Радионица УНС-ДНВ-а о веб новинарству: Савремен новинар мора научити разлику између креирања вести за класичне и онлајн медије

 Фото: pexels.com/Lisa Fotios

Од новинара се данас, навели су предавачи, очекује да уме самостално да креира вест за различите формате и да размишља мултимедијално. Ипак, додали су они, треба бити опрезан, јер брзина коју техничке иновације омогућавају понекад утиче на квалитет.

“Врло је битно размишљати о томе како ће прича тећи, шта је оно што је динамично, а шта нам је непотребно и сувишно. Зато би требало визуелно замислити цео прилог и кадрове који су нам потребни да бисмо пратили причу“, истакла је Катарина Стевановић, дописница BBC news на српском. Она је фриленсер и углавном снима кратке видео форме као што су експлејнери.

Стевановић је напоменула да је оптимално трајање видео експлејнера од једног до пет минута. Видео експлејнер може да чини и само текст без најаве испред. У првих неколико секунди је, како је објаснила Стевановић, потребно објавити реченицу која би привукла нечију пажњу.

Неизоставан део МоЈо новинарства (мобилног новинарства) су постали титлови, јер се, како је додала, такав садржај гледа на телефону док смо у покрету, током вожње или док ходамо, када је тон углавном искључен. CapCut је апликација која је Катарина препоручила за монтажу, јер је доступна и једноставна за употребу, а уз то даје додатне иновације које немају класичне апликације.

У том делу радионице говорило се и о ауторским правима за коришћење фотографија и музике.

Како се креира атрактивна фотографија, зашто су битне боје, композиција, пропратни текст и наслов, како линковати додатне садржаје, само су неке су од тема о којима је говорио Владимир Бијелић, уредник ревијалног издања и менаџер друштвених мрежа листа “Дневник”.

“Многи новинари данас не разумеју друштвене мреже, које треба посматрати као одвојени медиј и као одвојену платформу, па и када је у питању профил који припада неком класичном медију”, рекао је Бијелић. Он је приказивањем примера добре и лоше праксе конкретно указао на најчешће грешке које новинари праве.

На почетку је истакао да је “положена” фотографија раније била стандард, али да она данас не одговара објавама на друштвеним мрежама, посебно на Инстраграму. Приказао је примере у којима се јасно види када текст не одговара слици и обрнуто. Такође, истакао је да је важно трајање видео снимка за Инстаграм, односно, да је битно да не прелазе минут и по. Поменуо је и да је могуће пратити анализу учинка и тако сазнати колико људи је који садржај пратило.

Говорећи о фотографијама указао је на то да оне које изазивају емоције пролазе лакше, јер више ангажују публику, привлаче пажњу, изазивају реакцију. Свакако, истакао је да треба избегавати сензационализам, нарочито када су у питању осетљиве теме, јер “не може се кршити новинарски етички кодекс како бисмо добили више кликова”.

Бијелић је додао и то да ће све о чему сада причамо врло вероватно ускоро бити превазиђено, те да је неопходно континуирано пратити иновације у производњи медијског садржаја на овај начин.

Присутни су као један од проблема навели и то да на терену често буде много колега који такође желе добро фотографију или видео снимак, па не можемо снимати тако да уђемо неком у кадар. На послетку, према коментарима присутних за успешно мобилно новинарство није довољана једна радионица, већ да је то процес учења и да се мора вежбати и кроз практични део.

извор: унс