Пад поверења у медије: Између поларизације, пропаганде и друштвених мрежа као темељног извора информисања

Као разлоге су једногласно навели све чешће информисање на друштвеним мрежама (које је показало и истраживање), а већина је апострофирала таблоидизацију, поларизованост и притиске које трпе професионални медији. Многи уредници са којима је УНС ступио у контакт одбили су да коментаришу резултате овог истраживања.

Шовљански: У подељеном друштву, неки грађани се окрећу алтернативним изворима информисања

Програмски директор медија који, према овом истраживању, ужива највеће поверење публике, Бранислав Шовљански за сајт УНС-а каже да је до пада поверења због поплаве лажних вести, непроверених информација и таблоидних садржаја.

Медијска сцена у Србији се, како је навео Шовљански, поделила на професионалне медије и оне који су у кампањи и представљају пропагандна гласила. У таквим околностима, додао је Шовљански,  количина лажних и непроверених информација изазива код публике додатну конфузију, због које, између осталог, грађани често трагају за алтернативним изворима информисања попут друштвених мрежа.

 Бранислав Шовљански (фото: снимак екрана Н1)

„Мислим да у оваквој ситуацији, где је читаво друштво подељено, а самим тим и медији, имате људе који се окрећу професионалним медијима и провереним информацијама. Али имате и оне друге који кажу: ‘Нећу ни једне ни друге. Ако су полови толико удаљени и ако смо се поделили до те мере, онда ћемо да тражимо алтернативне изворе информисања“, рекао је Шовљански.

Ту, како је навео, долази до замке у којој људи, покушавајући сами да пронађу неку информацију или да је провере, читаоци заправо добијају обиље непроверених информација које их само додатно збуњују. Због тога је, каже, важно инсистирање на јавном интересу, тачности и провери информација.

Тодоровић и Вукотић: Неповерење је логична последица затроване медијске сфере

На подељеност друштва и чест одабир друштвених мрежа као примарног извора информисања, уз таблоидизацију, скренули су пажњу и професорка Неда Тодоровић и новинар Бојан Цвејић, док новинар и директор издавачке куће Вукотић Медија Манојло Вукотић ту кризу описује као убиство српског новинарства, по истоименој књизи коју је недавно објавио.

Професорка Тодоровић рекла је да јој је предавачко искуство показало да се млађе генерације углавном информишу путем друштвених мрежа и да више не прате традиционалне медије.

 Неда Тодоровић (фото: снимак екрана Н1)

„Трагедија је у томе што на друштвеним мрежама не постоји никаква врста уређивачке контроле. Не мислим на цензуру, већ на уређивачку одговорност за оно што се објављује. Садржај на друштвеним мрежама често је несувисао. Млади који се искључиво информишу морају да знају да на њима постоји велики проценат медијског ђубрета и да морају правити строгу селекцију, водећи рачуна о извору информације“, додала је она.

Као други разлог неповерења навела је оштру подељеност на медије који подржавају власт и оне који, у суштини, више личе на пропагандна гласила него на класичне медије.

„Ови други, мањина, стално су прозивани најгорим могућим терминима – да су непатриотски, страни плаћеници, усташе и тако даље. Тај одијум који се из првог блока медија, односно таблоида, преноси на грађане, виђамо сваког дана на местима где се новинари појављују и доживљавају велике непријатности. Пример су претње Даници Вученић и њеној породици“, навела је она.

Логично је, каже Тодоровић, да у тако затрованој медиској сфери велики број грађана више не верује никоме и ничему.

Све то, како је навела, чини наизглед преоштру констатацију Мање Вукотића о убиству српског новинарства – тачном. Вукотић је за УНС као четири стуба неповерења, које је навео и као разлоге за „убиство српског новинарства” у истоименој књизи, апострофирао притисак власти, поделу медија на два блока, таблоидизацију и погубну приватизацију.

Цвејић: Србија далеко испод глобалног просека поверења у медије

Слично дијагнозу поставља и новинар Бојан Цвејић, који за УНС напомиње да пад поверења публике у медије није искључиво српска појава, већ глобални тренд узрокован наглим развојем дигиталних медија и друштвених мрежа.

„Више од десет година имамо хаос са информацијама у којем влада хиперпродукција садржаја, у којем је многим медијима брзина постала приоритет у односу на квалитет и у којем постоје бројни појединци и странице на друштвеним мрежама који покушавају да информишу јавност“, навео је Цвејић.

 Бојан Цвејић (фото: Прес центар УНС-а)

Иако каже да је пад поверења проблем на глобалном нивоу, Цвејић истиче и да је поверење у медије у Србији значајно мање у односу на светски просек, односно 22 одсто у односу на 37 одсто.

