Потенцијалне везе између медија и организованог криминала на простору бивше СФРЈ нијесу новост, али у Црној Гори, чини се, та прича добија нову тежину. Организоване криминалне групе су историјски настојале да преузму медије или утичу на њихову уређивачку политику, како би шириле пожељне наративе, скривале критичке приче или користиле медије као средство притиска и прикривених пријетњи.
Тему је поново актуелизовала министарка културе и медија Тамара Вујовић, истичући да хапшење бизнисмена Александра-Аца Мијајловића отвара озбиљна питања о потенцијалном утицају криминалних структура на медије, наводи се у тексту портала РТЦГ.
Случај ухапшеног Мијајловића, према тужилачким списима, илуструје како је у Црној Гори једна криминална група годинама каналисала информације за властите криминалне, пословне или политичке потребе, у сарадњи са уредницима појединих медија.
Према списима црногорског тужилаштва, Мијајловић је годинама стварао мрежу медија, којом је, преко лојалних новинара, ударао на политичке и безбједносне структуре, па и на Митрополију СПЦ. По СДТ-у, у томе су му помагали бивши полицијски функционери Драго Спичановић, Милован Павићевић и Владан Лазовић, као и његова сестра од стрица, тужитељка Андријана Нестић, која му је одавала тајне податке.
СДТ тврди да је Мијајловић утицао на уређивачку политику медија као што су „Антена М“, „Мпортал“, „Стандард“, „Побједа“, „ЦДМ“, „Портал ЕТВ“ и „Портал Аналитика“.
Управо је сарадња тих медија са Мијајловићем – која се, према наводима тужилаштва, огледала у размјени порука о објављивању садржаја – једно од кључних питања које потреса јавност.
Виши суд у Подгорици недавно је продужио Мијајловићу притвор за још два мјесеца.
Министарка Вујовић истакла је да није ријеч о „хајци“, већ о озбиљним чињеницама које СДТ наводно документује.
Поједини уредници, међу којима су и они који се помињу у списима, означили су поступак као удар на медијске слободе и затражили њену смјену. Министарка је то одлучно одбацила, наводећи да нико од новинара није оптужен, али да свако ко буде позван мора објаснити своју улогу.
Антена М у фокусу: поруке, договори о објавама и иницијатива за „Шуковића за предсједника“
Посебно је интересантан случај „Антене М“, јер се у списима СДТ-а наводи да је Мијајловић имао директну комуникацију са лицем меморисаним као „ANTENA SUKOVIĆ DARKO“.
Према транскриптима, то лице му је континуирано слало поруке у вези са темама које треба објавити, временом објаве и политичким ефектом који би те објаве могле произвести.
СДТ закључује да је лице под именом „ANTENA SUKOVIĆ DARKO“ тражило од Мијајловића инструкције шта и када треба објавити.
Случај добија додатну тежину јер се име Дарка Шуковића помиње и у „Скај“ препискама Радоја Звицира, који је, анализирајући ситуацију послије избора 2020, написао:
„Ја би Дарка Шуковића за предсједника предложио…“
Ова порука – независно од њене вјеродостојности – јасно указује на то колико је утицај појединих новинара или медија био важан структурама које су дјеловале изван законског оквира.
Томовић – Новинари могу објавити тајне податке само у јавном интересу, али не смију бити дио трол и бот мрежа
Дугогодишња новинарка Душица Томовић истиче да се истинско новинарство не смије мијешати са организованим и плаћеним мрежама трола и ботова чија је сврха дискредитација политичких, пословних и других противника.
„Новинари и медији могу без икаквих санкција да објављују тајне податке ако постоји доказив јавни интерес. Али новинари не могу и не смију да буду дио криминалних и/или плаћених мрежа трола и ботова, јер то забрањују прописи, стандарди и етички кодекс“, казала је Томовић.
Она наглашава да је објављивање тајних података у јавном интересу – новинарство, док је њихово коришћење у трова мрежама ради дискредитације – тешко кривично дјело.
„Плаћање трола и ботова новцем из буџета или криминалних активности да би се дискредитовали неистомишљеници није новинарство, већ кривично дјело“, закључила је Томовић на свом Фејсбук профилу.
