, Албанаца и странаца. Готово нико сем у једном случају, није одговарао. Унутар српских гето заједница, упркос свему, формирали су се микро јавни сервиси способни да пруже минимум плурализма или балансирану вест. Живот ван градова, са кршењем права на употребу српског језика и непримењивање савршених европских закона сваком професионалцу онемогућавају рад и развој“, закључује Ракочевић.
„Ако не реагујемо на неправду, временом постајемо пасивни на зло око нас“
Током дводневног рочишта Асанжу је испред суда у Лондону подршку пружио велики број грађана и новинара, а окупљенима се обратио и Том Досон из Међународне федерације новинара, који је поручио да ако Асанж оде у затвор, то би могло да учини да новинари широм света два пута размисле пре него што објаве своје приче.
Асанжова супруга Стела казала је да „Џулијану треба слобода, а нама свима истина“, додајући да је случај против њеног мужа „признање САД да су сада криминализовале истраживачко новинарство“.
„То је напад на истину и право јавности да зна“, истакла је и додала да верује да би оно што се пре неки дан десило руском активисти Алексеју Наваљном могло да се деси и Џулијану, казала је Стела Асанж.
Својевремено је Џулијан Асанж поручио: „Ако не реагујемо на неправду, временом постајемо пасивни на зло око нас, чиме на крају губимо способност да бранимо себе и оне које волимо“.
Асанж би могао најраније у марту да сазна каква је одлука двоје судија Вишег суда у Лондону о његовом изручењу САД.
извор: унс
