Потписан Протокол о заштити новинара

На конференцији „Како унаприједити безбједност медијских радника“, коју је, уз подршку Министарства правде, организовао Синдикат медија Црне Горе (СМЦГ), данас је потписан Протокол о заштити новинара. Ријеч је о документу који представља кључни корак у правцу успостављања Механизма за безбједност новинара, чији је циљ да ојача институционални оквир заштите представника медија у Црној Гори. Протокол су потписали врховни државни тужилац Милорад Марковић, министарка културе и медија Тамара Вујовић, министар правде Бојан Божовић, државна секретарка у Министарству унутрашњих послова Драгана Кажанегра Станишић и предсједник СМЦГ Радомир Крачковић.

Тај документ су потписали и Тинка Ђурановић из портала Аналитика, Марија Томашевић из Радио Телевизије Црне Горе, Маријана Бојанић из дневне новине и телевизије Вијести, Милена Перовић из недјељника Монитор и Владимир Утјешиновић у име Николе Марковића, предсједника Удружења локалних јавних емитера.

Учесници конференције – представници институција, међународних организација и медијске заједнице – сагласили су се да су безбједност новинара и слобода изражавања темељ сваког демократског друштва.

Замјеник шефа Делегације Европске уније (ЕУ) у Црној Гори Рикардо Сери, истакао је да за насиље над новинарима нема мјеста у демократском друштву. Сви треба да се придржавају принципа нулте толеранције када су у питању напади и пријетње новинарима.

Најавио је да ће убрзо, 4. новембра, извјештај Европске комисије о напретку Црне Горе ка ЕУ бити објављен, те да ће се у њему наћи процјена ситуације у свим областима, укључују и област безбједности медијских радника и радница.

“У посљедње вријеме смо видјели да су власти промптније него у прошлости одговарале на случајеве насиља“, навео је Сери, поздрављајући напоре да се унаприједи безбједност медија кроз нови механизам.

Шеф Мисије ОЕБС-а у Црној Гори Јан Хаукас казао је да је Мисија, у партнерству са кључним црногорским актерима, 2024. године иницирала стварање Механизма за безбједност медијских радника и радница по узору на холандски модел безбједности штампе, Перс Веилиг.

“Такав механизам захтијева снажну координацију и сарадњу између медијских куц́а, власника, новинара, уредника, полиције и тужилаштва, на основу потписаних протокола о безбједности”, казао је амбасадор Хаукас.

Он је додао да данашње потписивање Протокола представља практичан корак напријед, али и снажан сигнал да су црногорске власти и медијска заједница одлучне да дјелују заједно како би осигурале да новинари могу да обављају свој посао без страха.

Врховни државни тужилац Милорад Марковић рекао је да данашње потписивање Протокола отвара врата ка организованијем и ефикаснијем приступу у заштити новинара. Он је, такође, навео да од 2024. године предмети напада на новинаре имају приоритетно поступање, поручујући да се тиме шаље јасна порука – овакви напади неће бити толерисани.

“Вјерујем да данас чинимо први корак ка уређеном, системском приступу подршци и заштити новинара и медија. Приступ који у својој коначници мора бити дјелотворан и стваран, а успостављени механизам резултат одлучности државе Црне Горе да су новинари безбједни у свом раду и да се осјећају тако”, рекао је Марковић.

Државно тужилаштво је, наглашава Марковић, у претходних годину и по показало управо такав приступ.

“Примјеном Упутства за поступање државних тужилаштава у случајевима пријетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медија, донијетог у марту 2024. године, постигнут је видан напредак у заштити слободе изражавања и сигурности новинара. Упутство је успоставило јасан оквир за приоритетно поступање у овим предметима и обавезало тужиоце да поступају без одгађања, у непосредном контакту са оштећенима. Тиме је унапријеђен квалитет и брзина поступања, као и комуникација са новинарима који су жртве”, рекао је Марковић на конференцији.

Врховни државни тужилац нагласио је да тужилаштва редовно извјештавају Врховно државно тужилаштво о спровођењу упутства, а да пратећи извјештаји показују досљедну примјену закона и унапријеђену координацију са полицијом.

