Вјештачка интелигенција неће моћи да замјени новинара: Медијска конференција Нове економије

Додала је да су тако “притисци присутни и јаки”.

“Верујем да је постојао инвеститор у медије ког није занимало да се меша и мислим да су то изузетно ретки примери”, рекла је Гојгић.

Осврнула се и на улогу новинара и истакла да је јавни интерес идеал младима који желе да се баве новинарством али да се тај идеал губи временом.

Осврнула се и на улогу друштвених мрежа и начина употребе информација које долазе са мрежа и додала да новинар мора да одваја истину од неистине, односно “фејк” од онога што је информација.

“Ако се тако понашамо, за нас ће увек бити публике. Ако традиционални медији почну да се понашају као друштвене мреже, да пласирају само оно што им се допада, ми онда уместо да бранимо своју територију, ми се придружујемо једностраној комуникацији”, рекла је Гојгић.

Са тим је сагласан и уредник портал Цапитал.ба из Босне и Херцеговине Синиша Вукелић. Он је казао да политичари све чешће користе друштвене мреже као канале комуникације, односно да се све више путем њих обраћају гласачима.

“Они су схватили како да се обраћају директно гласачима и јавности без новинара, без конференција на којима новинари могу да им постављају додатна питања и преиспутују их. Како онда да одраде добар интервју и занимљив са информацијама које нико нема, када се један председник свакога дана оглашава на мрежама о јако битним стварима”, упитао је Вукелић.

Шефица Ројтерсовог бироа за Балкан Ивана Шекуларац казала је да у агенцијском новинарству друштвене мреже представљају извор информација и да се користе за пласман вести јер неке јавне институције на тај начин пласирају информације.

Она је истакла да сем друштвених мрежа, агенције користе и вештачку интелигенцију како би написале неке од вести и да им она у томе помаже како би били бржи.

Међутим, она такође мисли да вештачка интелигенција неће заменити новинара, већ да се само начин презентације и процес настајања вести мења.

Програмски директор Н1 Игор Божић казао је да редакција чији је део користи вештачку интелигенцију али за “споредне ствари”, док то није случај када је у питању креирање вести.

“Ја сам испробавао АИ и схватио сам да он не даје тачне одговоре. Постоји нешто у чему греши. Како онда можемо да будемо сигурни да ће онда и у генерисању вести давати тачне информације. Велике светске куће користе вештачку интелигенцију за креирање вести као што су временска прогноза, спортски резултати и слично”, рекао је он.

Да новинарство неће и не сме заменити вештачка интелигенција сагласан је и новинар хрватског „Лидера“ Миодраг Шајатовић, који је рекао да је његовом листу било потребно три године да сазна информацију колико ће електричних аутомобила произвести један од призвођача најбржих електричних аутомобила на свету.

“У Хрватској имамо јендог од произвођача најбржих електричних аутомобила на свету чији је ПР фантастичан. Нама је требало три године да добијемо информацијју колико тај произвођач својих ‘јурилица’ произведе”, рекао је он.

Додао је да су до те информације дошли захваљујући питањима која су постављали и истрајности, као и да је посао новинара да трага за информацијама али да тај посао постаје све тежи.

“Међутим, ако сте упорни, онда добијете кредибилитет у јавности јер сте дошли до нечега до чега други нису, а ти други су само преносили оне информације које имају сви остали медији”, додао је Шајатовић.

Панел је део треће медијске конференције под називом “Иновативне стратегије у медијима” коју је организовала Нова економија у сарадњи са ГоВиралом уз подршку Европске уније, Организације за европску безбедност и сарадњу, Media Development Investment Fund-а и медија Н1 и Нова.рс.

извор: унс