За седам дана четири напада на новинаре: Обезбијеђена правна и психолошка помоћ
10/03/2026
Двије деценије након убиства главног уредника Дана Душка Јовановића, Црна Гора се у најновијем европском извјештају о слободи медија поново појављује кроз исти случај – међу неријешеним убиствима новинара на континенту. Документ упозорава да је слобода медија у Европи дошла до „тачке преокрета“, уз раст насиља, политичких притисака и судских поступака против новинара. Истовремено, домаћи подаци показују да је у Црној Гори прошле године забиљежен рекордан број напада на медијске раднике.
Извјештај „Еуропе Пресс Фреедом Репорт – Он тхе Типпинг Поинт: Пресс Фреедом 2025“, објављен у марту 2026. године, представља годишњу процјену стања слободе медија у Европи.
Документ су припремиле организације које сарађују на Платформи Савјета Европе за заштиту новинара, међу којима су Европска федерација новинара, Репортери без граница, Комитет за заштиту новинара, Интернатионал Пресс Институте, Артицле 19 и друге међународне организације које прате нападе на новинаре широм континента.
Од покретања Платформе Савјета Европе 2015. године објављено је више од 2.300 упозорења о озбиљним пријетњама слободи медија, док је њихов број порастао са 106 у првој години на више од 330 у 2025.
Аутори упозоравају да је током 2025. године новинарство у Европи било изложено све снажнијим притисцима – од политичких напада и економских притисака до физичког насиља и злоупотребе судских поступака против медија.
Према подацима Платформе Савјета Европе, током прошле године забиљежено је више од 330 озбиљних упозорења о пријетњама слободи медија, што потврђује тренд погоршања услова за рад новинара. Платформа је од 2015. забиљежила и 53 убијена новинара и медијска радника у Европи.
Црна Гора у извјештају
Црна Гора у документу није издвојена као посебна држава са израженим системским проблемима слободе медија.
Ипак, помиње се у контексту листе убистава новинара у Европи за која правда није у потпуности задовољена. На тој листи налази се и убиство оснивача и главног уредника листа Дан Душка Јовановића из 2004. године.
Овај случај и даље се у међународним извјештајима наводи као један од најтежих напада на новинарство у региону, док организације за заштиту медија годинама позивају на потпуно расвјетљавање свих околности тог злочина.
Душко Јовановић, ФОТО: Архива Дневне новине Дан
Извјештај посебно упозорава на пораст физичких напада на новинаре, нарочито током протеста и политичких криза.
Такви инциденти забиљежени су у бројним државама, а посебно у Грузији, Србији и Турској, гдје су новинари током демонстрација били изложени насиљу, притисцима и хапшењима.
У Србији су, како се наводи у документу, новинари нападани током протеста који су услиједили након урушавања надстрешнице на жељезничкој станици у Новом Саду, док су полиција и политички актери у појединим случајевима ометали рад медија.
Аутори извјештаја упозоравају да напади често пролазе без адекватног судског епилога, што ствара атмосферу некажњивости. Према процјенама из извјештаја, у чак 90 одсто случајева убистава новинара починиоци никада нијесу приведени правди, што додатно охрабрује пријетње и насиље над медијским радницима.
Рекордан број напада у Црној Гори
Подаци из Црне Горе показују да безбједност новинара и даље представља озбиљан изазов.
Према подацима Синдиката медија Црне Горе, током 2025. године забиљежена су 33 напада на медијске раднике, што представља највећи број откако се води евиденција таквих случајева.
У посљедње двије године забиљежено је и више физичких напада на новинаре, укључујући напад на новинарку Побједе Ану Раичковић, као и напад на фото-репортере Стева Васиљевића из Побједе и Бориса Пејовића из Вијести током извјештавања са догађаја у Горњем Заостру код Берана.
Посебно забрињава податак да су у 18 случајева жртве биле новинарке, док синдикат упозорава да су новинари и даље изложени пријетњама, вербалним нападима и политичким притисцима.
Из Синдиката медија оцијењено је да такви подаци указују на погоршање безбједности новинара и наглашавају потребу ефикаснијег реаговања институција, упозоравајући да напади и притисци на медијске раднике често долазе из јавног и политичког простора.
Онлине насиље над новинаркама
Један од значајних трендова који извјештај истиче јесте пораст онлине насиља над новинаркама.
Према подацима које наводи документ, чак 87 одсто новинарки наводи да је доживјело неки облик онлине узнемиравања повезаног са њиховим радом.
Такви напади често укључују сексистичке увреде, пријетње сексуалним насиљем и покушаје дискредитације новинарки у јавном простору.
Извјештај упозорава и на раст броја новинара који се налазе у притвору.
Крајем 2025. године у Европи је било 148 затворених новинара и медијских радника, највише у Русији, Азербејџану, Бјелорусији и Турској.
Аутори документа наводе да се у бројним случајевима кривични поступци користе као средство притиска на новинаре и начин да се ограничи критичко извјештавање.
Нулта толеранција на притиске
На стање медијских слобода у Црној Гори недавно је упозорио и Европски парламент.
У нацрту резолуције о напретку Црне Горе, који је европским посланицима представио извјестилац Марјан Шарец, наглашава се потреба нулте толеранције према насиљу и пријетњама новинарима, као и хитно процесуирање свих напада на медијске раднике.
Европски парламент истовремено осуђује вербалне нападе на новинаре и представнике цивилног друштва које износе јавни функционери и политичке партије, упозоравајући да таква реторика додатно погоршава медијско окружење.
У документу се такође наглашава кључна улога слободних и плуралистичких медија у демократском друштву, уз позив да регулаторна тијела и јавни сервис дјелују независно и без политичког утицаја.
У комбинацији са рекордним бројем напада на новинаре забиљеженим у Црној Гори током прошле године, упозорења из европског извјештаја и Европског парламента показују да питање безбједности новинара остаје једно од кључних демократских изазова.
извор: побједа
