Поводом одлуке Врховног суда: РТЦГ се жали Уставном суду
04/03/2024
МФРР: Новинарке чешће жртве онлајн и вербалних напада него њихове колеге
08/03/2024
Убиство главног и одговорног уредника “Дана” Душка Јовановића ни након двије деценије није расвијетљено, а тај злочин један је од 29 нотираних у категорији некажњених убистава новинара, који су објављени у извјештају Савјета Европе “Слобода медија у Европи: Вријеме је за преокрет”.
Поред тих убистава, која су се десила у периоду од 1993. до 2021. године, на платформи се региструју и имена још 19 новинара, који су убијени, отети или нестали на Косову између 1998. и 2005. године, а за злочине починиоци такође нису кажњени.
У годишњем извјештају о слободи медија, који Савјет Европе ради са партнерима платформе “Сигурност новинара”, констатован је и неповољан радни статус новинара из Црне Горе.
Како се наводи у том документу, последња студија “Мониторинг медијског плурализма” показала је да само четири од 32 анализиране европске земље нуде добре услове за рад новинара. То су Данска, Њемачка, Ирска и Шведска.
– Резултати студија показују неповољан пословни статус новинара у Хрватској, Мађарској, Црној Гори и Румунији, гдје новинари који немају статус запослених често немају адекватну социјалну заштиту – упозорава се у том документу.
Извјештај биљежи 285 пријетњи или напада на слободу медија у Европи, у поређењу са 289 – колико их је било годину раније.
– Иако је број убијених и нападнутих новинара смањен, у 2023. је уочена повећана разноликост пријетњи, притисака и других видова ограничења са којима се новинари суочавају радећи свој посао – констатује се у годишњој анализи СЕ.
Настављено таргетирање новинара
Из НВО 35мм саопштили су да извјештај Европске платформе за промовисање заштите новинарства и безбједности новинара испред СЕ идентификује бројне озбиљне пријетње европским новинарима на које, како наводе, ни црногорске колеге нису имуне. Извршни директор те НВО Дарко Ивановић наводи да се извјештај снажно усредсређује на застрашивање, угрожавање сигурности, нападе од стране политичара, угрожен финансијски опстанак новинара.
– Што је посебно акутно на Западном Балкану гдје су истраживачки новинари суочени с притисцима, уцјенама и насиљем, како на интернету, тако и у физичком простору, гдје узимајући у контекст амбијент у Црној Гори у претходном периоду (а посебно мислимо на бившег премијера Абазовића и актуелног предсједника Милатовића) промјеном власти није се прекинуло са прозивањима и таргетирањима новинара – навео је Ивановић.
Упозорава да без системске подршке новинарској бранши и хитних реакција надлежних институција на нападе, застрашивања – “сваки наш критички настројен текст или прилог, смјестиће нас у `непријатеље` ове или оне власти, учиниће нас метом за ове или оне гласаче и учиниће луксузом да као новинари – постављамо питања”.
– А то је, прихватали ми то или не као друштво – рак-рана демократије – закључио је он.
Федерална секретарка Савјета Европе Марија Пејчиновић Бурић казала је да извјештај Платформе за безбједност новинара показује све веће ризике и препреке са којима се новинари и медији суочавају у Европи.
– У заштити новинара и супротстављању пријетњи слободи медија, оличеним у злоупотреби тужби и незаконитом надзору, потребна је одлучна акција држава. Да би поспјешиле безбједност, државе чланице треба да искажу снажну посвећеност поштовању стандарда слободе медија и да промовишу кампању Савјета Европе “Новинари су важни” на националном нивоу – саопштила је она.
У извјештају се наводи да је до краја 2023. године 65 новинара и медијских радника притворено у Русији и Бјелорусији, гдје су интензивирани обрачуни са независним новинарима.
