Пријава због подстрекавања и пријетњи смрћу Раонићу и његовим сарадницима
28/07/2026
Црна Гора мора што прије успоставити законски оквир који ће спријечити злоупотребу судских поступака за притисак на новинаре, медије и организације цивилног друштва, оцијенили су адвокати Никола Ангеловски и Милош Вукчевић као и директорица Акције за социјалну правду (АСП) Инес Мрдовић, након што је Европска комисија упозорила да држава још нема механизме заштите од СЛАПП тужби.
Адвокат Никола Ангеловски оцијенио је да Црна Гора још нема нормативни и процесни оквир за заштиту од СЛАПП тужби, иако су такви механизми већ дио европских стандарда.
Коментаришући налазе Европске комисије из Извјештаја о владавини права за 2026. годину, Ангеловски је казао да слобода изражавања и слобода медија представљају уставна и конвенцијска права, због чега свако њихово ограничење мора бити пажљиво оправдано.
„Европска комисија указује да Црна Гора још увијек нема посебан нормативни и процесни оквир за заштиту од СЛАПП тужби, иако су такви механизми дио европских стандарда. Слобода изражавања и слобода медија представљају уставна и конвенцијска права, а према пракси Европског суда за људска права свако њихово ограничење мора бити законито, легитимно и пропорционално“, рекао је Ангеловски.
Он сматра да није примјерено прејудицирати исход конкретних судских поступака, укључујући тужбе које је поднијела Прва банка, али истиче да треба размотрити да ли се грађанске тужбе у појединим случајевима користе за одвраћање медија од извјештавања о питањима од јавног интереса.
„Европска пракса развија механизме за рано препознавање и одбацивање очигледно неоснованих или шиканозних тужби. Црна Гора би, у процесу усклађивања са правном тековином ЕУ и препорукама Савјета Европе, требало да размотри успостављање сличног оквира“, навео је Ангеловски.
На потребу хитне реакције државе указала је и директорица Акције за социјалну правду Инес Мрдовић, која сматра да Влада и Министарство правде морају припремити законска рјешења која ће омогућити судовима да већ у почетној фази одбацују СЛАПП тужбе.
„Влада и Министарство правде треба хитно да израде законска рјешења која ће отворити простор да судови не улазе у поступке, већ у старту одбијају СЛАПП тужбе. Европска комисија је препознала озбиљност овог проблема у земљи, а који је ове године нарочито ескалирао“, казала је Мрдовић.
Она упозорава да су истраживачки новинари, медији и невладине организације посљедњих мјесеци под све већим притиском моћних финансијских кругова, упркос њиховој кључној улози у откривању корупције и других злоупотреба.
„Црна Гора је најнапреднији кандидат за чланство у ЕУ и неприхватљиво је да се у земљи која пледира да за двије године постане чланица ЕУ доводи у питање да ли треба да постоји несметани јавни простор за истраживање тема од јавног интереса и за легитимну јавну критику. СЛАПП тужбе воде подривању демократије у земљи“, поручила је Мрдовић.
Према њеним ријечима, овакви судски поступци могу озбиљно угрозити рад истраживачких новинара и организација цивилног друштва, јер их излажу дуготрајним процесима, високим трошковима и великом психолошком притиску.
„Све то Влада и Министарство треба да препознају као озбиљну опасност за демократске токове у земљи и хитно законски ђелују како би заштитили јавну ријеч, односно новинаре, истраживаче и медије“, закључила је Мрдовић.
Адвокат Милош Вукчевић сматра да је Европска комисија оправдано указала на проблем СЛАПП тужби, истичући да се у појединим случајевима судски поступци користе не толико ради заштите нечијих права, колико као средство притиска на новинаре и медије с циљем да их одврате од истраживања тема од јавног интереса. Према његовим ријечима, таква пракса штети слободи медија и демократском друштву.
Сматра да је вријеме да Црна Гора законски уреди ову област, али уз опрез.
Како је навео, он није присталица рјешења која би медијима давала било какву врсту привилегованог положаја или имунитета од одговорности. Сматра да свако има право да заштити свој углед и друга права пред судом када сматра да су повријеђена.
“Суштина је да закон направи јасну разлику између легитимне тужбе и оне која представља злоупотребу права. Судовима треба дати ефикасне механизме да већ у раној фази препознају и одбаце очигледно неосноване тужбе које служе искључиво застрашивању, уз могућност санкционисања оних који такве поступке покрећу“, казао је Вукчевић.
Он наглашава да циљ није ограничавање права на судску заштиту, већ спречавање злоупотребе правосудног система као средства притиска на слободно и одговорно новинарство.
„Увјерен сам да је могуће успоставити равнотежу између слободе изражавања и права на заштиту угледа, што је уосталом и стандард којем тежи европско право“, поручио је Вукчевић.
Подсјетимо, Европска комисија је у Извјештају о владавини права за 2026. годину констатовала да Црна Гора и даље нема посебан законски оквир за заштиту од СЛАПП тужби, односно стратешких тужби усмјерених против учешћа јавности, због чега су новинари и даље изложени правним притисцима и покушајима застрашивања. Комисија наводи да непостојање јасне законске дефиниције отежава препознавање таквих поступака у пракси.
извор: ртцг
