Европски парламент позвао на поштовање судских одлука које се односе на РТЦГ
14/05/2025
Актом предсједника Црне Горе: Постхумно одликован Душко Јовановић
20/05/2025
Дана 13. октобра 2023. године, Асси – која је радила као фоторепортерка за Агенце Франце Прессе (АФП), изгубила је десну ногу након два израелска зрачна напада усмјерена на изложену падину брда гдје су она и друге колеге посматрали текући сукоб између израелских снага и милитаната Хезболаха.
“Тренутно не вјерујем ни у шта. Наши новинарски прслуци нас претварају у мете и то за нас постаје смртна пресуда”, недавно је рекла Цхристина Асси за УН Неwс .
“Почело је да се смркава и тада смо се спремали да кренемо, а онда одједном, ниоткуда, постали смо мета”, рекла је.
“Први пут када сам био на земљи, нисам могао схватити шта се дешава и вриштао сам тражећи помоћ. Тако да је мој колега Дyлан појурио да ми помогне и ставио ми подвез. Али онда, неких 40 до 47 секунди касније, поново смо били мета.”
Након другог удара, госпођа Асси се нашла сама поред запаљеног аутомобила. Крварећи и тешко повријеђена, није имала другог избора него да пузећи побјегне како би спасила свој живот.
“Мој новинарски прслук је био претежак, а каиш за камеру ме је гушио”, присјетила се. У том тренутку, почела је губити вјеру у међународне законе и конвенције.
“Као новинари, препуштени смо сами себи”, рекла је. “Наши новинарски прслуци нас претварају у мете – то за нас постаје смртна пресуда.”
Тишина међународне заједнице
За Асси, одговор међународне заједнице на напад – укључујући осуде и позиве УН-а на истрагу – био је потпуно неефикасан.
“Вјерујем да нам је потребно више од ријечи. Потребна су нам конкретна дјела и нешто што ће довести до правде на овај или онај начин. Ако не сада, онда касније”, рекла је.
Она оштро осуђује некажњивост с којом се напади на новинаре настављају. “Наши случајеви се одбацују као колатерална штета, а заправо то нису. Ово су ратни злочини и требала би се провести права истрага.”
Асси је такођер нагласила да се иста некажњивост односи и на палестинске новинаре у Гази, који документирају рат тамо од првог дана.
“Ушуткани су, мета напада на сваки могући начин. То је свуда по друштвеним мрежама и у вијестима – а ипак ништа није учињено. Није предузета никаква акција да се заштите ови новинари”, рекла је.
Истакла је да недостатак међународног присуства није зауставио насиље. “Чак и са ограниченим снимцима које смо примили, јасно је колико је све ужасно. Али свијет није реаговао онако како је требао. Нико није ни покушао да то заустави.”
Готово годину дана након што је изгубила ногу, госпођа Асси је носила олимпијску бакљу у француском граду Винценнесу, уочи Олимпијских игара у Паризу у јулу 2024. године.
То је било више од симболичног геста, већ снажна прилика да ода почаст свом колеги, новинару Реутерса, Иссаму Абдаллаху, који је убијен у истом нападу.
“Била је то сјајна прилика за нас да одамо почаст свим погинулим новинарима и да обавијестимо свијет, међународну заједницу, Европљане и све оне који нису знали шта се с нама догодило”, рекла је.