„Овом резултату доприноси специфична медијска слика у којој у већини медији доминира пропаганда и пристрасност, непоштовање етичких и професионалних стандарда, где су давно пређене границе доброг укуса…“

Као један од разлога додао је и велики утицај власти на медије, који примећују и грађани.

„Овај утицај одражава се не само кроз давање легитимитета таблоидима кроз речи већ и кроз разне врсте финансијске подршке медијима који представљају срамоту за новинарску професију“, апострофирао је Цвејић.

У таквој ситуацији на медијској сцени, како додаје Цвејић, није чудно што грађани немају поверења у медије и што се 64 одсто информише на друштвеним мрежама, тражећи алтернативне и мање агресивне канале информисања.

Уредници локалних медија Миљковић и Стрика: У јеку је рат против поштеног новинарства

Ипак, ти алтернативни канали носе сопствене замке, јер, како упозорава уредник Алпреса из Алексинца Нинослав Миљковић, у поплави информација многи грађани не схватају разлику између онлајн медија, друштвених мрежа и неформалних група на њима.

„Недовољно се истражује, све је брзо и кусо. Ако додамо томе и нагли развој вештачке интелигенције и њену све ширу примену, јасно је зашто је професија у проблему. Ипак, ВИ алати не могу да замене креативан новинарски печат, што може бити шанса за професионално новинарство.”

 Нинослав Миљковић (фото: Прес центар УНС-а)

Миљковић указује и да док алгоритамска логика намеће садржај у складу са читалачким преференцијама, читаоци истовремено сами бирају садржај који повлађује њиховим размишљањима. Томе, како је додао, треба додати и промењену власничку структуру након приватизација – уместо заједница и локалних самоуправа, медијима данас управљају власници који диктирају уређивачку политику.

„Већина приватних медија узима државни новац на конкурсима за пројектно суфинансирање, а грађани се не питају где иде њихов новац. Савета за информисање нема, а у локалним скупштинама се ни не расправља о томе”, каже Миљковић.

У таквој друштвеној атмосфери нема места за медије који поштују правило „чути и другу страну”.

Пад поверења публике кроз призму поларизације посматра и уредник портала 021.рс Зоран Стрика, који наводи да је подељеност ексалирала након пада надстрешнице у Новом Саду.

 Зоран Стрика (фото: приватна архива)

„Уколико упоредите ствари које видите на друштвеним мрежама и оно што вам се каже са медија наклоњених власти – а такви су већина и најгласнији су – видите да ту није нешто како треба. Део људи има незгодну навику да пре верује сопственим очима него издекламованим речима”, навео је он.

Не чуди онда, додаје Стрика, што значајан број испитаника сматра да на медије утичу политичари, власници и организовани криминал.

„То је поражавајуће, али то је резултат једног рата против поштеног новинарства. Нажалост, то је и последица недовољно зрелог друштва које ће подржати професионалне медије – па и онда када дају простор гласовима који нам се не свиђају, или када окрену огледало према нама и наљутимо се због онога што видимо у одразу.”

Као додатни разлог Стрика наводи и сужавање тематског опсега.

„Медијско извештавање свело се у доброј мери на извештавање о политичкој ситуацији. Изгубиле су се приче о људима и њиховим проблемима. Ако људи немају коме да се обрате, зашто би икоме и веровали.”

Иршевић: Млађи мање верују медијима него старији

Новинарка, уредница и оснивачица портала Екофеминизам и bunjevke.ecofeminizam.com и доктор примењенe уметности дизајна Сандра Иршевић сматра да је интересовање публике за добре приче све мање.

„Мислим да је цела ситуација таква да ће људи пре поверовати нечему лошем него нечему добром. Никада неће преиспитивати неку лошу вест, али ће увек преиспитати добру вест”, рекла је она.

 Сандра Иршевић (фото: приватна архива)

Иршевић сматра да је пад поверења посебно уочљив код млађе публике и додаје да  питање поверења у медије посматра кроз шире промене у начину на који публика данас долази до информација.

„Данас млади све прате преко интернета, Јутјуба и других платформи које су пуне дезинформација, док старија публика више верује новинама и телевизији. Старији зато вероватно имају више поверења у медије.”

Иршевић напослетку истиче да резултате истраживања јавног мњења генерално узима са резервом, напомињући да их треба сагледавати у ширем контексту – узимајући у обзир методологију, околности и ко стоји иза истраживања. Тај критеријум, каже, примењује и када су у питању оцене појединих медија као кредибилнијих или мање кредибилних у истраживању Ројтерсовог института.

извор: унс