„КОНТРОВЕРЗА“: Душка Јовановића пратила служба, имао и досије

Бивши инспектор Државне безбједности Драгомир Ћаласан казао је у емисији „Контроверза“ да сви подаци указују на то да је убијени уредник листа Дан, Душко Јовановић, био праћен, под мјерама службе, као и да је имао досије.

Ћаласан тврди да је сулудо причати о томе да Душко Јовановић није био безбједносно-интересантна личност, те да то потврђују многе ситуације које су се дешавале.

Објашњава да су у АНБ-у постојале објектне и персоналне обраде.

„Објектна обрада је била, примјера ради, обрада амбасаде, листа Дан или слично, а које су имале свој досије. Лист Дан је био стјециште као војнообавјештајне службе, а ако је то тако, онда је апсолутно морао бити под мјерама службе и морао да имао досије. Све оно што се сакупљало у вези листа Дан, морало је ићи у досије. Са друге стране, персонална обрада је обрада једног лица, које представља опасност за безбједност државе. На тај начин се примјењују све мјере службе са којима располаже и такво лице је морало 24 сата да буде под сталним надзором“, објашњава Ћаласан.

„Јовановић био под надзором“
Подсјећа да се 1999. године случајно срео са Душком Јовановићем у Никшићу и да му је колега рекао: „Зашто Мишко то радиш? Он је под мјерама службе“.

„Питао сам како он зна да је под мјерама службе, а он ми је показао три особе које су биле преко пута, а који су пратили Душка Јовановића. Ако је неко праћен, онда је под мјерама службе. Нијесу они њега пратили да би га чували, јер да су га чували, били би уз њега. Тада сам закључио да је био под мјерама службе“, казао је Ћаласан.

Коментаришући изјаву бившег директора АНБ-а Душка Марковића да су овлашћења службе и тајне полиције била ограничена у случају убиства Душка Јовановића, Ћаласан наводи да не може да вјерује да тада није формиран штаб у којем би били припадници службе државне и јавне безбједности.

„То је једини случај за који ја знам да није формирана та група лица која би радила на расвјетљавању убиства. Једини случај гдје је само јавна безбједност била укључена, а искључена Служба државне безбједности то је био овај случај. Мени је то несхватљиво и у ту информацију (коју је саопштио Душко Марковић) не вјерујем. Нарочито због тога што сам убијеђен да је Душко Јовановић имао свој досије, а ако је имао досије онда су се морале предузимати све радње у циљу његовог праћења и документовања“, навео је Ћаласан.

„Сви подаци говоре да је Јовановић имао досије“
Истиче да не вјерује у информацију Душка Марковића да није постојао досије Јовановића.

„Не да сам био убијеђен да Јовановић има досије, него сви ови подаци које износим говоре да је имао досије. Зашто га нема треба да кажу људи који су радили након његовог убиства. Знамо да је било случајева када су уништавани досијеи и то је опште познато. Његов досије могао је да се уништи и прије 2020, али и након тога“, казао је Ћаласан.

Подсјећа да је његова посљедња активност била акција „Штрпци“ и да од тада није добијао конкретна задужења.

„Случај Штрпци показује како сарађују државна и јавна безбједност. У екипи у којој су се налазила лица која су радила то, били су припадници службе из државне и јавне безбједности. Ако неко тврди, као што каже Душко Марковић, да припадници ДБ-а нијесу саслушавали лица која су извршила нека кривична дјела, онда је довољно да се у досијеима налази касета у којој ја испитујем Раисављевића, који мени даје изјаву. Та касета је понесена од стране тадашњег министра Филипа Вујановића и однесена код предсједника државе и Владе, гдје им је показано шта је све човјек признао“, казао је Ћаласан.

„У случају бјекства Меденице заказао и АНБ“
Он је коментарисао и случај бјекства Милоша Меденице, наводећи да је судство очигледно заказало, јер посао није урађен систематично, као и да је Агенција за националну безбједност морала да има обавјештење о томе да се припрема организовано бјекство.

„Један човјек не може побјећи из Црне Горе а да нема логистичку и сваку другу помоћ од пет или више особа. АНБ је морала да зна те податке, а уколико није, онда није зрела да ради свој посао“, поручио је Ћаласан.

Истиче да исто важи и за случај бјекства бивше специјалне тужитељке Лидије Митровић, али уз разлику да тај случај покушава да се претвори у политички обрачун између оних који су радили и нијесу радили свој посао.

„Ветинг, лустрација и отварање досијеа кључни“
Он наводи да је ситуацију у безбједносном сектору сложена и да имамо велике проблеме које можемо једино рјешавати уз ветинг, лустрацију и отварање досијеа.

„Сви ти проблеми које имамо у безбједносном сектору могу се рјешавати под условом да се изврши ветинг, отворе досијеи од посљедњих 30 година, па и више. Неопходно је да се отворе досијеи и да се изврши лустрација. Не може једна тужитељка, која је учествовала у доношењу одлуке за државни удар, да остане на истом мјесту, а чак и одлучује о кључним питањима, као што је то случај госпође Мугоше. Не може предсједник Вишег суда да остане на мјесту на коме се раније налазио, јер такве особе одлучују о судбинама грађанама, а знамо каква је њихова позадина“, казао је Ћаласан.