Министарка културе и медија Тамара Вујовић нагласила је да је заштита новинара обавеза институција, те да држава мора да реагује конкретним мјерама, а не само изјавама подршке.

“Кад безбједност новинара није загарантована, угрожена је и истина. Потребна је јединствена порука цијелог друштва – насиље над новинарима је неприхватљиво“, поручила је Вујовић.

Министар правде Бојан Божовић казао је да одређени помаци јесу направљени, али да ниво заштите новинара и даље није на задовољавајућем нивоу.

„Посебну пажњу морамо посветити заштити новинарки и жена у јавном простору, које су често изложене онлајн пријетњама и нападима“, навео је Божовић.

Државна секретарка у МУП-у Драгана Кажанегра Станишић истакла је да Министарство третира безбједност новинара као једно од најважнијих питања.

Током 2024. и у прва три квартала 2025. године евидентирано је више десетина случајева напада и пријетњи, укључујући и међународне пријетње. У току су, како наводи, кривични и прекршајни поступци, а троје новинара тренутно има полицијску заштиту.

„Управа полиције и МУП интензивно сарађују са тужилаштвом и међународним партнерима. Успостављени су посебни тимови за случајеве напада на новинаре“, казала је Кажанегра Станишић.

Додала је да је иницијатива за награду од милион еура за информацију о убиству Душка Јовановића дио ширег институционалног одговора на дугогодишњу некажњивост.

Предсједник Синдиката медија Радомир Крачковић указао је да идеја о Механизму долази из успјешних европских модела, те да ће новинарима пружити конкретну помоћ, и правну и психолошку.

„У само девет мјесеци забиљежено је 20 напада, укључујући СЛАПП тужбе, пријетње и физичке нападе. Механизам ће помоћи да реакције буду брже и ефикасније“, појаснио је Крачковић.

Правни експерт Мирко Бошковић нагласио је да Протокол поставља темеље оперативног модела који омогућава системску заштиту новинара. Он је даље појаснио да ће новинари кроз механизам добијати институционалну подршку у реалном времену. Бошковић је, такође, реко да је кључно да знају да у тренуцима кризе нису сами, наглашавајући да ће механизам унаприједити процесе пријављивања инцидената, спровођење заштитних мјера и координацију међу институцијама.

На панелу „Шта новинарима треба од Механизма–искуства са терена”, новинарка Побједе Ана Раичковић казала је да је била виктимизована током поступања надлежних у случају напада на њу.

“Саслушања треба да трају што краће, а не шест сати колико је на пример трајало моје саслушање код тужитељке Влаховић”, навела је она.

Фотограф Борис Пејовић, казао је да се током инцидента, када су он и колега Стево Васиљевић нападнути у Горњем Заостру, осјећао напуштено и само.

“На терену сам 25 година. Овај случај био је један од драстичнијих. Већина фоторепортера је била у некој врсти проблема, и ми смо навикли на поједине ситне инциденте, покушавамо то сами да ријешимо. Радим 25 година, нисам се никад осјетио више угроженим него што сам се осјетио на том догађају”, навео је он.

Пејовић је проблематизовао и то што у редакцијама не постоје интерне процедуре за извјештавање у кризним ситуацијама и што већина редакција нема адекватну заштитну опрему.

Новинарка ТВ Е Светлана Ђокић казала је да одабир тема које новинари обрађују итекако утиче на њихову безбједност, посебно на оне који истражују криминал и корупцију.

“Међутим, свједочимо да није само одабир тема извор мржње, већ је то итекако одабир медија за који радимо, што је недопустиво”, поручила је Ђокић.

Новинарка РТВ Будва Тања Мандић указује да психолошка подршка у њеној редакцију не постоји.

Сматра и да је солидарност унутар медијске заједнице битна, као и да је битно да се медијски радници обавезују да реагују у случају напада на новинаре, без обзира из које редакције долазе.

Модраторка панела „Шта новинарима треба од Механизма–искуства са терена” била је новинарка Драгана Шћепановић.