УНЦГ, Тихомир Бурзановић: Самоцензура лојалности
15/06/2026
Опозиција упозорава да се законом не обухвата заштита од неоснованих тужби у казненом поступку
Заступници у Хрватском сабору подржали су Закон о заштити особа укључених у јавно дјеловање од неоснованих или злонамјерних судских поступака (СЛАПП), иако је опозиција упозоравала да се њиме не обухвата заштита од неоснованих тужби у казненом поступку, док владајућа Хрватска демократска заједница (ХДЗ) истиче како закон „доприноси развоју демокрације“.
Тим се законом, како преноси Хрватско новинарско друштво (ХНД) позивајући се на агенцију ХИНА, у национално законодавство преноси европска директива донесена са циљем заштите новинара, звиждача, умјетника, синдиката, невладиних организација, научника, цивилног друштва од неоснованих тужби или злонамјерних судских поступака, односно тзв. СЛАПП-тужби.
Према ријечима Аните Цуриш Крок, из Клуб заступника Социјалдемократске партије Хрватске (СДП), СЛАПП-тужбе су усмјерене на финанцијско исцрпљивање и аутоцензуру новинара и издавача. Рекла је како „то није само битно за неовисни рад новинара, него и за организације цивилног друштва те све особе укључене у јавно дјеловање“.
Упозорила је и да СЛАПП-тужба „сама постаје казна чак и када тужитељ на крају изгуби судски поступак јер новинар годинама губи вријеме, новац и енергију на обрану, а онда у коначници све резултира аутоцензуром како би се избјегле нове тужбе“.
„То је, на крају, пропаст демокрације јер без истраживачких текстова о аферама већина њих би вјеројатно остала неистражена“, казала је Цуриш Крок.
СЛАПП – оружје које побјеђује и онда када изгуби
Милорад Пуповац из Клуба заступника Самосталне демократске српске странке (СДСС) је упозорио како је СЛАПП-тужба „оружје које побјеђује и онда када изгуби, јер сама борба исцрпљује, плаши и ушуткава“.
„СЛАПП-тужбе су заправо манифестација моћи оних који имају новац, утјецај и оних који на најразличитије начине могу мијењати, ушуткивати и ограничавати нашу јавну сферу као простор демократског дјеловања“, рекао је Пуповац.
Навео је и како подаци показују да више од 60 посто новинара у Хрватској ради на уговорима о дјелу или ауторским уговорима и нису у могућности да својим истраживањима доведу у питање утјецај, програм или пројект некога од моћника.
„То је цензура која не треба декрет. Она настаје сама по себи из страха за властиту прекарну егзистенцију“, поручио је Пуповац.
И Урша Раукар Гамулин (Клуб Можемо!) проблем види у чињеници да се закон примјењује само на грађанске и трговачке судске поступке, а казнени поступци због увреде и клевете остају изван заштите. Навела је и да Влада изричито одбија приједлоге да се заштита прошири и на приватне казнене тужбе.
„То јест проблем јер управо казнене тужбе за клевету и увреду годинама су кориштене против свих жртава СЛАПП-тужби“, рекла је Раукар Гамулин. Сматра и да ће се након доношења закона СЛАПП-тужбе пребацити у казнени сектор. Због тога сматра да треба донијети измјене Казненог закона како би се спријечила злонамјерна злоупотреба одредаба тог закона.
Проблем види и у недовољној дефиницији што је то неоснована тужба гдје је, сматра, остављена широка дискреција судовима у одлучиванју што може довести до неуједначене судске праксе.
ХНД формира мрежу организација које су на мети СЛАПП-тужби
Уочи усвајања закона, реагирао је и ХНД, подсјећајући како се већ годинама бори против СЛАПП-а као злоупотребе правосуђа, иако, како је наведено, на мети нису само новинари већ и бранитељи људских права, звиждачи, активисти и научници.
Зато су иницирали окупљање организација које су на мети СЛАПП-а у неформалну мрежу Цаталyст како би се, како је наглашено, заједно наставили борити за право јавности да зна.
„СЛАПП-тужбе су једна од најподлијих начина обрачуна с новинарством. Њима се не тражи правда него застрашивање, њима се не штити углед него се желе ушуткати они гласови који пропиткују нечију моћ и злоупотребе у систему. ХНД се већ годинама бори против такве пошасти и злоупотребе правосуђа. Успјели смо ову тему наметнути као друштвену важну.
Борба ту није завршена! И даље ћемо се супротстављати сваком тко на овакав начин насрне на слободу новинарства и слободу медија. Штитит ћемо наше колегице и колеге и право јавности да све знају. Борба се наставља“, навео је предсједник ХНД-а Хрвоје Зовко у објави на Фацебооку.
Према стајалишту ХНД-а, закон прописује минималне стандарде, а да предлагач даље од тога није ни покушао ићи.
извор: унс
